Bojom do tajni slike i života

Ova kolonija traje već deset godina i ta činjenica obavezuje da joj se pokloni više pažnje nego što je to sad slučaj. U stvari, od strane medija, i ne samo njih, pažnje nema nimalo. Razlog tome je verovatno okolnost da se održava u vreme kada je Srbija preplavljena kojekakvim kulturno-zabavnim, turističkim, gurmanskim i sličnim priredbama i festivalima. U takvoj situaciji pisati o njoj liči na bavljenje samim sobom. Čak i da je tako, treba ukazati na značaj likovne kolonije Paleta, makar zapis o tome ostao samo u njenom katalogu.

U Srbiji se održava mnogo likovnih kolonija (ne zna se tačno koliko). Najmanje u Beogradu, tako da i sa te strane Likovna kolonija Paleta privlači pažnju. Primetno je da se sve više likovnih kolonija specijalizira za određene oblasti. Na primer, pejsaž, akvarel, crtež, ali i za tematska područja: kulturno-istorijske spomenike, prirodne retkosti i sl. Likovna kolonija Paleta u tom pogledu ostavlja umetnicima potpunu slobodu. To može da bude prednost, a i ne mora. Izvesno je da u tom slučaju učesnici uporište nalaze više u sebi nego u spoljnim okolnostima. To najčešće omogućava da se dijalog, koji umetnik vodi sa sobom, prenosi na okruženje čineći ga bogatijim. Slaba strana rada u likovnim kolonijama je da za kratko vreme treba uraditi jednu ili dve slike. To je nedovoljno da bi se stekao uvid u umetničke domete određenog učesnika. Međutim, sretna je okolnost da se u likovne kolonije pozivaju već afirmisani umetnici, koji pored rezultata u slikanju imaju zapaženu ulogu i kao pedagozi, dizajneri, scenografi… To je slučaj i sa Likovnom kolonijom Paleta.

Nije prilika, a i nepotrebno je, da se učinak ovogodišnjih učesnika detaljnije analizira sa stanovišta likovne kritike i teorije. Jer, ne radi se ni o samostalnim izložbama ni o nekoj široj likovnoj manifestaciji. Pa ipak, na neke vrednosti koje su isplivale na videlo, nije suvišno ukazati. Uočljivo je da su svi umetnici, kao po nekom dogovoru, prednost u svom likovnom izražavanju dali boji! Zna se, boja i svetlost, možda više nego drugi likovni sadržaji, utiču na ljudsku psihu. Učesnici tu činjenicu nisu ni na koji način zloupotrebili. Naprotiv, izbegavajući rutinski odnos, oni su pokušali, neko više, a neko manje, da pronađu rešenja koja bi bojom što dublje dopirali do tajni slike i života. Sažeti komentari koji slede, nadam se, doprineće njihovom osvetljavanju.

Aleksandar Đurić u rešavanju simboličkih zagonetki oslonac ima u boji.

Bojan Konstantinović izborom hladnih tonova sa ponekim toplim akcentom svojim idejama daje sugestivnost.

Ana Fafulić pomoću boje i određenih svetlosnih akcenata omogućava bolje snalaženje u zamršenim kompozicionim lavirintima.

Jasna Kunovska u svom likovnom izražavanju daje prednost crtežu i kompoziciji, ali ne zanemaruje boju.

Kasiopeja Naumoska bez boje ne bi mogla da izazove snažne ekspresivne doživljaje.

Lajoš Mate zna za moć boje pa joj daje izrazitu prednost u odnosu na ostale likovne elemente.

Milivoje Štulović superiorno uspostavlja rafinirani odnos hladnih i toplih boja. Vešto im dodaje neki realistički detalj i tako, umesto da otkriva tajnu slike on je čini još zagonetnijom.

Zoran Jakimovski u potrazi za tajanstvom slike i života zalazi sve dublje u njihove slojeve. Bez boje to ne bi mogao.

Vladimir Vlajić vrlo smelo istražuje mogućnosti boje. Nagrada za to je zavidna. Uspeo je da hladnim tonovima da snagu toplih.

Ova, ne baš velika grupa entuzijasta pokazala je da je moguće svet boja obogatiti novim vrednostima. Možda nije suvišno podsetiti kako su neki genijalci to radili u prošlosti. Na primer, mauritanski kralj Juba II u 16. veku napravio je nesvakidašnju ljubičastu boju od purpura retkih školjki. Mnogo godina kasnije (1930) Žak Mažorel je proizveo čudesnu kobalt-plavu koja je po njemu dobila naziv Mažorel-blu. Ne treba zaobići ni Ežena Delakroa, koji je opčinjen Marokom, upotrebio sledeći izraz: Plavozeleno more, zagasito kao smokva.

Svojstva boje su očigledno nesaglediva. Uz više rada, učenja i mašte nije teško spoznavati ih. Doprinos Likovne kolonije Paleta ma koliko se činio skroman u stvari je velik. Možda bi bio i veći kad bismo znali kako učenici Doma doživljavaju sve ono što im umetnici daruju.

25. avgust 2017.