Emir Bekrić, 2013. u Moskvi najbrži „neamerikanac“ na svetu, i najbrži belac, tadašnji osvajač svetske bronze, preselio se ovih dana u Prag da bi trenirajući sa renomiranim češkim trenerom pokušao da se vrati takmičarskoj formi posle više od dve godine.
U međuvremenu je na EP u Cirihu bio šesti, a Svetsko prvenstvo u Pekingu lane, i Olimpijadu u Riju je propustio zbog povreda. Posle „neopravdano“ dugo vremena kad je sportista tog kalibra u pitanju, konačno se u javnost probila i zvanična informacija o njemu, meseci i godine između, obilovali su nagađanjima.
Šta je sa Bekrićem, gde je nestao, ide li on u Rio, u čemu je problem, pitanja su koja su se gomilala kod običnih, dakle, povremenih pratilaca atletike, ali i onih koji na nju gledaju sasvim „patriotski“. Po kuloarima najčešće tumačenje Bekrićevog nestanka sa takmičenja ali i iz javnosti bilo je da se „čisti“, navodno je koristio nešto nedozvoljeno pa mora da ga izbaci iz organizma. Što je prilično neverovatno. Javnosti je malo verovatno zvučalo i da „banalne“ povrede, skočnog zgloba pred Peking, i potkolenice pred Rio, budu tako kobne i nesanirane da su značile i odsustvo Bekrića sa najvećih takmičenja. Zvučalo je zaista naivno da mu još u februaru na pripremama teg povredi nogu i to tako da ga eliminiše sa Igara u Brazilu. „Zvaničnih“ objašnjenja nije bilo, kao da se stvorila „saglasnost“ da tu niko i ne pita previše, da ta „tišina“ oko jednog tako uspešnog sportiste verovatno ima svoje „zašto“.
I onda su se, najavom odlaska u Prag, malo odškrinula vrata te ničim izazvane misterije. NJegov sada bivši trener, koji je inače s njim „sto godina“, nagovestila je u javnosti da se Emir „nije do kraja odupreo svemu što ide uz slavu“. U smislu da je počeo da bude neredovan na treninzima, da su naišli i problemi sa kilograma zbog nediscipline u ishrani, da su mu intervjui i slikanja oduzimali previše vremena ali da je u tome uživao. Sam Bekrić, ogromnu i opasnu pauzu u svojoj karijeri nije dodatno objašnjavao.
On ima 25 godina i budućnost je još pred njim jer se u njegovoj disciplini najbolji rezultati postižu i posle tridesete. Slava i glava, posebno u individualnim sportovima, stoje u kontrarazmeri, što je uticaj jedne veći, druge je manji. I valjda je Emir toga svestan jer je razlika između onih na vrhu i svih ostalih mnogo manje u snazi i tehnici, nego u glavi. U suprotnom, ni Prag, ni trener tu ne mogu pomoći.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
