Ivan Lalić: Da sam ja Vučić, uvažio bih sve primedbe koje NDBG upućuje gradskoj upravi

* Od Dorćola, preko Savamale i Sarajeva, do Baćevca. Otkud to da se „Mikser“, koji važi za urbani festival, održava u prigradskom, vikend naselju. Čime je bila uslovljena odluka o ovoj lokaciji?

– Pristalica sam teorije da je ovaj biblijski korona udar zapravo – velika osveta prirode. Klimatski poremećaji, uzrokovani dramatičnim povećanjem emisije gasova, napravili su disbalans u prirodi. Harmonija je narušena, prostor za mutacije raznih virusa je otvoren i kazna koja je usledila je bila žestoka, kao što vidimo. Praviti festival u gradu je, po mom mišljenju, u ovakvim okolnostima – pre svega neučtivo. Zvati ljude na okupljanje, makar i brojčano limitirano, zapravo je poziv na povećani rizik od zaraze.

Da, svima nam je dosta Zoomova i online komunikacije, uželeli smo se „živih ljudi“, prijatelja, kolega, ali moramo im obezbediti pristojne uslove za interakciju. U tom smislu je izmeštanje festivala u prirodnu oazu van grada, gde je sve prozračnije, šire i bezbednije, bila sasvim logična odluka. Pre svega ako govorimo o etičkom principu. A između etike i estetike, kako kaže Virilio – stoji znak jednakosti, zar ne?

* I pre pandemije korona virusa moglo bi se reći da su stanovnici Beograda počeli lagano da se povlače iz grada, da čak beže iz njega. Zašto i da li to možda čine zato što se u svom rodnom gradu ili u gradu u kojem su želeli da žive više ne osećaju kao kod kuće već dom traže na nekom drugom mestu?

– Priznajem, ja sam, početkom pandemije, jedva dočekao da imam „viši“ razlog kako bih nagovorio ženu i decu da se, makar privremeno, preselimo na selo, gde imam dedovinu. Mi smo, kao porodica, na obroncima Rudnika proveli čitava tri meseca. Srne su nam dolazile do dvorišta, pili smo čistu, izvorsku vodu, budili se uz cvrkut ptica. Zajedno pravili drveni mostić preko potoka koji nam žubori na 100 metara od kuće, zasadili smo bašticu, jeli neprskani paradajz i ostalo povrće i voće, ubrano našom rukom. I kako to sve može da se poredi sa životom u gradu? Da nismo imali ličnu tragediju u Beogradu – član bliske familije nam je preminuo od korone, proglasio bih ta tri meseca najlepšim periodom u životu svoje porodice. Svakako da nam je taj boravak u prirodi pomogao da ublažimo bol, da promislimo i preslišamo se oko životnih prioriteta. Izbor Baćevca kao lokacije za festival je svakako posledica tog života u prirodi. Veoma sam srećan jer su i naši mnogobrojni partneri i saradnici prepoznali našu odluku da napravimo festival u prirodi van Beograda kao uzbudljivu i ispravnu i potvrdili su svoje učešće. Što offline, što online. Verujem da će taj miks vizuelnih umetnosti, dizajna, ali i debata na razne teme održivog razvoja biti privlačan i za širu publiku koja će pratiti festival preko streama.

* Mikser od početka zagovara ekološke principe, ali ovde je ekologija i dalje tema kad se desi neka havarija ili se njome poštapamo kao prigodnim, politički korektnim „aksesoarom“. U Muzeju savremene umetnosti u Beogradu se upravo održava projekat koji razmatra pitanje „ekološke pravde“ kojim se skreće pažnja na to da se ovim problemom da baviti samo analizom neraskidivih veza između klimatskih promena i drugih oblika nepravde (rodne i rasne pripadnosti, korporativnog imperijalizma…) U tom kontekstu, kojim socijalnim pitanjima ćete se vi baviti?

