Bez dece nema ozbiljnog teatra

Uloga umetnika u pozorištu je višestruka jer za „igrarije“ nema mesta. To dokazuje Zoran Karajić. U Mladenovac je stigao kao glumac, reditelj i upravnik Šabačkog pozorišta. Publici se sinoć poklonio u ulozi Tolstoja pošto je tokom dana u dečjem programu izvedena njegova režija dramatizacije Živomira Sojanovića „Car Vlaja i aždaja“. Za naš list je izjavio: – Predstava Nikite Milivojevića je jedna od značajnijih predstava na repertoaru Šabačkog pozorišta u ovom trenutku. Mada je sastavljena od niza dramskih fragmenata značajnih ruskih avangardista 20. veka, ona u stvari korenspondira s našim vremenom. Zato je provokativna, što je aplauzom nagradila i publika u Mladenovcu. Čak i duhovni proizvodi koji nam se nude danas, vuku nas u letargiju. Proizvodi nam se udeljuju da ih konzumiramo bez razmišljanja. Sve manje se bavimo životom i našem mestu u njemu. Takvo je vreme, ali pozorište ima moć da ga kritikuje. Predstava je dragocena, jer nas tera da postanemo učesnici sopstvenog života“.

Da li tema festivala u Mladenovcu na dobar način ilustruje stanje u domaćem teatru?

– Mislim da je tema festivala „Nepodnošljiva lakoća tranzicije“ vrlo prigodna i da je vreme da se o tome govori. Početak svake sezone u Šapcu obeležavamo svečano, pozorišnom revijom predstava. Iz dana u dan, dolaze pozorišta iz drugih gradova kako bi naša publika videla šta se radi u drugim teatrima i na koji način se oni odnose prema publici. Preksinoć je baš kod nas gostovala predstava Užičkog pozorišta „Rumunija 21“, o tranziciji u susednoj zemlji, koja u potpunosti odgovara i tezi mladenovačkog festivala. Na moju veliku radost, sada smo učesnici ovog festivala, a moram priznati da nas duže vreme nije bilo u ovom kraju. Gostovanja među pozorištima su važna zbog razmene i uvida u repertoare, a festivali su sami po sebi značajni jer su vid takmičenja. Pozorišta tek tada imaju priliku da sagledaju svoje mesto na pozorišnoj mapi Srbije. Potrebni su a čini se, da je najdragocenije što ispred sebe postavljaju temu. Primera radi, „Borini dani“ u Vranju su polako, posle stihijskog bavljenja isključivo dramama ovog velikana, postali tematski.

Koliko je teško sa upravničkog mesta usmeravati odgovorno pažnju na različitu pozorišnu populaciju?

– Bez učešća dece i njih kao publike, nema ozbiljnog promišljanja o teatru. Ako ih na vreme ne dovedete u pozorište, oni u ovom svetskom haosu neće ni znati da pozorište postoji. Šabačko pozorište ima i večernju i dečju scenu. Mi obavezno pripremamo dve do četiri nove dečje predstave u sezoni. U Šapcu se zna da je sreda dečji dan i tada najmlađi s roditeljima dolaze u teatar. Glumci često režiraju, a ja kao upravnik pozorišta sada razmišljam i o budžetu. Imajući u vidu muke sa novcem, preuzmem na sebe režiju, jer to ništa ne košta. Snalazimo se spajajući potrebu i situaciju u kojoj se nalazimo. Ove godine od 25 predstava na tri scene, sedam je dečjih.

Danas na programu

Današnji program Festivala u Mladenovcu počinje dečjom predstavom „Crno jagnje“ Puls teatra iz Lazarevca. U okviru video programa „Nema tikve bez korena“ biće emitovan snimak predstave „Bela kafa“ Aleksandra Popovića u režiji Branka Pleše (1991). U 20 počinje predstava „Čekaonica“ Ateljea 212 u režiji Borisa Liješevića.