Karl Malden - filmski radoholičar koji je voleo sve svoje uloge 1Foto: EPA/ISTVAN BAJZAT

Maldenov otac, Petar Sekulović, napustio je rodno Podosoje kod Bileće i u potrazi za poslom došao u Čikago. Tu je rođen Malden, kao najstariji od trojice braće. Njegova majka bila je Mini Sekulović, Čehinja, zaposlena u tekstilnoj industriji.

Karl je od malih nogu govorio srpski. Rado je pričao o svojoj prošlosti i poreklu. Spominjao je kako mu je otac radio težak posao u čeličani u Geriju, kao i on kasnije.

I pored teškog rada, njegov otac je osnovao najstarije pevačko društvo u Americi, Sokol Grupa – Branko Radičević. Tako se Malden još u ranoj mladosti upoznao sa srpskom kulturom i običajima.

Malden, tada još uvek Mladen Sekulović, napustio je Geri i rad u čeličani 1934. godine, kako bi pohađao Gudmenovu školu u okviru Gudmen teatra u Čikagu. Po savetu najbližih kolega u pozorištu tada menja ime u Karl Malden.

Samo tri godine kasnije, 1937. Karl je otputovao u Njujork i zaigrao na daskama Brodvej teatra. Bio je kratko angažovan na radiju, a zatim je dobio nezapaženu ulogu u svom prvom filmu „Znali su šta su hteli“. Potom se pridružio Grup teatru, gde je upoznao reditelja Eliju Kazana, u čijim filmovima je stekao popularnost.

Učestvovao je u Drugom svetskom ratu i tada je dobio malu ulogu u predstavi i filmu američke vojske „Winged Victory“.

Po završetku rata, dobio je još jednu malu ulogu u predstavi „Truckline Cafe“, sa tada nepoznatim Marlonom Brandom.

Pre nego što se pojavio u Kazanovom filmu, odmah posle rata pojavio se u filmovima najboljih holivudskih majstora, kao što su Džordž Kjukor, Henri King, Luis Majlstoun…

Oskar za Miča

Najveći uspeh Karl Malden postigao je glumeći u filmovima režisera Elije Kazana. U filmu „Tramvaj zvani želja“ glumi Miča, najboljeg prijatelja Stenlija Kovalskog (Marlon Brando), koji upada u romansu sa Blanš Diboa (Vivijen Li).

Taj film mu je doneo Oskara za najbolju sporednu mušku ulogu.

Bio je nominovan za Oskara za najbolju sporednu ulogu i u filmu „Na dokovima Njujorka“ iz 1954. godine. U ovom ostvarenju glumio je katoličkog sveštenika Berija, koji utiče na Terija Maloja (Brando) da svedoči protiv mafije. Ova dva filma, sa njegovim nominacijama za Oskara, režirao je Elija Kazan, sa Marlonom Brandom u glavnoj ulozi.

Baby Doll (1956) je poslednji film Elije Kazana u kojem je Malden glumio. To je bila uloga Arčija, čoveka željnog moći, oženjenog tinejdžerkom koja mu zadaje probleme. To je, kao što to tvrdi najpouzdaniji filmski analitičar Dejvid Tomson u svom čuvenom „Rečniku filma“ Maldenova najsloženija uloga.

U filmu Paton iz 1970. glumi generala američke vojske, Omara Bredlija, uz Džordža S. Skota, koji je odbio da primi Oskara za naslovnu ulogu.

Veliku popularnost donela mu je TV serija „Ulice San Franciska“, koja se prikazivala od 1972. do 1977. godine. Glumio je policajca veterana, poručnika Majka Stouna. Majkl Daglas, koji se probio na glumačkoj sceni u ovoj seriji, glumio je njegovog mlađeg partnera Stiva Kelera.

Karl Malden ostavio je trag i u jugoslovenskoj kinematografiji, glumeći u filmu „Suton“ Gorana Paskaljevića, iz 1982. godine. Reč je o ulozi srpskog imigranta u SAD, Marka Sekulovića, a film je snimljen na engleskom jeziku.

Glumio je i u italijanskom filmu „Mačka sa devet repova“ (1971) slepog čoveka (Franko Arno) koji razrešava ubistvo.

Snimao je filmove sve do 1993, kada se povukao. Posle toga se pojavio kao glumac još samo jednom, u 14. epizodi serije „Zapadno krilo“ 2000. godine.

Bio je reditelj samo jednog filma (Time Limit, 1957) – čija se tematika tiče Korejskog rata, a režirao je delimično i „The Hanging Tree“ (1959), zbog bolesti pravog reditelja (Delmer Dejvs).

Nagradu za životno delo Američkog glumačkog udruženja uručio mu je Majkl Daglas 11. novembra 2004. godine.

„Ja sam radoholičar. Volim svaki film u kojem sam igrao, čak i one loše, svaku televizijsku seriju, svaku predstavu, jer volim da radim. To je ono što me održava.“

Karl Malden bio je oženjen Monom Grinberg. Mona i Karl upoznali su se tokom angažmana u Gudmenovom teatru. Sa njom je bio u braku dugom više od 70 godina i dobio dve kćerke, Monu i Karlu.

Pet godina je bio predsednik Filmske akademije u Los Anđelesu, a osnovao je i umetničku biblioteku u Beverli Hilsu, koja je najveća u Americi. Napisao je knjigu „When do I start“ 1997. godine, uz pomoć svoje ćerke Karle.

„Dodaj mi taj šlem, Sekuloviću!“

Karl Malden je koristio svaku priliku da spomene prezime Sekulović. Tako u filmu „Paton“, u ulozi generala Omara Bredlija kaže jednom vojniku: „Dodaj mi taj šlem, Sekuloviću!“ U filmu „Dead Ringer“, kao policijski detektiv kaže drugom detektivu: „Daj mi moju kapu, Sekuloviću!“

Takođe, u njegovom filmu „Fear Strikes Out“ pojavljuje se bejzbolski skaut Sekulović. Kao zatvorski čuvar u filmu „Ptičar“ iz Alkatraza čita listu zatvorenika, među kojima se nalazi i jedan Sekulović. Najpoznatiji primer toga je u TV seriji „Ulice San Franciska“, u ulozi policijskog poručnika Majka Stouna, kada zaposli pomoćnika Sekulovića.

Karl Malden umro je 1. jula 2009. godine u Los Anđelesu, a spomenik ispred Jugoslovenske kinoteke u Beogradu dobio je u novembru 2018. godine.

close
Karl Malden - filmski radoholičar koji je voleo sve svoje uloge 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.