Novi Koštunica ili novi Šapić? 1Foto: Luca Marziale / Danas

Upravo je slučaj Šapić (pompezno ozbnanjeni proces integracije SPAS u SNS), pokazao tačnost one često osporavane i pogrešno shvaćene teze Zorana Đinđića – kome je do morala, neka ide u crkvu.

Pa otuda opozicija i njoj naklonjeni mediji ne prestaju da se tobože zafrkavaju i iščuđavaju, te podsećaju na nekadašnje Šapićeve izjave i naslovne strane koje je na osnovu njih dobijao – kako neće sa SNS.

To što sad Šapić ne samo da hoće sa SNS već hoće i u SNS – to nije pitanje nekakvog morala nego politike kao veštine prilagođavanja.

Gde se, realno, kao deo SNS Šapić neće morati odricati svojih svetonazora. Sinhronizovao je keč ol i zahtevnije slučajeve.

Vučić je s integracijom Šapića i njegovog SPAS-a nametnuo novu dinamiku.

Da je bilo vizije i odgovornosti pre SNS i SPAS integraciju su mogle da naprave stranke rahmetli Saveza za Srbiju, da se time-stvaranjem jake desno-centrističke partije kapitalizuje bojkot, ili da integracija ide po linijama takozvanih kolona – po ideološkim i programskim načelima.

Ne postoje nepremostive razlike da se se broj opozicionih entiteta ne bi redukovao na dve do tri bitne partije.

Dok se vladajuća stranka ojačava, opozicija se iscrpljuje u apsurdnoj priči o prajmerisima – takozvanim predizborima. Takvi izbori bi imali smisla, ali u okviru velike opozicione partije koja bi nastala integracijom.

Opora sudbina LDP zamaglila je kvalitetno prerastanje Građanskog saveza u LDP. Samo što bi sad išlo obrnuto – da se ponovo napravi Građanski savez Srbije. Jer franšiza LDP je kod Vučića.

Tek sad može doći do apsurdne situacije – da upravo Vučić organizuje prajmerise i da prepusti članstvu SNS da odluči ko će da trči trku za Beograd, hoće li članstvo Šapića, Stefanovića, Radojičića, Vesića ili nekog četvrtog ili četvrtu.

Pa ako članstvo većinski, kao i Vučić, možda hoće baš Šapića onda drugi nema šta da se ljute. Elegantno. Kao što će elegantno sa Šapićem na čelu naprednjačkog Beograda i stranačke organizacije otići i kadrovi Nebojše Stefanovića.

Proces ujedinjena SPAS i SNS dodatno obara akcije Dačićevim socijalistima s jedne strane, dok kampanja Marinike Tepić protiv Dragana Markovića Palme to radi s druge strane.

Vučić je posvećeno godinama isisavao vazduh iz koalicionih partera, maltene iznivelisao Dačićevu slavsku levicu i onu Vulinovu apisovsko-madurovsku. Što govori o Vulinovoj ekskluzivnoj poziciji, i o eroziji SPS.

Za Dačića nekad je jedinstvena lista sa SNS bila ponižavajuća, sada bi možda bila spasonosna. Proces utapanja SPS u SNS čini se nepovratnim, ali teško da će imati relativno dostojanstvo sjedinjenja Šapića, a sigurno da će nekim socijalistima izazvati nostalgiju za vremenima mirenja u dva bola (za Miloševićem i Đinđićem) sa Tadićevim demokratama.

Za SPS je poniženje da se u Beogradu osloni na cenzus od tri odsto. Van Beograda još uvek stoje bolje.

Selekcija Šapićevih poslanika u aktuelnom beloruskom parlamentu je takva da je jasno kako je integracija bila projektovana. Što je još u februaru ove godine najavio Demostat.

Šapićevi poslanici bliži su Vučiću nego Šapiću, i da je nekim čudom Šapić presaldumio ka opoziciji, mislite li da bi ga Ratko Dmitrović na tom putu pratio?

Šapić nije pokazao neku veliku ambiciju da stranku ojača po Srbiji, čuvajući svoj beogradski (endemski) potencijal, koji je Vučiću neophodan jer SNS u Beogradu realno stoji lošije nego u većini Srbije.

