Samo jedan horor u istoriji osvojio je Oskara za najbolji film

Horor je jedan od najpotcenjenijih žanrova kada su u pitanju dodele prestižnih nagrada, piše Index.hr.

Akademija filmskih nauka i umetnosti gotovo svake godine Oskara za najbolji film dodeljuje dramama i biografskim filmovima.

No 1992. godine jedan horor postigao je nešto što nije uspelo nijednom njegovom prethodniku (a ni nasledniku).

Psihološki horor Kad jaganjci utihnu (The Silence of the Lambs), reditelja Džonatana Demia, osvojio je čak pet Oskara, među kojima je bio i Oskar za najbolji film.

Ostala četiri Oskara takođe su bili deo najbitnijih kategorija – Demi je osvojio Oskara za najboljeg reditelja, Entoni Hopkins za najboljeg glavnog glumca, Džodi Foster za najbolju glavnu glumicu i Ted Tali za najbolji scenario.

Foster i Hopkins tumačili su legendarne likove Klaris Sterling i Hanibala Lektera.

Baziran na istoimenom romanu Tomasa Harisa, film je pratio lov na ubicu Bafalo Bila, u kojem su učestvovali detektivka Sterling i harizmatični serijski ubica i psihijatar Hanibal Lekter.

Film je toliko oduševio gledaoce i kritičare da je nominovan u sedam kategorija na dodelama Oskara, a osvojio je nagradu za najbolji film, koju su do tada dobijali samo istorijski filmovi, drame i biografski filmovi.

Prema portalu Far Out Magazine, do ovog uspeha došlo je jer je Demi uspevao da pređe granice žanrova u svojim filmovima.

Pre nagrađivanog horora Demi je režirao koncertni film Stop Making Sense za bend Talking Heads.

Par godina nakon premijere Kad jaganjci utihnu režirao je dramu Filadelfija s Denzelom Vošingtonom i Tomom Henksom, koja se smatra jednim od prvih filmova koji su se bavili problematikom AIDS-a.

Foster je u intervjuu rekla da Demi nije hteo da se ograničava jednim žanrom.

Demi ovo ostvarenje nije gledao kao čisti horor film

„Ljudi koji su ga poznavali iznenadili su se kada su čuli da radi na filmu Kada jaganjci utihnu jer su mislili da će to biti tipični horor film“, prisetila se Foster.

„Ali ja mislim da je bilo pametno što su Džonatanu dali da snima film, jer su znali da će on pronaći srce cele priče, i prikazati Klarisino gledište.“

Demi je izjavio u intervjuu za Deadline da je film hteo da približi što široj publici.

„Hteli smo da privučemo što više gledalaca i nismo na ovo gledali kao na film s grafičkim scenama nasilja, film o krvoproliću ili ludom ubici. To je bila priča o mladoj ženi.“