Vučić na Pinku, Vučić u kasarni

Televizija se zove Pink, i uz, takođe privatnu, televiziju pod imenom Happy, predstavlja omiljenu premijerovu „dalekovidnicu“ (kako bi rekao Tomislav Ladan), kojoj on najradije ukazuje čast svog gostovanja. Uostalom, u ovom intervjuu, obećao je Vučić, da će i ubuduće rado gostovati na ovoj televiziji jer ona, kako stvar stoji, to zaslužuje, za razliku od državnih televizija RTS i RTV, na kojima, u istom je intervjuu izričito naglasio, neće gostovati.

Šta je premijer Vučić počinio ovim iskazom? Favorizovao je jedan privatni medij, diskreditujući državni javni servis! Zašto? Samo zato što taj privatni medij neupitno hvali sve što premijer Vučić učini, izrekne ili pomisli. A to je, najzad, medij čiji je najpopularniji, masovno gledani, deo programa, takozvani zabavni program, upravo najčistiji oblik šunda.

Dakle, premijer vlade preferira i reklamira šund, jer ga šund nekritički ljubi, a odbacuje državnu televiziju, pre svega Radio-televiziju Vojvodine, jer ona uzima sebi pravo da i kritički komentariše premijerove postupke i iskaze, a ne proizvodi šund, nego je, u poslednjih nekoliko godina, sve do nedavne postizborne masovne smene svojih urednika, najuzornija televizija u republici. Da li premijer ove države, kad ovako govori i dela, radi u interesu kulture ovog društva, ili u interesu nekulture?

Nadalje, Vučićeva simpatija prema televiziji Happy, koja je pravo na emitovanje zadobila kao televizija sa dečjim programom, a danas emituje pornografski šund, jasno govori u prilog Vučićevom radu na dovršavanju projekta uništavanja kritičke glasnosti, koji je započet pre trideset godina sa usponom klike Slobodana Miloševića koja je privatizovala državu.

Ne slučajno, ulasku Vojislava Šešelja u Parlament Srbije prethodio je njegov ulazak u „Parove“, rijaliti program televizije Happy. Pedantno je razglašavan ovaj ulazak Šešelja među „Parove“ u isto vreme kad će predsednik DS-a, Bojan Pajtić, gostovati na RTS-u. Konsekventna je pretpostavka da će doktor Šešelj i u Skupštini Srbije izvršiti zadatak koji je izvršio u „Parovima“ televizije Happy . Koji je to zadatak? Obesmišljavanje smislenosti svake političke rasprave. Kako to ide? Postavite ozbiljno političko pitanje, identifikujete državni i društveni problem, a onda se javi neko da kaže kako ste vi, u stvari, poznati po tome da, iako to niko ne zna… i tema skrene s puta a tek identifikovani problem počinje da se zamagljuje sve dok ne iščezne u nigdini srpskog javnog mnjenja.

Ili ovako: postavite pitanje o suspenziji države u „Slučaju Savamala“, a premijer vam izjavi da su ti „porušeni objekti“ nelegalni i da su vlasništvo kriminalaca! Dakle, sa jednog kriminalnog čina koji je porušio slobodu građana, a o kojem se nadležni organi države ne izjašnjavaju već više od mesec dana, premijer skreće pažnju na sasvim drugu temu, uz to tvrdeći i neistine, koje će kasnije sam demantovati. Ili, pitate premijera zašto će boraviti baš u kasarni u Nišu sa pojedinim članovima buduće vlade, a on vam odgovara da je njemu za odmor dovoljan tvrd dušek i ništa više, nikakav luksuz.

Takvi odgovori Aleksandra Vučića dostojni su učesnika rijalitija na televiziji Happy i parada šunda na Pinku, ali su nedostojni funkcije premijera i, ako hoćete, poziva premijera.

Jedan od učesnika u „Parovima“, pokazujući na svoju koleginicu, tvrdi: „Video sam joj vaginu dok se brisala posle tuširanja. Prelepa, sočna i sva nabubrela kao šljiva. Mogu svi da joj pozavide na takvoj vagini.“ A kad mu neko od kolega prigovori da stvar ne samo da, možda, nije sagledao kako treba, nego da je verovatno uopšte nije ni video, ovaj javni orator, sav usplahiren, u borbi za pravdu i istinu, uzvikuje: „Ja sam principijelan čovek! Ja baratam isključivo činjenicama! Ja govorim samo istinu!“ Eto, sočna vagina, tvrd dušek, to su postale ključne činjenice istine i principa našeg javnog života. Kuda vodi racionalna analiza jedino ovih i ovakvih iskustvenih činjenica?

Vučićeva najava ekskurzije sa nekoliko članova buduće vlade u kasarnu u Nišu, primerna je rijalitizacija našeg društveno-političkog života, kao što je to i Vučićeva najava razgovora u zoru sa građanima i građankama Srbije, jednom mesečno od 5 do 8 ujutru.

To je rijaliti program u našoj politici. On počiva na samovolji jednog čoveka koji ima nameru da sam odlučuje o svemu i svačemu u državi i društvu, a da što manje radi posao premijera vlade.

Erozija nacionalne kulture, dame i gospodo, ovim je dospela na najniži nivo u svojoj celokupnoj istoriji, izuzmemo li samo period kvislinškog režima Milana Nedića. Od farse je napravljen moralitet. Od morala – farsa. Pozorišni oblik koji bi ovo mogao kritički da sagleda jeste sotija.