Da li stvarno čitamo ili je značaj knjige ritualan? 1Foto: Medija centar

Unesko je ovaj „svetski dan“ zvanično uveo 1995, mada se 23. april u Španiji obeležava kao praznik u čast Servantesa od 1923. godine.

– Svetski dan knjige i autorskih prava jeste pravi trenutak da se zapitamo, svako za sebe, da li više ritualno priznajemo značaj knjige u našem životu ili više stvarno čitamo knjige. Teško je naći nekoga ko će reći, pogotovu pred drugima, da knjige nisu važne, ali u isto vreme lako utvrđujemo da su knjige imale bolje dane i da su, tu nema nikakvog spora, imale mnogo veći uticaj. Ako su se nekada na knjigama oblikovale i obične i izuzetne sudbine, i pogled na svet i evropske nacije kakve ih danas znamo, i promene u društvu i u promene u razumevanju stvarnosti, šta se danas od svega toga zadržalo u obzorju knjige – pita se povodom Svetskog dana knjige pisac Gojko Božović, glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag.

U izjavi za Danas Božović ukazuje da „trenutak individualnog čitalačkog uzbuđenja u susretu s novom ili ponovo pronađenom knjigom nipošto nije malo – oni koji čitaju knjige znaju šta takvi trenuci znače i na koji način menjaju čoveka, ali da knjigama za njihov puni život i javni uticaj, koji nipošto ne treba mešati s pukim političkim uticajem ili sa socijalnim uticajem nekog pisca, nije dovoljno da budu samo draga stvar u nečijoj intimi ili usamljenosti, niti da bude retkost među retkima“.

– Knjiga mora da živi, a ne da preživljava. Taj privatni susret s knjigom je osnova i on je nezamenjiv, od njega sve počinje, ali se na njemu sve ne sme završiti. I nije pravo pitanje da li će opstati knjige, hoće svakako, nego je pravo pitanje da li će opstati tolike druge stvari u nama znanom svetu bez dobrih i uticajnih knjiga koje će nam pomoći da taj svet razumemo i da ga, kada god treba, promenimo. Najozbiljniji totalitarni izazov modernog doba jeste uporedna i uzajamno zavisna proizvodnja informacija i proizvodnja konfuzije, pri čemu u obilju informacija čovek ne može da se razabere bez kritičke svesti o onome što informacije govore i o onome što iza informacija stoji. A tu kritičku svest ne stvaraju površne i toliko često lažne informacije nego upravo knjige najrazličitijih vrsta i iz najrazličitijih vremena – naglašava Gojko Božović.

On ističe da „neke od najozbiljnijih savremenih kriza, među njima populizam, jedan od uzroka imaju upravo u izrazitoj krizi kulture koja je od osvita modernih vremena do pre tridesetak godina bila jedan od izvora stabilnosti društva“.

– Reč „kriza“ danas se vrlo često povezuje s knjigom. Govori se o ekonomskoj krizi koje nije mogla biti pošteđena ni knjiga, o tehnološkoj krizi koja je knjigu suočila s tolikim novim medijima i tehnologijama koji se pojavljuju kao izazivači nekadašnjem statusu knjige, o krizi čitanja, o krizi sadržaja. Za sve te krize postoje razlozi i svaka od njih se u nekom obliku pojavljuje na sceni. Ali se ne može govoriti o tome da više nema velikih knjiga, da su sve priče ispričane a sve knjige napisane i pročitane, da više nema pisaca koji bi imali šta novo i važno da nam kažu. Ima takvih knjiga i neke od njih ostaju jedva pročitane. Ima takvih knjiga, ali zapitajmo se koliko one učestvuju u životu društva u kome nastaju i koliko je društvo drugačije zbog toga što su tabloidi preuzeli tržište novina, a tabloidi u koricama knjiga prekrili polje na kome smo ranije prepoznavali knjige – kaže Gojko Božović.