– Pitanje koje ste mi postavili je suštinsko. Ono inicira promenu kulturnog modela ne samo kod nas, već i u okruženju. Tradicionalno shvatanje kulture je svakako podložno preispitivanju i mene veoma raduje projekat u MSU o kojem govorite. Naime, teme koje su u fokusu na prestojećem Mikser festivalu su sve samo ne politički korektne. Mantra da je priča o ekologiji i održivom razvoju prigodna pričica za ženske rubrike i slobodno vreme je veoma opasna i govori o odsustvu svesti, pa i odgovornosti glavnih urednika naših medija koji su standarno ophrvani dnevnopolitičkim blatom i nemaju kapaciteta i energije za teme koje se najdramatičnije bave budućnošću naše dece. Koliko naših glavnih urednika uopšte zna šta je Poglavlje 27 i šta čini platformu 27 naše zemlje za pregovore u Briselu? Vrlo malo, verujte mi. Naša platforma, iz meni nepoznatih razloga, nije dostupna javnosti, a javnost se nije previše ni zainteresovala zašto je to tako. Mi ta pitanja hoćemo da osvetlimo na festivalu jer mislimo da su suštinska za buduće generacije. Mi smatramo da „Evropski zeleni dogovor“, strategija EU potpisana u Briselu koja predviđa Evropu kao prvi kontinent bez štetnih emisija gasova 2050, mora biti proučavan u školama umesto veronauke jer svetu zaista preti kataklizma ako se ne uozbiljimo. Korona je samo prvi šamar koji smo dobili. Restruktuiranje privrede, eliminacija lignita kao generatora zagađenja, puna afirmacija obnovljivih izvora energije, jako puno zakona koji moraju ograničiti štetne emisije, profilisanje novih „zdravih“ radnih mesta moraju biti naše goruće teme. I na kraju – da, potreban nam je novi kulturni model. Ako je kultura društvena nadgradnja koja osvetljava put, ona mora da nađe novi izazov. Više nego ikada divim se Leonardu da Vinčiju. Osim što je bio genijalni umetnik, on je bio i genijalni inovator. Takvi nam ljudi trebaju i u kulturi. Inovatori koji prate ekološke i tehnološke trendove. Film, pozorište, danas je taj tradicionalni model kulture zaista prevaziđen.

* Na ovogodišnjem Mikseru pokrenućete više važnih tema a jedna od ključnih je „Spomenik“. O spomeničkoj arhitekturi diskutovaće relevantni sagovornici. Šta vi kažete kome i čemu ovo društvo posvećuje spomenike, kakvu će sliku o nama imati generacije u budućnosti kada nas više ne bude?

– Mi smatramo da je i pitanje spomeničke kulture deo priče o održivom razvoju. Naravno da je povod monumentalni spomenik koji niče u Beogradu, ali on neće biti tema, nego povod. Naime, ako govorimo o spomenicima, svakako da je priča o budućnosti možda najzanimljiviji ugao koji će biti tretiran na festivalu. Preciznije, u kojoj meri su spomenici „održivi“ u budućnosti. Kako će neki budući urbanisti tretirati spomenik od 23 metra u srcu Beograda kada nas više ne bude? Vesić je najavio da će on tu stajati narednih 200-300 godina. Da li je baš tako? Koja je razlika ili sličnost između „Pobednika“ i „Stefana Nemanje“? Moramo stalno misliti o budućnosti jer ona spasava sadašnjost. Da su Srbi znali šta je održivi razvoj na početku 20. veka, verovatno ne bismo izgubili polovinu populacije u ratovima i ko zna koliko teritorija.

* Mikser je organizovao konkurs koji tematizuje pojam spomenika i izabrao 15 pobednika/ca. Kako mlade generacije misle spomenik, šta su izdvojili kao vrednosti, koje pobede ili poraze smatraju bitnim, koji zaslužuju spomenik?

– Videćemo na festivalu, još uvek ne znamo. Pratite naš Youtube kanal, prenosićemo sve uživo.

* Mikser neretko demonstrira uspešna rešenja iz svetskih metropola koji daju rezultate i pospešuju demokratičnost društva. Dosad smo, ako ništa, mogli mnogo toga da prepišemo. Zašto nismo, šta je glavna prepreka?

