Foto: Fonet/Dragan Antonić„Nije samo moja glava u torbi nego svih nas koji mislimo, kritikujemo. I ta kritika treba da bude nekonstruktivna, samo ona može da nas dovede do celine. Prvo moramo razoriti postojeće da bismo napravili nešto novo.
Stres mora da se proizvede u javnosti kao šok terapija“ rekla je Borka Pavićević povodom predstavljanja njene knjige „Glava u torbi“, zasnovane na kolumnama autorke objavljenim u listu Danas.
Na pitanje šta se promenilo od davne 1997. godine kada je objavljena Borkina prva kolumna u ovom listu, autorka odgovora da se promenio Trg Slavija, da je doneta jedna važna presuda, ali i da se sudi mladima za neke događaje koji se ponavljaju – studentske demonstracije.
– Promenilo se to što je juče bio dan u kome je Ratku Mladiću izrečena presuda, zamislite šta se sve desilo od kad je on krenuo u pohod do juče. Promenilo se mnogo toga, ali neke se stvari i ponaljaju, studenti su optuženi zato što su išli na demonstracije, i mi moramo naći način da im pružimo podršku jer sve što sedi u ovoj publici ima iskustva sa hvatanjem, privođenjem, optuživanjem, ukazala je Borka. Ona navodi i da se neke stvari ipak nisu promenile tokom ovih godina, navodeći kao primer uređivačku politiku Danasa.
– List Danas se nije menjao, nama tamo još niko ne brlja po tekstovima, važno je da takve novine opstaju. I važno je što smo građu za knjigu skupljali u vreme demonstracija kad su upravo studenti nosili taj Danas koji mnogo znači svima nama, objasnila je Pavićević.
Sa druge strane, autorka ukazuje da nam društvo i vlast oduzimaju mogućnost da objasnimo značenje simbola i pojava koje su svuda oko nas i dodaje da su upravo ti simboli „kao bubanj“ u njoj, koji je pokreće da piše.
Da je pisanje posao koji zahteva posvećenost rekao je sociolog Aleksej Kišjuhas, takođe kolumnista Danasa, u pokušaju da objasni šta njega motiviše da napiše novu kolumnu i koji je društveni značaj onoga što on i Borka pišu.
– Ja nemam iluzije da tekstovi koje pišemo mogu nešto da promene. Poredim to sa mitom o Sizifu, to je ista vrsta besmislenog i mukotrpnog angažmana, ali on proizvodi smisao u svetu koji je suštinski besmislen. Ono što Borka i ja radimo je vrsta hobija, čeprkanja po sopstvenoj glavi, koja održava naše mentalno zdravlje u ovom svetu, i još imamo sreću da to prenesemo drugima, zaključio je Kišjuhas. Govoreći o kolumnama Pavićevićeve, Kišjuhas primećuje da one sadrže mnogo lične emocije, da je to izraz njenog specifičnog stila koji je odvaja „od onih koji pokušavaju da budu analitični“, ali je odvaja i od velike količine novinskih naslova koji sadrže ekstreman govor i šire paniku.
– Novinarski izraz Borke Pavićević pun je emocija koje su kontrast šumi straha, panike, naslova koji sadrže ekstreman govor, netrpeljivost, ksenofobiju, a koji čine izuzetno veliki procenat sadržaja u današnjim medijima – naglasio je Kišjuhas.
Saša Ćirić, saradnik CZKD i urednik knjige, ukazuje da je ona intimni portret i implicitna autobiografija jer se iz nje vidi šta autorka radi, gde ide, sa kim se viđa zaključivši da zbog toga „služba ne mora ništa da radi“, ali i da to objašnjava zašto je autorkina „glava u torbi“.
– Nositi glavu u torbi znači izlagati se riziku, nastupati javno, govoriti ono što misliš, ići nasuprot struji. Tu je i građanska hrabrost u načinu na koji Borka iznosi stavove, i u kolumni i u javnom nastupu, to je sve celina. Tu se vidi integralno javno delovanje osobe čija cela biografija jeste u stalnoj komunikaciji sa ljudima i polemici sa pojavama koje treba preispitati, kritički dekonstruisati ili osuditi, ukazuje Ćirić, praveći razliku u odnosu na one koji i danas „uzurpiraju“ javni prostor i podseća da je jedan od njih juče osuđen.
Lazar Bodroža iz dizajn studija Metaklinika uređivao je omot knjige, za koji otkriva da je inspirisan jednom šalom koju je imao sa autorkom, a to je da dizajnira njen nadgrobni spomenik koji bi bio ukrašen brošem, što se i prenelo na knjigu, za koju Bodroža kaže da ima enciklopedijski značaj.
– Knjiga je kao enciklopedija jer na svakoj strani postoji neki toponim naše prošlosti, iz svakog reda može nešto da se sazna, zato mislim da je značajno što je uobličeno u knjigu. Takava kompilacija ima značaj i arhivske građe, primetio Bodroža.
Ovo je treća knjiga kolumni Borke Pavićević objavljenih u našem listu, u periodu od marta 2013. do marta 2016. godine, a izdaje je Centar za kulturnu dekontaminaciju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
