Branku Anđiću uručena nagrada „Ljubomir P. Nenadović” na svečanosti u Brankovini

„Njegova knjiga ’Na mapi utopije’ zapravo je knjiga o putovanju po sebi, što je čini upravo putopisom naročite vrste i zbog čega ona i biva nagrađena nagradom imena Ljubomira P. Nenadovića, sina Protinog čiji je dnevnik takođe u znatnoj meri putopis”, navedeno je između ostalog u obrazloženju žirija.

Branko Anđić je na uručenju nagrade u rodnom mestu srpskog književnika i putopisca rekao da ime Ljubomira Nenadovića, čoveka čije ime nosi prizanje koje danas sa zadovoljstvom prima, upravo je oličenje Desankinih reči među kojima, osim karakteristične nepokornosti Brankovinaca, treba podvući dve: slobodu i naciju.

– Ko hoće da bude slobodan, mora da misli svojom glavom. Nenadovići, svi odreda, uvek su bili takvi, kao što je njihova misao i njihovo delovanje bilo uvek duboko vezano za tradicioalni duh srpske nacije, kazao je Anđić.

On je dodao da kada je počeo da piše knjigu o utopijama Novog sveta, nije bio svestan da će to biti i svedočanstvo o njegovim utopijama, utopijama subjektivnog posmatrača.

– Ali, odavno znamo da objektivnost nije na visokoj ceni u umetnosti. Traganje za bilo kakvom utopijom, kao i pokušaj da se ona izgradi, bilo bi u bučnom velegradu ili ’daleko od razuzdane gomile’, uvek je potvrđivanje prava čoveka na novi početak. Potraga za sigurnom kućom. Prema uvreženom mišljenju, uprkos njegovom neospornom značaju za srpsku kulturu i obrazovanje, delo Ljubomira Nenadovića doseže skromne umetničke visine; to uglavnom smatraju ljudi koji zaboravljaju da je umetnost pisane reči, pa i putopisa, stvorena jezikom. Više od pola života proveo sam daleko od sopstvenog jezika; da ga ne bih zaboravio, banalizovao, osiromašio, čuvao sam Nenadovićeva ‘Pisma iz Italije ’na dohvat ruke i povremeno ih nasumično otvarao da bih pročitao nekoliko redova ili nekoliko stranica na savršenom, kristalno jasnom, lepršavom, neposrednom srpskom jeziku, koji me je prožimao kao krepko, dobro odležano vino. Njegov jezik postao je moja sigurna kuća, godinama pre no što je njegovo ime povezano sa mojim, priznanjem koje danas primam. Na kraju, mada nikako najmanje važno knjiga „Na mapi utopije” ne bi bila napisana, kao što ja danas ne bih stajao ovde pred vama, da nije bilo moje uzdanice, muze i najsurovijeg kritičara, supruge Ljiljane. Ona me je podstakla da je napišem i nadam se da nas u ovom trenutku odnekud posmatra, gde god bila, rekao je Branko Anđić, prenose Kolubarske.

Nagradu „Ljubomir P. Nenadović”, koja se ove godine dodeljuje deseti put, Branku Anđiću uručila je Violeta Milošević, direktorka Matične biblioteke.

– Kada smo pre deset godina ustanovili nagradu, jedinu za putopis tada, a i danas u Srbiji, bilo je tada puno ambicije i poleta. Za afirmaciju ovog, neopravdano zapostavljenog književnog žanra, podršku smo dobili pre svih od profesora Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, izuzetnih poznavalaca srpske književnosti prof. dr Radivoja Mikića i prof. dr Mihaila Pantića, kao i Vladimira Šekularca, našen kolege bibliotekara, savetnika u Narodnoj biblioteci Srbije. Oni su na sebe preuzeli zadatak da budu istraživači, istoričari, hroničari i čitaoci srpskog putopisnog štiva, ali i odgovornost da izaberu najbolju knjigu i svakog septembra proglase laureta, rekla je Milošević i poželela da dosadašnji i svi budući dobitnici budu jednako ponosni na Ljubinu nagradu kao što smo mi ponosni na to što su baš oni postali deo kulturnog nasleđa valjevskog kraja i Srbije.

Nagradu „Ljubomir P. Nenadović” za najbolju putopisnu knjigu na srpskom jeziku do sada su dobili: Milisav Savić, Radmila Gikić Petrović, Ljubomir Simović, Laslo Blašković, Stevan Tontić, Aleksandar B. Laković, Nikola Popović, Miro Vuksanović, Sanja Domazet.

Nagradu za najbolji putopis ustanovila je Matična biblioteka „Ljubomir Nenadović” iz Valjeva 2014. godine u cilju afirmacije putopisa kao književnog žanra po kome je, između ostalog, u literaturi poznat putopisac i diplomata, Ljubomir Nenadović, čije ime biblioteka nosi. Nagrada se od 2016. godine uručuje na svečanosti u Brankovini, pišu Nezavisne internet novine Kolubarskog okruga.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Šetnja

Naučno-stručni skup „Projekat Jadar – šta je poznato do 2021. i od 2021. do danas?” u Kragujevcu

„Kika”, „Popečitelji” i „Eyesburn” na trećem prolećnom mini klupskom festivalu muzike, kulture i umetnosti: Počinje UMMUS fest u Kragujevcu

Cirkus zarad sitnih interesa ili do sledećeg „ćutanja”: Zbog čega su opozcioni odbornici u Kragujevcu „zanemeli” na sednici Skupštine grada