– Imam informacije da su beogradske vlasti bile proteklih godina u Ljubljani i Beču, kao primerima sjajnih urbanih praksi. Podsetiću, Ljubljana, predvođena našim sunarodnikom Zoranom Jankovićem, bila je zelena prestonica Evrope 2016. To su fantastični uzori, ali nije došlo do zdrave transmisije njihovih iskustva kod nas iz sasvim jednostavnog razloga. Odsustva participacije građana, stručne javnosti i kreiranja društvenog konsenzusa oko ovih veoma važnih tema za život građana. Da sam ja Aleksandar Vučić, uvažio bih sve primedbe koje Ne davimo Beograd upućuje gradskoj upravi a koje se tiču urbanog planiranja i urbane prakse. Momci i devojke imaju sjajnu energiju i značajan faktor animacije stručne javnosti. Ali on to ne čini, ne iz političkih razloga – patkice naime nemaju ozbiljan politički kapacitet da ga ugroze, već zbog svekolike korupcije koja vlada u javnom sektoru, a na koje Ne davimo Beograd stalno ukazuje. To nije novina ove vlasti, prosto to je u pretpolitičkim uslovima, kakvi već predugo vladaju kod nas, tako. Korupcija je jedina stvar koja ovde ima politički kontinuitet. U tom smislu, mnogi drugosrbijanci će mi možda zameriti, ali ja smatram Vojislava Koštunicu prvim posttitoističkim, modernim političarem. Videli ste, čovek sada živi u brvnari bez vode i struje, negde na prelepom proplanku u Šumadiji, gaji aroniju i uživa u knjigama. Seljani ga obožavaju. Da li možete da zamislite aktuelnog predsednika jednog dana kada siđe s vlasti u sličnoj poziciji? Ja, iskreno, ne mogu. Prosto, nije održivo ovo što nam se sada dešava.

Kiseonik

Mikser festival će u četvrtak u 10.30 svečano otvoriti Sem Fabrici, šef delegacije Evropske unije, i Fransoas Žakob, stalna koordinatorka UN.    Jedanaesto izdanje Miksera odvijaće se u znaku desetine panela, radionica, promocija knjiga.

Na bini „Kiseonik“ govoriće se o solidarnim društvima i potencijalu da naši stariji sugrađani (p)ostanu aktivni učesnici svih društvenih tokova i svojim znanjima i iskustvima doprinesu zajednici. Diskutovaće se i o tome koliko su urbane sredine u kojima živimo i radimo prilagođene potrebama žena, ali i svih drugih senzitivnih grupa. Za kraj, Mikser će se pozabaviti pitanjem naše spomeničke prakse i kulture sećanja.

Bina „Krug“ baviće se problemom ograničenih resursa naspram neograničenih potreba ljudi, eko-dizajnom kao pravim putem ka cirkularnoj ekonomiji, evropskom zelenom praksom i zakonodavstvom kojem i Srbija mora da se prilagodi u procesu priključivanje EU.

Kao i uvek, Mikser će stečena znanja pretočiti u praktično iskustvo.    Na radionicama će učestvovati i pobednici konkursa „BlackBox“, koji će na licu mesta podići zajednički spomenik. Oni će imati priliku da razgovaraju i sarađuju sa eminentnim umetnicima Markom Lađušićem i Radošem Antonijevićem. Mladi novinari razgovaraće sa urednicima najuglednijih medijskih kuća kod nas, kako bi stekli uvid u funkcionisanje medija, ali i urednicima osvestili potrebe i stremljenja generacije novinara koje dolaze. Radionica OsnaŽene za „novu normalnost“ povezaće žene koje su se tokom pandemije susrele sa poteškoćama i izazovima kako bi zajedno kreirale rešenja za budućnost i nastali stres transformisale u snagu.

Moći će da se vide prototipovi koje su, u saradnji sa vodećim proizvođačima nameštaja u regionu, kreirali mladi dizajneri, nadahnuti idejom cirkularnosti. Na Mikseru će se govoriti i o međunarodnoj saradnji Made IN, koja je spojila dizajnere i zanatlije iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Austrije. Njihova rešenja podstaknuta su dehumanizovanom, masovnom proizvodnjom zbog koje se gase male majstorske radionice, ali takođe koja uništava našu životnu sredinu.