Velika želja Slaviše Kokeze, FSS-a, sasvim sigurno i Aleksandra Vučića jer bez njegovog befela se u Srbiji ne imenuju ni šefovi kafe kuvarica, a kamoli populistički važni fudbalski selektori, ali i „cele Srbije“ što reče ovlašćeni potpredsednik Marko Pantelić, ispunjena je. Selektor nacionalnog tima biće Dragan Stojković Piksi i to je valjda dovoljno da svi gore pomenuti, a i mi „cela Srbija“ budemo srećni jer nam je pao kamen sa srca.
Trajali su pregovori kao gladna godina, prvo su u pitanju bile pare, pa onda nisu bile pare, pa zatežu Kinezi, pa zateže Piksi, sledi tišina, a onda se valjda sve sklopilo i fudbaler koji je imao magiju u nogama prihvatio se posla za koji će mu trebati ista u „hudinijevskim“ količinama.
Za manje od mesec dana u Beograd dolazi Republika Irska, tri dana kasnije i giga jaki Portugal, u čijoj konkurenciji negde u novembru treba biti prvi u grupi za plasman u Katar, ili barem drugi pa se plasirati kroz baraž koji će biti još teži. Dao bog da on zna kako to da izvede, kad je srpski fudbal u pitanju, odavno nam već samo bog može pomoći.
Pri poslednjem (poznatom) boravku u Srbiji zajedno sa Vučićem postavljao je kamen temeljac za neku japansku fabriku, a potom u gostovanju na jednoj televiziji valjda ironično kazao da sa predsednikom o mestu selektora nije razgovarao jer šta ima da se politika „meša“ u fudbal.
I pritom izgovorio nešto što ga je već tada sa Hudinijem povezalo, da ako bude selektor garantuje plasman na Mundijal. Od tada je nestao iz srpske javnosti, do pre neki dan kad je potvrdio da postaje selektor. Katar za sad nije pominjao.
Ne znaju se još ni uslovi ugovora njega sa FSS, verovatno se nikad neće ni saznati, samo je u Srbiji plata javnog službenika, pa bio on i fudbalski selektor, „poslovna tajna“, što ne važi u normalnom svetu, pa čak ni u komšiluku, u Hrvatskoj i recimo Bosni takav podatak je javan. Nisu tu samo pare u pitanju, pa ni „bonusi“, mnogo je zanimljivije na koji način je Piksi probao da zaštiti svoju autonomiju na tom poslu, nešto što se svim selektorima nesebično obećava na početku i surovo im se otima prvom prilikom. Autonomija je nešto na čemu selektori padaju čak i kad imaju rezultate, Muslin je smenjen jer nije hteo da je se odrekne, Krstajić je postavljen jer mu to nije bilo važno. Piksi je to sigurno zarezao i u ugovor, ali i dok je držao lopatu, ali kod nas se obećanja najviše krše upravo sa vrha.
Jasno je da je trenutno Piksi mnogo više trebao Savezu nego savez Piksiju. Već krajem marta moći će da se nazire da li će fudbalska legenda da prođe kao kad je bio predsednik FSS i Zvezde, ili ga je decenijska „istočna“ turneja naučila novim mudrostima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
