Glas koji se čuje i van scene: Dunja Vejzović i spor oko Raba

Dunja Vejzović je taj potez obrazložila moralnim razlozima, ističući da ne želi da deli priznanje sa osobama čije vrednosti ne deli.

Dunja Vejzović (rođena Crnković, Zagreb, 20. oktobar 1943) istaknuta je hrvatska operska umetnica, mezzosopran i sopran, koja je ostvarila zapaženu svetsku karijeru. Muzičko obrazovanje stekla je u Zagrebu, gde je završila Muzičku akademiju, dok je paralelno diplomirala i grafiku na Likovnoj akademiji.

Na opernoj sceni debitovala je krajem šezdesetih godina, a profesionalni uspon započinje početkom sedamdesetih kao članica Opere u Nirnbergu. U tom periodu tumači ključne uloge mecosopranskog i dramskog repertoara, uključujući Karmen, Azucenu, Amneris i Dalilu.

Međunarodnu afirmaciju stiče 1978. godine nastupom na Bajrojtskom festivalu u ulozi Kundri u Vagnerovom „Parsifalu“, nakon čega sledi angažman na najprestižnijim svetskim scenama.

Nastupala je u milanskoj Skali, njujorškom Metropolitenu, Bečkoj državnoj operi i drugim vodećim kućama, sarađujući sa dirigentima poput Herberta fon Karajana, Klaudija Abada i Zubina Mehte.

Posebno se istakla u interpretacijama Vagnerovih i Verdijevih dela, a njen repertoar obuhvata i savremenu operu. Tokom karijere ostvarila je niz značajnih snimaka i priznanja, čime je stekla status umetnice svetskog ranga.

Nakon povlačenja sa scene početkom 2000-ih, posvetila se pedagoškom radu i održavanju majstorskih kurseva, prenoseći svoje iskustvo mlađim generacijama pevača.

Titulu počasne građanke Raba dobila je za doprinos kulturnom životu ostrva, uključujući organizaciju koncerata i dovođenje umetnika. Upravo je to priznanje, decenijama kasnije, odlučila da vrati – potez koji je još jednom potvrdio njen javni i lični integritet.