I ono što Vesić dobro uradi teško se lepi na rejting. Vesić se uzda da će vakcinisani, ugostitelji i oni željni koncerata prepoznati njegov trud.

Pad Beograda za Vučića bi simbolički bio zastrašujući. Iako ovakva opozicija teško da bi se održala bolje i duže nego DS i SPO nakon pobede 1996/97.

Bilo bi za Vučića i partiju koja ima članova kao Savez komunista Srbije u godini nakon Titove smrti (kad se pojačao broj prijema zbog parole I posle Tita – Tito), nezgodno da prvi čovek Beograda sutra bude neko ko nije iz SNS.

Ujedinjenjem se predupređuje mogućnost da opozicija Šapiću ponudi mesto prvog čoveka Beograda. Što je njegova opsesija kao nekad Vučićeva što je bila.

Biće interesantno videti da li će Šapić kao naprednjak uspeti da sačuva ono što on definiše kao svoj nepodanički mentalitet.

I hoće li i kao naprednjak ići da gostuje na antivučićevske medije. Njegovo pojavljivanje na tim medijima, naročito poslednjih dana od kad je obznanjena integracija, relaksiralo je medijsku scenu i pokazalo kako može da izgleda dijalog žestokih protivnika.

Kako li bi se Šapić kao naprednjački gradonačelnik ponašao da mu izbiju velike opozicione demonstracije?

Vučić je dobio demokratskog nacionalistu a to je prostor gde i opozicija traži novog Koštunicu. Ako ne računamo SPS, koalicioni partneri SNS su na nivou statističke greške. S tim da ponekad neko dobije značaj.

Na primer Nenad Popović zbog svojih ruskih veza povodom nabavke vakcine Sputnjik V. Ili Vulin kad treba pokazati šta znači akciona lojalnost, ili kad treba odgovoriti Hrvatskoj.

Dačić teško može kao Vulin reći da je baš saborac s Vučićem. Nakon Šapića jedina integracija koja bi nešto donela SNS, priča se i da bi bila poželjna za dominantnu partiju, je eventualna integracija sa Zdravom Srbijom Milana Stamatovića.

Varnice između Šapića i Vesića (Šapić ne vidi Vesića u svom timu, a Vesić smatra da Šapić treba da se nauči naprednjačkim manirima lepog ponašanja), sigurno su politički interesantnije od softverski rutiniziranog sukoba Zorane Mihajlović i Vladimira Đukanovića koji služi za simuliranje unutarstranačke demokratije i treniranje keč ola.

Ideološki sukobi u SNS su nebitni ako ih i ima. Sukobi nastaju samo oko moći, privilegija i uticaja.

Uglavnom su potmuli, neformalni, ispod žita, i obavezno se moraju odvijati uz citiranje neprikosnovenog vođe i stalna ritualna pozivanje na njega. Vučić je izvor legitimiteta svakog naprednjaka.

Biće interesantno kako će se Šapić koji nešto znači i bez Vučića uklopiti u taj organizacioni i mentalni sklop.

Na prošlim izborima SPAS je osvojio 120.000 glasova. Opozicija se nada da se oni neće automatski preliti kod naprednjaka, jer tobože Većina birača Šapića su ljudi koji nisu hteli da glasaju za Vučića, već za nekakvu opoziciju, ali ne baš za Đilasa i Savez za Srbiju.

Ti glasovi se neće preliti baš svi kod Vučića samo ako opozcija nađe svog Šapića što je sad za nju urgentnije pitanje nego pronalaženje novog Koštunice, odnosno srpskog Krivokapića.

Spekuliše se i da bi pre kraja mandata sadašnje Skupštine grada Šapić mogao biti izabran za gradonačelnika, ali to bi ga na izvestan način demistifikovalo, pa je otuda i manje realno.

Ono što je za Vučića malo neobično, s obzirom koliko ne podnosi DOS i propast koja je s njima nastupila u Srbiji nakon bezbrižnih 1990-ih, je ta što su dva njegova glavna čoveka za Beograd dvojica žutih – Vesić i Šapić.

Vesić je bio najbliži saradnik Zorana Đinđića, dok se Šapić afirmisao u fazi Đilas – Tadić. I Siniša Mali koji je kao naprednjački kadar došao posle kraha Đilasa izvorno je neki žuti, dok je aktuelni gradonačelnik Zoran Radojičić tu došao kao nestranačka ličnost.

Sumnjamo da će Šapić baš morati da prolazi trnovit put dokazivanja i naprednjačke inicijacije koji je stoički prošla Ana Brnabić. Slučaji i Brnabić i Šapića pokazuju da uz sav kolaž iluzija Vučić zna da je partija izvor legitimiteta.

Na ova dva slučaja trebalo bi da se ugleda i opozicija. Dakle, manje nestranačkih ličnosti koje strankama sole pamet, što jača integracija po političkim poljima, ili stvaranje opozicionih keč ol partija, put su za oporavak višepartizma i povraćaj kakvog takvog balansa u naš politički život koji se odvija pod senkom režima lične vlasti u hibridnoj demokratiji.

Davnog 8. septembra 2008. u Skupštini Srbije formirana je nova poslanička grupa pod nazivom Napred Srbijo, čiji je predsednik postao Tomislav Nikolić.

Iako se sad stiče utisak da je Vučiću Brana Crnčević kao osnivač bitniji od Tomislava Nikolića, taj dan i Nikolićeva konačna emancipacija od Šešelja uzimaju se kao dan osnivanja SNS.

Nikolić je prethodno izjavio da će radikali u Skupštini Srbije podržati usvajanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, što je naišlo na otpor Šešelja i većine poslanika SRS.

E, kad bi moglo, za opoziciju bi sad bilo najbolje kad bi Nebojša Stefanović imao snage da formira svoj poslanički klub u Skupštini Srbije i da uđe u koaliciju sa nekom od stranaka prave (bojkot) opozicije, kao što je SNS u novembru 2010. potpisala sporazum o saradnji sa Novom Srbijom i Pokretom socijalista čime su Velja Ilić i Vulin ušli u koaliciju.

A, čak kad bi Nebojša Stefanović i imao volje i snage za tavu subverziju, da li bi ga prava opozicija prihvatila zbog obećanja o lustraciji i revanšizmu?

Ili bi se našao neko pametan pa citirao Đinđića – Ako vam je do morala idite u crkvu.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

9 reagovanja na “Novi Koštunica ili novi Šapić?”

  1. Čemu potraga za novim Koštunicom kada se rasturanjem SzS odustalo od novog DOS-a? Ko je tu odigrao ulogu da ne kažem Jaga već veselih žena vindzorskih? Boško sigurno nije. Na stranu zašto Boško nije istrajao u svojoj ideološkoj borbi i otišao za Jagodinu da se tamo bori za porodične vrednosti – njegovo mnenie da se Vučč ne može pobediti bez desnice je očigledno pogrešno. Ne s toga što se Boško nudi njim samim, kao novi Koštunica, nego prosto jer nema novog Đinđića kojemu bi Koštunicom bio. 2004 Maršićanina su podržali DSS, SPO, G17+, Velja Ilić i Maršićanin je završio na četvrtom mestu. Ispod Bogoljuba Karića, kandidata salate koji je osvojio pola milijuna. Tada se isticalo da je Tadić dosta glasova dobio od ženske populacije. Neka je Đinđićeva izjava o moralu i cerkov izvučena iz konteksta (za vreme Koštunice moglo se ustvrditi da kome je do politike neka ide u crkvu), Jeremiću je bolje da ne uzima ulogu moralne suđaje, po pitanjima karijerizma i doslednosti, posle Čede u otvorenom duelu oduvao ga je i Šapić. Merom za meru pa kako vam drago. Bolji je kao organizator stranačkih odbora, valjda. Posle deset godina Vučča očigledno je da su u Srbiji na najvećem gubitku liberalne i građanske struje, koliko god višoj srednjoj klasi (viša školska sprema +) koja je njihova ciljana grupa (javni sektor, univerziteti, zdravstvo, sudstvo, adminiistracija, istina nema privatnog biznisa a da je ovdašnji ali) i ne ide toliko loše. Ide im bolje od penzionera ali oni su i inače spremni na svaku žrtvu – za Vučča. Oni koji lamentiraju nad institucijama, medijskim slobodama, o korupciji, ekologiji – ima još gusle iz ruku da ne ispuštaju. Sa tim fenomenalno korespondira i odliv mozgova, mladih…. 2008 Tadić je u prvom krugu dobio 600 000 glasova više nego u prvom krugu 2004. Istina Toma je tada dobio dvesta hiljada glasova više od Tadića ali Tadića u prvom krugu nisu podržali LDP i SVM, uskratili su mu 300 000 glasova. Po urbanoj legendi, Tadića su 2012 srušili beli listići a ne srpska desnica. Da nije Dačić? Možda EU? Meni lično je bilo mindeđ – percepcija je bila da me je DS opredelio kao nekog ko nema šanse u krizi. Zanimljivo da je te 2012 Tadić prvi put imao više glasova od Nikolića u prvom krugu. Možda neke zemlje jesu suverene iako su nedemokratske ali nijedna demokrastka zemlja nije neslobodna i bez suvereniteta. Do toga se ne dolazi lako. Između čekića nemačkog bolenja za posledice po demokratinju i njene sprovoditelje i nakovnja kešovinista koji imaju istorijski dokazan kivslinški potencijal, u mojim očima, taj DS je 2012 pukao zbog gole pljačke i socijalne nesolidarnosti. Zašto se uopšte pitati zašto se posle toga raspao kao Beli bez Prilepka, kao sarma bez kupusa? Naravno, u pitanju su nekompetentne tlapnje po inerciji, za one kojima nije dovoljno to što im Panović kaže u bebu što se kaže…. Dve kolone? SSP, PSG, DS, SDS, NDMNBGD, Zajedno za Srbiju, Nova itd i druga NS, DVERI, DJB, Oslobođenje – ne može!!! Jer su ex Sergej Trifunović i ex Zoran Živković izašli na izbore? A ne može ni opet SzS? Ujedinjene nacije i Košarkaški savez Srbije su izgubili toliko puno ali je srpska opozija dobila…. Možda jedna kolona DS, DVERI, PSG, SDS, NDMBGD, DJB, Oslobođenje, Zajedno za Srbiju, Nova itd a druga NS i SSP? Ne bih ni komentarisao ali kupio print izdanje. Izvinjavam se samom sjebi ali i obećavam samom sjebi da neću raditi koment online autoblam na temu polikite u Srbiji, barem godinu….

  2. Sve su to politikanti a ne političari! Pljuneš pa poližeš! Lični a ne opšti interes!

  3. Bravo, Panoviću, prevazišao si samog sebe! Odavno su poznati tvoji tekstovi u kojima posmatraš SNS kao da si došao sa druge planete, pa ne znaš šta se zbiva, ali vidiš da su mnogo jaki. A kako su to postali i šta rade, nimalo te ne zanima. Zapravo, fasciniran si njihovim političkim umećem. To što sve što rade jeste dobro za njih i njihovo održanje na vlasti po svaku cenu ali ne i za Srbiju, nimalo te ne zanima. O nebrojenim aferama da ne govorimo. Važno je, je l’ te, da su jaki. Pa hajde onda da se svi priključimo njima, jer ti veliš da je greška što i ostali ne priđoše. Sad, kažeš, kasnimo, trebalo je prvi da se setimo, pre doktora iz Nambije (do juče ste ga svi tako zavitlavali i podsmevali mu se, a sada postaje ozbiljan političar). Ajde!, što bi rekao Radovan III. Ovo nije politika, Panoviću, nego prigradska pijaca, trka za (sve)vlašću i privilegijama, ništa više. Gore od najgoreg politikanstva, a ti izvodiš tobože ozbiljnu analizu. Grupa običnih smutljivac koja bi da ušićari dok može, koliko može i dok traje. Posveti se sledeći put političkoj sceni u Bocvani, možda se tu nađe nešto ozbiljno. A na Srbiju se vrati kad se reše afere helikopter, Jovanjica, Savamala, bunga-bunga, Cvijan, sve gradnje bez tendera…Ej, ovde bez traga nestane čovek, nekada visoki funkcioner a ti vršiš „analizu“ kao da živimo u Danskoj!

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.