Džaba svaki uspeh ako nemate sa kim da ga delite

… od kojih je poslednje u nizu bila premijera „masovne monodrame“ pod nazivom „Šta me snađe“ u Mladenovcu. Reč je o predstavi u kojoj ona glumi svih dvanaest likova, što predstavlja, ne samo ogroman profesionalni izazov, već i veliki scenski i fizički napor, saopštava autor ovog intervjua na portalu Reč naroda.

Anđelka je rođena i odrasla u Požarevcu u porodici Predraga i Dušice Stević, koji su nju i mlađeg brata Bojana oduvek usmeravali da slušaju svoja srca, budu istrajni u onome čemu teže, a da se trudom i radom može postići mnogo toga u životu. Iako je u porodici Stević generacijski preovladavao duh umetnosti, bratu i sestri niko nije nametao umetnost kao profesiju. Sudbinsko predodređenje bilo je takvo da Anđelka postane akademski školovana dramska umetnica, a Bojan se kao master gitare posveti pedagogiji i usmeravanju mladih da vole i izvode kvalitetnu muziku.

Našu sagovornicu gluma je okupirala od malih nogu. Sve je počelo sa drugarima iz Hajduk Veljkove ulice, kada je kroz igru ponešto odglumila, ili otpevala. Magnetna privlačnost ka sceni nastavila se na predstavama u vrtiću, a potom i skečevima u školi „Dositej Obradović“ koju je pohađala. Paralelno sa upisom u Požarevačku gimnaziju, počinje Anđelkino angažovanje u Amaterskom pozorištu Centra za kulturu Požarevac, gde u svetu kostima, šminke, talenta i mašte pronalazi skriveni ključ Talijinog hrama koga krije u dubini duše, a na talasima glume profesionalno krstari duže od jedne decenije.

– Najvažnije je ko vas uvodi u taj čarobni svet. Ja sam imala sreću da odrastam uz divne talentovane ljude, i imala od koga da učim. Samo da pomenem neka imena: čuveni Dragi Ivić, potom, najdivnija učiteljica Danica Ilić, ali, posebno mesto na mom životnom pijedestalu ide osobi koja sa toliko ljubavi i posvećenosti pristupa svakom detetu i daje mu vetar u leđa, mlada učiteljica Jelena Ilić, u našoj porodici danas poznatija kao moja sestra. Eto, to je neko moje mikro okruženje koje je velikim delom doprinelo da skrivena energija koju sam, najverovatnije od najranijih dana života posedovala, ispliva na površinu, iskristališe se i usmeri me na put kojim sam krenula, i kojom danas profesionalno krstarim, kaže Anđelka.

* Na pitanje da li često dolazi u Požarevac, koliko voli svoj rodni grad i čega se najradije seća iz doba detinjstva, Anđelka odgovara:

– Požarevac obožavam! Volim kada se Čačalica zabeli pod snegom, kada ulica pored Škole „Dositej Obradović“ procveta u rano proleće, kada Tabačka čaršija vrvi od dece koja voze rolere i bicikle tokom toplih letnjih večeri, a najviše volim ljude koji čine najbitnije delove mog sećanja i današnjeg vaspitanja. Požarevac je relativno mali grad, u kome se, kao i u svim sličnim sredinama, priča o talentu brzo širi ali i gde su mogućnosti iskazivanja talenta mnogo veće nego u velikim gradovima. No, sa odlaskom u Novi Sad i upisom na Akademiju, mnoge stvari i događaji korenito su se promenili u tvom životu… Problem je kada iz jednog ušuškanog malog okruženja, gde ti mnogi iskreno govore da si najbolji i da možeš mnogo toga, jedini odeš među iste takve: talentovane i kvalitetne. U tom trenutku shvatiš da tek treba da učiš i veoma mnogo radiš, ali, ne da bi bio najbolji, već da bi bio svoj – poseban i unikatan.

* Publika te najviše prepoznaje po ulogama iz televizijskih serija. Tvoja prva uloga bila je uloga voditeljke u seriji „Ulica lipa“, no, jedan period si provela baš kao pravi voditelj zanimljive i duhovite emisije „Bulevar“ na Televiziji B92.

