Detinjstvo je bilo lepše 1

Prostor Galerije HAOS od 24. aprila do 20. maja ispuniće ilustracije za knjige za decu jednog od najpoznatijih srpskih ilustratora i karikaturista Dušana Petričića, čiji su radovi objavljivani i u NJujork tajmsu, Volstrit žurnalu i Toronto staru.

Na izložbi pod naslovom „Detinjstvo je bilo lepše“ biće predstavljene tri dečije knjige objavljene u Kanadi, jedna od njih je upravo izašla iz štampe, u kojima Petričić potpisuje ilustraciju. Autor tekst za ovu postavku u Haosu je istoričar umetnosti Irina Subotić.

„April u Beogradu uvek ima prizvuke romantične pesme i lepog prolećnog vremena koji nas neminovno odvode u neka druga sećanja, bezbrižnija vremena i uljuđenije ambijente, zbog čega smo u ovom mesecu planirali izložbu jednog izuzetnog stvaraoca, ozbiljnog umetnika, izvrsnog karikaturiste i hrabrog čoveka, koji nam se predstavlja ovoga puta, na dva nivoa Galerije Haos, delom svoga opusa koji ga je proslavio u svetu, a koji je nama manje poznat – ilustracijama za dečje knjige i časopise. Vraćajući nas u sećanja na detinjstvo, Petričić se igra i svojom neverovatnom maštom i kreativnošću kroz ilustracije stihova, bajki, tekstova mnogih velikana reči i misli, prezentira nam svetove, kako deci tako i odraslima, očaravajuće lepote“, kažu u Haosu.

Dušan Petričić je za izložbu u ovoj galeriji odabrao knjige nastale u poslednje četiri godine: „Čovek sa violinom“ (The Man with the Violin, 2013), koja je doživela više izdanja na nekoliko jezika, uključujući i srpsku verziju koju je objavila Beogradska filharmonija; „Moje porodično stablo i ja“ (My Family Tree and Me, 2015), kao i upravo objavljenu „Violinsku igru“ (The Dance of the Violin, 2017). U tekstu Irine Subotić navodi se da je „Violinska igra“ „neka vrsta nastavka ‘Čoveka s violinom’ – knjige koja je doživela ogroman uspeh, između ostalog i zbog toga što se obraća (i) odraslima, upozoravajući ih da treba pažljivije da čuju i slede dečje reakcije, želje, osećanja, doživljaje i potrebe“.

„U knjizi se radi o jednom istinitom i jednom fiktivnom liku – dečačiću Dilanu kojeg su uzbudili divni zvuci violine u jednoj vašingtonskoj metro stanici dok odrasli, uključujući i njegovu majku, nisu obraćali nikakvu pažnju na muziku, jureći za svojim poslovima. Reč je o stvarnom eksperimentu za koji je čuo ceo svet: mladi, sjajni violinista DŽošua Bel je, svirajući na svom Stradivarijusu čuvene melodije u holu metroa, zaradio kao prosjak neku siću, niko ga nije slušao, dok su se za njegov nastupajući koncert u prestižnoj koncertnoj dvorani otimali za karte i plaćali ih i po sto dolara! Ovaj sociološki i psihološki fenomen, koji je Keti Stinson pretočila u pitku dečju pričicu, Dušan Petričić je ilustrovao bez likovnog prepričavanja sadržaja teksta, slobodnom interpretacijom sopstvenog doživljaja priče, pri tome bez insistiranja na narativnosti i ne koristeći nijedan uobičajeni grafički znak za muziku. Umetnik je pronašao autentičnu semantiku: s mnogo mašte, uzvitlanih, širokih poteza i raspevanih boja prožeo je i povezao svaku muzičku sekvencu koja godi oku, duhu i uhu; neuhvatljiv i apstraktan zvuk violine prožima sve događaje, pada s visine, prodire među ljude, kroz sve prostore, širi se i upija i jasno se razlikuje od agresivnih, nemuzičkih zvukova predstavljenih crnim, grubim, oštro izvijenim linijama. Petričićeve virtuozne ilustracije u celoj knjizi „Čovek s violinom“ vrve od zanimljivih i duhovitih detalja iz svakodnevnog života, s mnoštvom karakternih, neponovljivih likova i smešnih situacija kroz koje se provlači mali Dilan opčinjen – verovatno za ceo život – muzikom koju je samo on čuo“, ističe Irina Subotić.

Petričić i Kejti Stinson su 2014. za knjigu „Čovek s violinom“ dobili godišnju Kanadsku nagradu u oblasti dečje literature.

Politički karikaturista

Puno Petričićevo zvanje glasi: grafičar, ilustrator, profesor opreme knjige i karikaturista. Rođen je 1946. u Beogradu, gde je u klasi profesora Bogdana Kršića diplomirao na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim Večernjim novostima. Jedno vreme živeo je i radio u Kanadi. Kao politički karikaturista zadužen za naslovnu stranu sarađivao je sa listom Politika od 2009. do 30. septembra 2016, kad je „sklonjen“ zato što je u njegovim karikaturama bilo „previše“ Aleksandra Vučića, premijera Srbije, čiji izbor za predsednika države RIK još nije potvrdio. Petričić je višestruko nagrađivan za knjige i političku karikaturu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari