Istraživački pristup ženskoj emancipaciji 1Foto: Gordana Nonin

Selekcija ovogodišnjeg 64. izdanja Sterijinog pozorja koje će se održati pod sloganom „Pobuna – ženski rod“predstavljena je na konferenciji za novinare na kojoj su pored selektora Svetislava Jovanova, govorili i Tijana Delić – novoizabrana predsednica Upravnog odbora Sterijinog pozorja, i Miroslav Radonjić, direktor Sterijinog pozorja.

Na konferenciji je saopšteno da je Sterijino pozorje usvojilo savet prošlogodišnjeg žirija da se uvedu još dve nagrade: za najbolju dramaturgiju i za scenski govor, tako da će one biti dodeljene već od ove godine.

Svetislav Jovanov je izneo svoje viđenje prethodne pozorišne sezone jer je kao selektor u proteklih godinu dana imao priliku da svedoči „jednoj tematski intrigantnoj, estetski protivrečnoj, društveno provokativnoj i, u krajnjoj liniji, natprosečnoj pozorišnoj sezoni“.

– Među argumente koji idu u prilog poslednjoj tvrdnji spada, najpre, činjenica koja prevazilazi nivo kvantitativnog pokazatelja: od 52 predstave koje sam video u konkurenciji za Selekciju nacionalne drame, čak 35 čine praizvedbe savremenog domaćeg dramskog teksta. Komplementaran s tim je i podatak o znatno uspešnijem prisustvu naše savremene drame u širim evropskim okvirima, o čemu govore praizvedbe komada Ive Brdar u Štutgartu (Bacači prstiju, Šaušpilhaus/Schauspielhaus) i Tanje Šljivar u Berlinu (Kao i sve slobodne djevojke, Dojčes teatar/Deutsches Theater).

Kao najveću vrednost protekle sezone izdvajam niz pozorišnih ostvarenja koja, bez obzira na međusobne estetičke, poetičke ili ideološke razlike, odlikuje zajednička osobina: autentičan i istraživački pristup problematici ženske emancipacije. Reč je o predstavama u kojima pobuna zanemarenog, potisnutog i/ili porobljenog ženskog identiteta, žene kao Drugog – postaje šifra borbe za društvene, moralne i civilizacijske promene“, istakao je Jovanov u uvodnom delu obraćanja novinarima.

U takmičarsku selekciju 64. Sterijinog pozorja predložio je ukupno osam predstava u selekciji Nacionalne drame: „Petrijin venac“ – prema romanu Dragoslava Mihailovića, dramatizacija Mila Mašović Nikolić, režija Boban Skerlić, Atelje 212 Beograd (Srbija); „Zla žena“ – pisac Jovan Sterija Popović, režija Iva Milošević, Narodno pozorište/Narodno kazalište/Nepszinhaz Subotica (Srbija); DRAUFGANGERINNEN. ALL ADVENTUROUS WOMEN DO („Neustrašive – kao i sve slobodne devojke“) pisac Tanja Šljivar, režija Salome Dastmalhi, Dojčes teatar/Deutsches Theater Berlin (Nemačka); „Karolina Nojber“ – pisac Nebojša Romčević, adaptacija i režija Kokan Mladenović, Narodno pozorište Republike Srpske Banja Luka (Republika Srpska – Bosna i Hercegovina); „Hasanaginica“ – po motivima drame LJubomira Simovića, režija Andraš Urban, Novosadsko pozorište/Ujvideki Szinhaz Novi Sad (Srbija); „Kozocid“ – tekst i režija Vida Ognjenović, Gradsko pozorište Podgorica (Crna Gora); „M.I.R.A.“ – koncept, režija i dizajn scene Andraš Urban, Bitef teatar Beograd (Srbija); „Bolivud“ – tekst i režija Maja Pelević, muzika Anja Đorđević, Narodno pozorište Beograd (Srbija).

Prema rečima direktora Miroslava Radonjića, ovogodišnje izdanje pozorišnog festivala će biti bogato i različitim pratećim programima koji će biti objavljeni do početka festivala.

Netakmičarska Međunarodna selekcija „Krugovi“

Smatrajući da bi, s obzirom na aktuelne produkcijske i repertoarske prilike u našem pozorišnom životu, bilo uputno proširiti bazu međunarodnog programa „Krugovi“, odlučio sam da pri odabiru ostvarenja uzmem u obzir širi, evropski kontekst. Stoga sam, na osnovu osam odgledanih predstava u pozorištima Nemačke, Poljske, Mađarske, Makedonije, Hrvatske i Crne Gore, odlučio da u selekciju „Krugovi“ uvrstim sledeće predstave: „Kiklop“ – prema romanu Ranka Marinkovića, autor adaptacije i reditelj Saša Anočić, Gradsko dramsko kazalište „Gavela“, Zagreb (Hrvatska); „Itaka“ – prema Homerovoj Odiseji, pisci Peter Zavada i Armin Sabo-Sekelji, režija Krista Sekelji, Pozorište „Katona Jožef“/Katona Jozsef Szinhaz Budimpešta (Mađarska) i „Kuća lutaka. Lečenje“ (PUPPENHAUS. KURACJA) – pisac Magda Fertač, reditelj Jendžej Pjaskovski, TR/Teatr Rozmaitosci, Varšava (Poljska).

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Istraživački pristup ženskoj emancipaciji”

  1. Jedna pametna žena Elisabeth Noelle-Neumann, rođena 1916. formulisala je „teoriju o spirali ćutnje“ čija je suština u tome da neka osoba ako oseća da je u manjini ili da njeno mišljenje nije popularno, pogotovo u medijima, opredeljuje se za ćutnju, izolaciju…Kao pandan ovoj teoriji treba dodati obrnuto proporcionalnu teoriju koju bih nazvao „teorijom o spirali brbljanja, torokanja i nagvaždanja“ a to se dešava kada neka osoba (u ovom slučaju g.Jovanov) proceni da je neko mišljenje-stav medijski popularno, da se ono forsira, onda dotični ocenjuje da može da bez zazora i prestanka brblja o tome uobičajene fraze, pa on pominje „porobljeni, potisnuti ženski identitet“ pretpostavljam u vreme „užasnog patrijarhata“ pre sto i više godina. Tada je samo u jednom danu 22.08.1914. u bici u I svetskom ratu na Zapadnom frontu stradalo 27.000 francuskih vojnika. Pritom žene dobiju penzije na ime njihovih poginulih muževa. Ili tone Titanik 1912. a komanda glasi “žene i deca u čamce”. Ako je osnovno ljudsko pravo pravo na život onda sledi da je još u drugoj deceniji 20.veka pre više od 100 godina to pravo na život nije bilo “rodno senzitivno i ravnopravno”, ali g.Jovanov se drži „teroije o spirali brbljanja“, to je danas svakako profitabilnije.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.