Ibrahim Hadžić: Filip David je imao čudesnu moć da okuplja ljude, znao je da teši, znao je da tuđ bol ublaži lepim rečima

– Filip David će će nastaviti da živi kroz vreme – kaže za Danas pisac i pesnik Ibrahim Hadžić.

– Ako je bio u društvu pisaca, imao je štošta da kaže i o piscima i o njihovim delima. Ako je bio u društvu filmadžija, i tu je imao štošta da kaže. Kao uredniku Dramskog programa Televizije Beograd bila mu je poznata filmska i dramska produkcija.
Ako je bio u društvu nezavisnih intelektualaca, i tu je bio vrlo uvažavan. Osnivao je nezavisne sindikate, preduzimao akcije – seća se Hadžić svog književnog i životnog prijatelja.

– Filip David je bio blaga ličnost, pametan, hrabar, nikada nasilan. Nije nametao pod svaku cenu svoje mišljenje. S istinskom pažnjom slušao je sagovornike. Jednom prilikom kazao mi je jedan poznanik koji je s njim bio u istom odeljenju u gimnaziji, da je Filip imao čudesnu moć da okuplja ljude oko sebe. I do danas je tako bilo.

Znao je da teši, znao je da tuđ bol ublaži lepim i optimističnim rečima. Nije žalio svoje vreme pa i snagu, pomagao je ljudima koji nisu bili vični književnom stvaranju. Iz takve simbioze nastale su lepe memoarske knjige. Kao takav, Filip David će živeti kroz vreme – kaže Hadžić.

Životna i profesionalna biografija Filipa Davida (1940-2025), jevrejsko-srpskog književnika, esejiste, dramturga, scenariste, dugogodišnjeg urednika Dramskog programa TV Beograd, redovnog profesora dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, dostojna je uzbudljivog romana.

Tokom Drugog svetskog rata David se sa majkom skrivao podno Fruške gore, dok je većina braće, sestara i rođaka njegovog oca stradala u logoru na Sajmištu i u Jasenovcu. Talenat za pisanje je pokazao još kao osnovac i srednjoškolac, dobivši već tada dvadesetak nagrada. Diplomirao je jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu i dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu.

Njegove pripovetke i romani su, između ostalih, nagrađene Andrićevom nagradom, BIGZ-ovom i Prosvetinom nagradom za knjigu godine, a 2014. godine nagrađen je NIN-ovom nagrade za roman „Kuća sećanja i zaborava“. Dela su mu prevođena na švedski, francuski, poljski, mađarski, italijanski, albanski, esperanto, makedonski, slvoenački, hebrejski, a njegove pripovetke se nalaze u dvadesetak antologija.

Filmovi na kojima je radio kao dramaturg, koscenarista ili scenarista, najviše sa rediteljem Goranom Paskaljevićem, nagrađivani su u Kanu, Veneciji, San Sebastijanu, Valjadolidu i drugim svetskim festivalima.

Jedan je od osnivača Nezavisnih pisaca (1989) i Beogradskog kruga (1990) – udruženja značajnih, nezavisnih intelektualaca. Bio je jedan od utemeljivača nezavisne književne asocijacije Forum pisaca.

Bio je član i jedan od osnivača Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, u okviru kojeg je skoro dve decenije aktivno pomagao stvaranje Muzeja knjige i putovanja i Muzeja srpske književnosti. U Muzeju srpske književnosti formirao je zbirku sa svojom pisaćom mašinom, ličnim predmetima i knjigama sa posvetama.