Izbeglice: Bekstvo u slobodu?

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }A:link { }

 Tako se ispostavlja da dokumentarci predstavljaju odraz realnosti i aktuelnih bojazni i obeležje 18. Solunskog festivala dokumentarnog filma (SFDF), koji je održan od 11. do 20. marta, a na kojem je prikazano više od 200 dokumentaraca u 11 sekcija. Organizovan je i specijalni program „Izbeglice:Bekstvo u slobodu?“, uz odabir moćnih filmova koji ističu koliko je hitno potrebno rešenje za globalnu izbegličku krizu.

Nakon što je izbio konflikt u Siriji, Evropa je postala destinacija nade za najveći talas izbeglica od Drugog svetskog rata, suočivši se s humanitarnom krizom, koja je apsolutno bez presedana. To za Grčku znači da je kroz njenu teritoriju 2015. prošlo više od milion izbeglica, 130.000 u prva dva meseca 2016, a ona je danas domaćin 50.000 izbeglica, koje su u zemlji napravile enklavu nakon unilateralnih inicijativa mnogih evropskih i balkanskih zemalja da ne prihvate izbeglice, zatvore granice i opašu se zidinama, što se kosi sa osnovnim evropskim ljudskim vrednostima i demokratskim principima.

Marijana Oikonomu je u filmu „The Longest Run“ iznela stav protiv „zidova, zatvaranja granica i kriminalizacije izbeglica“. Režiser Jakob Brosman u „Lampedusa in Winter“ zahteva „više Evrope“, dok režiser David Aronovic u filmu „I am Dablin“ traži da „se otvore granice da bi evropske zemlje prihvatile izbeglice“. O tome da će „san postati realnost“ govori režiser Morteza u „Dreaming of Life“. „Pitanje izbeglica je prva istorijska tranzicija, čije posledice tek treba da razumemo. Ono ima više od humanitarnog aspekta. Kada razmatramo ovo pitanje moramo da budemo svesni i političke dimenzije“, mišljenje je sociologa i antropologa i režisera Marte Buzjur, koja je govorila na panelu na 18. SFDF.

Među prikazanim filmovima bio je i „Flotel Europa“ režisera Vladimira Tomića, koji je doneo ličnu priču sa socijalnim i političkim porukama, tako što je kopao po svojim uspomenama, osećanjima i iskustvima iz vremena kada je bio dete-izbeglica koje je 1992. prebeglo iz Sarajeva u Dansku. Naslov dokumentarca se odnosi na ogroman brod-hotel koji je bio usidren u luci Kopenhagen da bi služio kao sklonište za izbeglice iz bivše Jugoslavije, uključujući režisera i njegovu porodicu.

„This is Exile: Diaries of Child Refugees“ Manija Jasira Benhelaha (koji je dobio nagradu festivala) oslikava užas sirijskog građanskog rata onako kako ga vide deca-izbeglice koja su pobegla u Liban. Deca-izbeglice su takođe u centru radnje u „At Home in the World“ Andreasa Koefoeda, osećajnoj priči o pet učenika u školi danskog Crvenog krsta za azil, koji nastoje da se prilagode svojoj novoj domovini uprkos traumama iz prošlosti. Odiseja avganistanskog tinejdžera koji traži azil u Danskoj odvija se u filmu „Dreaming of Denmark“ Majkla Graversena i pruža bolan uvid u sudbine više stotina dece-imigranata bez pratnje koja se bore da prežive.

Radnja dva dokumentarca se odvija na italijanskom ostrvu Lampeduza, koja za većinu afričkih imigranata predstavlja vrata u Evropu. Film „No Man Is an Island“ Tim de Kirsmekera postavlja pitanja o prijemu i integraciji imigranata kroz dve priče u kojima se istražuju granice slobode za lokalce, kao i za pridošlice. „Lampedusa in Winter“ Jakoba Brosmana, iz kojeg se može saznati dosta o ostrvu, opisuje surovu rutinu ove male izolovane zajednice u zimskom periodu, kao i borbu za opstanak – zajednički jezik, mada u različitom smislu, i za stanovnike ostrva i za imigrante koji tamo pristižu.

Program festivala ukazivao je na dramatičnu odiseju izbeglica s ciljem da se da doprinos međunarodnom dijalogu o izbeglicama i ljudskim pravima, kao i socijalnim i političkim odgovornostima i odgovornosti koju ima pojedinac prema ovom važnom pitanju. U središtu prikazanih dokumentaraca bile su šokantne ispovesti ljudi s Bliskog istoka, iz Afrike kao i Evrope, borba za opstanak, njihov očaj i (jalove) nade da će pronaći neko bolje mesto pod Suncem.

Prevod sa engleskog Marija Kojčić