Grob Federika Lorke nikada nije pronađen 1Spomenik Lorki u Madridu Foto: EPA-EFE/Fernando Villar

„Povedoh je do reke, misleći da devojka je, al’ udata ona beše“, jedan je od najpoznatijih stihova „Ciganskog romansera“. Danas, na dan njegovog rođenja prisećamo se dela i života Federika Garsija Lorke.

Federiko Garsija Lorka rođen je 5. juna 1898. godine u Grenadi u Španiji.

Seli se u Madrid 1919. godine kako bi studirao književnost i prava. Tamo provodi vreme sa intelektualcima tog vremena kao što su Luis Bunjel, španski reditelj i filmski stvaralac, i Salvador Dali, katolonski i španski nadrealistički umetnik.

Iako se bavio i pravom i filozofijom, ljubav prema pisanju bila je jača od želje za studiranjem.

Na poziv Gregorija Martineza Sijere, direktora madridskog teatra Eslava, napisao je svoju prvu dramu, „Zla čarolija leptira“ (The Butterfly’s Evil Spell). U drami je prikazana nemoguća ljubav između bubašvaba i leptira. Nezadovoljna publika ismejala ga je nakon četiri predstave, i od tada Lorkin pogled ka pozorišnoj publici nije ostao promenjen do poslednjeg daha.

Prvu knjigu pesama objavio je 1921. godine, tematika bazirana je na veri, izolaciji i prirodi.

Pesničku zbirku „Pesme“ (Canciones) napisao je u periodu kada je bio posvećen španskoj avangardi. Pozvan je i da u jednoj galeriji u Barseloni izloži crteže, koji su bili spoj popularnog i avangardnog stila, čime su dopunjavali Canciones.

Dvostruka lica na svojim crtežima, opisao je kao autoportrete, kada je želeo da pokaže „sposobnost čoveka da plače, kao i da pobeđuje“.

„Ciganski romansero“ (Romancero Gitano, 1928. godina) bio je deo njegove serije Canciones, koja je postala Lorkina najpoznatija knjiga poezije. Ovo delo lično je opisao kao „izrezbareni oltarski komad“ i  sastoji se od 18 pesama.

Grob Federika Lorke nikada nije pronađen 2
Potpisana kopija Ciganskog romansera Foto: EPA-EFE/Miguel Angel Molina

Ova knjiga donela mu je slavu širom Španije i hispanskog sveta.

Lorka se krajem dvadesetih godina devetnaestog veka suočio sa depresijom. Okolina i njegovi prijatelji nisu prihvatili njegovu homoseksualnu orijentaciju, što je bio i okidač bolesti raspoloženja.

Bunjuel i Dali zajedno su radili na filmu „Andaluzijski pas“, što je Lorka shvatio kao napad i tada se od njih potpuno otuđio.

Želeći da spasu sina, njegovi roditelji, kad su uvideli problem, poslali su ga na put po Americi. Godinu dana (od 1929.-1930. godine) boravio je u ovoj državi, a najviše vremena proveo je u Njujorku.

Postao je direktor i umetnički animator studentskog putujećeg pozorišta La Baraka i tada je stvorio svoje najpoznatije drame. „Ruralna trilogija“, „Krvavo venčanje“, „Jerma i Kuća Bernarda Albe“, sve one su predstavljale suprotstavljanje normi španske buržoazije.

U godini kada je umro rekao je: „Pozorište je poezija koja izranja iz knjige i postaje dovoljno čovečna da može da razgovara i viče, plače i očajava.“

Lorka nije umro prirodnom smrću. Dok je boravio u svom rodnom gradu izbio je građanski rat. Fašistički vojnici su ga uhvatili i streljali (19. avgusta 1936. godine), a telo mu je bačeno u neobeleženi grob. Pokušali su da obrišu uspomenu na Lorku, uništivši sva njegova dela, a spominjanje njegovog imena bilo je zabranajeno.

Bilo je mnogo pokušaja da se Lorkin grob pronađe, ali za sada svaka istraga bivala je uzaludna.

U Granadi, gradu njegovog rođenja, park Federiko Garsija Lorka posvećen je njegovom sećanju i Huerta de San Visente, letnju kuću porodice Lorka, otvorenu kao muzej 1995. godine.

Na mestu Baranko de Viznar, između Viznara i Alfakara, nalazi se spomen-kamen sa natpisima „Lorca eran todos, 18-8-2002“ („Svi su bili Lorka“). Baranko de Viznar je mesto masovnih grobnica i predloženo je kao drugo moguće mesto pesnikovih ostataka.

Mnoga dela ne dozvoljavaju nam da ikada zaboravimo na postojanje ovog španskog umetnika. A stihove pesme „Svetiljka“ ostavili smo da uživate u  umilnim rečima pesnika, na dan njegovog rođenja.

Oh, kako je utonuo u misli
plamen svetiljke!
Kao indijski fakir zuri nemo
u svoju sjajnu nutrinu od zlata
i zamuti se samo kada sneva
podneblja neka daleka,
bez vetra.
Ždral belo usijani
kljuca semenka tmaste
u svome gnezdu
i cepteći,
kradom,
zaviruje u raširene oči
umrlog Cigančeta.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.