– Iskreno, toliko sam malu ulogu igrala u televizijskoj seriji „Ulica lipa“, da ne verujem da me iko pamti po tome, dok je „Bulevar“ bio veoma zanimljiv i jako gledan projekat.

* Koliko mogu da primetim, u „Bulevaru“ nisi nimalo glumila, već si veoma profesionalno obavljala posao voditelja. No, vratimo se prethodnom pitanju. Reč je o ulogama u televizijskim serijama.

– Pomenuo si malu ulogu u „Ulici lipa“. Ja bih ipak istakla seriju „Žene sa Dedinja“ i ulogu Čarne Malbaš. Mislim da je ona doprinela da se profesionalno približim najširem auditorijumu. Naravno, usledile su i druge uloge i svaku od njih sam dobijala na audicijama. Iskreno, takav put mi je najdraži.

* Popularnost i posebnu pažnju javnosti stekla si sitkomom „Andrija i Anđelka“. Tvoje i duhovite opaske tvog partnera Andrije Miloševića neretko se prepričavaju u kafićima, na ulici, u društvu. Da li, možda, u nekim situacijama prepoznaješ scene iz sopstvenog ili života tvojih prijatelja?

– Andrija i Anđelka su prototip odnosa dvoje prosečnih ljudi iz našeg komšiluka. Upravo je osnovni zadatak bio da se ljudi sa njima poistovete, da prepoznaju te situacije i da se, indirektno – nasmeju sebi.

* Anđelka, otkud ti u monodrami?

– Pažljivo biram svaki posao, a kada je monodrama u pitanju, išla sam sigurnijim i ambicioznijim putem. Kao što si rekao, Nebojša Romčević potpisuje tekst, a Branko Đurić režiju. Moje je bilo da odgovorim na njihove zahtevne izazove, i publici se predstavim kroz 12 likova koje igram u ovoj predstavi. Priča je pitka, tema široko rasprostranjena. Pitanje morala sve podiže na višu temperaturu i gledaoce sa jedne strane zabavlja, a sa druge strane natera na duboko razmišljanje.

* Kako protiče jedan tvoj radni dan.

– Uzbudljivo je, često naporno, ali okrepljujuće. Velika je sreća kada možete da živite od svog posla, a da se pritom radujete svakom radnom danu.

* Koliko podrške u poslu imaš od supruga Daria i sina Jakše?

– Džaba svaki uspeh ako nemate sa kime to da delite. Podrška je nešto što se podrazumeva u porodici. Ne bih ni mogla da zamislim drugačije.

* Koji je tvoj moto, tvoja vodilja kroz život i rad?

– Dobro se dobrim vraća, rekla nam je na kraju razgovora Anđelka Prpić.

„Šta me snađe“ u – bankarstvu

Naša popularna sagovornica ovih dana je u potpunosti posvećena pomenutoj monodrami „Šta me snađe“. Reč je o tekstu jednog od najboljih scenarista današnje Srbije Nebojše Romčevića dok je rediteljska postavka poverena proslavljenom glumcu i reditelju Branku Đuriću Đuri. Anđelka Prpić u ovoj predstavi igra Jovanku Joku Jakovljević, bankarku koja u surovom svetu današnjice gradi karijeru onim što ima (pameti i znanja ponajmanje). Posebno zanimljivo autoru ovog razgovora bile su izjave autora monodrame Nebojše Romčevića: „Kada šijete dramu po meri ovakve glumice, shvatite da ona može u isti čas da nosi kolekciju za zimu, proleće, leto i jesen…i da će sve dobro da joj stoji“, i Branka Đurića: „Anđelka demonstrira svoj posebni talenat i pokazuje celu lepezu šarmantnih karakterističnih likova koji plene pažnju i dižu ritam predstave od početka do kraja.“

Komedija je najteži glumački žanr

* Vezujući se za uspeh duhovitog serijala „Andrija i Anđelka“, zanima me da li ti više „leži“ komedija ili uloga koja zahteva neki drugi oblik glumačkog preobražaja?

– Uloge ne biram po žanru, jer danas smo svi „gladni“ posla u nedostatku ponude. Ipak, neću reći istinu ako kažem da ne volim komediju. Sa jedne strane, uživaju gledaoci, sa druge strane ja profesionalno savladavam, možda, najteži glumački žanr.