Počeli fudbalski poslenici, i oni sa terena i oni okolo, i bivši i sadašnji, da se samopreispituju i zaključuju da „ovako više ne ide“.
I kako je poslednji čas da se FSS i provetri, i dezinfikuje, i napravi „i stariji, i lepši“.
Obični ljubitelj fudbala verovatno ne kapira da je trenutno vreme „ulaska u pucanj“, nakon što je Aleksandar Vučić „najavio“ da nam treba bolji i uspešniji Savez za razliku od ovog koji ne može da bude ni među 24 u Evropi, a kamoli na vrhu kao on i njegova vlast, što mu se veruje na reč.
Dakle, fudbalski poslenici uključujući tu i većinu medija koji se fudbalom bave na isti način kao i Savez, dobili su zeleno svetlo da se utrkuju u tome ko će da se istakne s naknadnom pameću, ko će da kaže „jesam li reko“, ko će se na neki način toplo preporučiti da povede „reforme“, ili da u njima učestvuje.
Prvi se javio Nemanja Vidić, potom i neki drugi bivši reprezentativci, a neki aktuelni su svoj „stav“ pokazali „bojkotom“ na sto načina, pokušavajući da svoju zadnjicu nekako „izuzmu“ od odgovornosti.
Šlag na torti su mediji i „novinari“ koji su punih pluća godinama i decenijama duvali u istu tikvu sa čelnicima Saveza, svakodnevno brinući da se nekom tamo ne zamere.
Isti oni koji su s blagoslovom Saveza, a i materijalnom podrškom bili na poslednjem Mundijalu u Rusiji, a tamo „nit su šta videli“, „nit čuli“, a kamoli išta suvislo pitali. Isto tako i pre Rusije, a i posle.
Da ne idemo tako daleko u istoriju do Radomira Antića, dovoljno je dobaciti do Slavoljuba Muslina, „slučaja“ za vakta ove vlasti u Savezu.
Čovek je smenjen nakon što se glatko plasirao na Svetsko prvenstvo, zvanično su Savez i on imali različite poglede na to kako „igra i tim“ treba da izgledaju u Rusiji.
Onda je smenjen Bane Ivanović samo zato što je pitao zašto je smenjen Muslin.
Pa je smenjen Krstajić koji je samo radio ono što Muslin nije hteo.
Zatim je doveden Tumbaković, javna je tajna zbog zasluge što je napustio kormilo u Crnoj Gori dan uoči utakmice sa Kosovom.
A desilo se još mnogo „sitnijih“ stvari.
I niko od ovih danas „samosvesnih“ nije se usudio da pita „zašto“ i „dokle“.
Izuzimajući Danas koji je dospeo na „crnu listu“ svih portparola FSS-a, zato što je uprkos zatvaranju nosa, držao oči otvorenim.
I eto već godinama iz tog Saveza ne odgovaraju na naša pitanja.
Navikli da ni za šta ne odgovaraju.
Zato se i pomenuta „katarza“, može samo čitati „za Katar“.
Kao još jedan putokaz koji nas je doveo do ovde, a nije nas odveo nigde.
Teška tema, jer fudbal je društvo u malom.
Iako se u srpskom fudbalu, u poređenju sa svetom, vrti malo novca, to je za domaće prilike i domaće krimose sa mašnom unosan posao. Za krimose bez mašne je pak posao dilovanja drogom pod plaštom podrške klubu (i zaštitom službi) unosan čak i u poređenju sa evropskim prilikama.
Iako nisu prvno definisani kao privatna svojina, fudbal je u Srbiji odavno postao privatni biznis u kome je fudbalska igra zadnja briga.
Igra oko privatizacije se odvija po utvrđenom šablonu. Iz klubova se cedi i zadnji dinar, klubovi se zadudužuju, stadioni zapuštaju, i to će trajati dotle dok političari na vlasti ne daju zeleno svetlo za tendere za privatizaciju klubova po bagatelnoj ceni.
Jedino rešenje je ono koje se sporadično pominje godinama. Dekretom ukinuti klubove i fudbal, iztražiti sve mahinacije po klubovima, kazniti sve koji su omastili prste, zakonom zabraniti mešanje politike u fudbal, i onda startovati od nule.
Da, i posebnim zakonom zabraniti novinarima da pišu o domaćem fudbalu sledećih pedeset godina.
I samo još jedna napomena o sitnici koja ima nekih dodirnih tačaka sa fudbalom. Solidan broj momaka koji su u Beogradu stradali u uličnim obračunima u zadnjih par godina su na neki način bili povezani sa fudbalskim navijačkim grupama. A ono što je interesantno je, a nešto ne vidim da se o tome piše u štampi je da su, bar prema novinskim izveštajima, svi ti momci bez zanimanja živeli u elitnim delovima Beograda a da su uglavnom hapšene nakon što su ih interventne patrole milicije zaustavile u saobraćaju. Naravno, zaustavljena vozila su mečke, bembare, često blindirane, a cena prava sitnica. I niko iz milicije, tužilaštva i medija da se pita odakle im.