Iako pandemija nije jedini uzrok današnjeg položaja knjige, zbog rigoroznih mera borbe protiv korone veći deo planete Svetski dan knjige i autorskih prava i ove godine obeležiće „zaključan“, sa preporukama za čitanje,  prigodnim onlajn programima i popustima za kupovinu knjiga preko interneta koju će danas favorizovati i mnogi srpski izdavači, kao i strani kulturni centri u Srbiji za svoje akcije.

Narodna biblioteka Srbije Svetski dan knjige i autorskih prava obeležiće izložbom posvećenom Vilijamu Šekspiru i razgovoru u vezi sa objavljivanjem prvog srpskog kritičkog izdanja romana „Lolita“ Vladimira Nabokova u prevodu Branka Vučićevića i izdanju Derete. Oba događaja isključuju prisustvo publike. Razgovor priređivača kritičkog izdanja „Lolite“ Zorana Paunovića i moderatorke Milene Đorđijević emitovaće se uživo preko Fejsbuk stranice NBS.

Autorska prava su i u interesu čitalaca

– Ezra Paund pitao se na šta bi ličila Amerika kada bi se u njoj više rasturale knjige, dok je Trolop tvrdio: „Oduzmite engleskim autorima njihova autorska prava i vrlo brzo ćete Engleskoj oduzeti njene autore.“ Tehnološke okolnosti su samo pogodovale navici da knjige treba da budu besplatne, iako se to ni za jedan drugi predmet ne misli. Lako je danas piratski digitalizovati sadržaje kada postoji pisano nasleđe koje je nastajalo generacijama i vekovima, ali ako autori ne mogu da očuvaju svoja autorska prava, onda će to dramatično uticati na nastanak novih knjiga. Utoliko je pitanje autorskih prava ne samo u najboljem interesu autora i njihovih izdavača nego i u najboljem dugoročnom interesu samih čitalaca – ukazuje Gojko Božović povodom Svetskog dana knjige i autorskih prava.

Odgovornost za (ne)čitanje dece

U izdavačkoj kući Laguna sveski dan knjige poklopiće se sa Dečijim danima kulture, koji traju do 25. aprila. Međunarodni dan dečije knjige 2. april obeležen je u Srbiji uglavnom velikim knjižarskim i onlajn popustima. Povodom položaja dečije knjige oglasio se samo direktor izdavačke kuće Pčelica iz Čačka Goran Marković, koji je ukazao na problem (ne)čitanja među najmlađom populacijom i činjenicu da je „pandemija samo pogoršala stanje u ovoj oblasti književnosti, koje je i ranije bilo vrlo teško“. On je poručio da je odgovornost ne samo na roditeljima i porodici, nego i na svima koji se bave decom, direktno ili indirektno, od vaspitača, učitelja, pisaca, bibliotekara, do uredništava televizijskih programa, izdavačkih i medijskih kuća, kao i na državi i njenom odnosu prema vrlo ozbiljnom problemu nečitanja i nepismenosti.

Ko čita – pobeđuje – uz Svetski dan knjige

Udruženje profesionalnih izdavača Srbije juče je uputilo čestitku i zahvalnicu „svima bez čijeg bi umeća knjiga ostala bez dostojanstva i bila samo hrpa uništenog papira i ljudskih sudbina“. U UPIS-u smatraju da „autori, prevodioci, urednici, lektori, korektori, redaktori, recenzenti, ilustratori, grafički dizajneri, tehnički urednici, fotografi, izdavači, štampari, knjižari, antikvari, distributeri, agenti, bibliotekari, učitelji, nastavnici, profesori, kritičari, novinari, članovi žirija i komisija, dobrotvori i čitaoci, podstičući autorsko stvaraštvo, izgrađuju i štite najdragocenije ljudsko pravo“. „Strast pisanja i objavljivanja nikad se neće stišati, niti će budućnost sveta prestati da zavisi od čitanja. Ko čita – pobeđuje!“, poručuju iz UPIS-a.

close
Da li stvarno čitamo ili je značaj knjige ritualan? 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.