Kinezi nisu mogli da dočekaju zvanično izdanje sedme Hari Poter knjige, odnosno, deset dana pre zvaničnog starta, objavljeno je neautorizovano izdanje. Interesantno je da kineski pisci i fanovi nisu spremni da prihvate ideju da je sedma ujedno i poslednja knjiga. To je pogodovalo situaciji u kojoj se pojavilo više od deset verzija lažnih Harija Potera, koji se prodaju na ulicama velikih gradova, a mogu se naći i u školskim bibliotekama. Naravno, daleko veći broj verzija postoji na Internetu. Odmah treba naglasiti da, sem što nose potpis Roulingove, kineske verzije Harija Potera nemaju mnogo toga zajedničkog sa serijalom. Globalni HP fenomen ovde je mutirao u nešto što spada u kombinaciju imaginacije i industrijalizacije, a sve je stavljeno u službu kopiranja, književne prevare i prekršaja kopirajta.

Kondenzovani Poter za lenje čitaoce na Frindžu

Čuveni Frindž festival u Edinburgu, između ostalog, pravo je mesto za lenje čitaoce koji bi ipak želeli da se upoznaju sa Harijem Poterom, ili makar Dikensom. Ovaj najveći svetski festival umetnosti ponudio je priliku da se za samo sat vremena upoznate sa dečakom-čarobnjakom (dok se kroz „Olivera Tvista“ progalopira za par minuta). U slučaju Harija Potera, za „instant literaturu“ zaslužni su glumci Den Klarkson i Džef Tarner. Oni su pred punim gledalištem (dece koja su bila željna da primete svaku grešku) izveli parodiju na sagu Dž.K. Rouling, kondenzujući sedam knjiga u jednu predstavu. Inspiracije radi, ovaj par je scenario napisao u istom onom edinburškom kafiću gde je samohrana majka napisala prvu knjigu o Hariju Poteru, koja joj je otvorila vrata sveta milijardera među piscima. „Jedno sedište u prvom redu uvek će biti rezervisano za nju. Voleo bih da se pojavi, ali moram da priznam da bih bio užasnut kad bih je iznenada video“, priznaje Tarner kad priča o predstavi „Potted Potter“.

Vang Lili urednik je Brajlovih izdanja, koji je 2002. štampao knjigu „Hari Poter i kineska porculanska lutka“, uz objašnjenje da je to urađeno jer je Hari Poter jako popularan pa su želeli da „uberu plodove“. Inače, procenjuje se da je u Kini štampano oko 15 miliona piratskih verzija Harija Potera. Poređenja radi, šest dosad legalno objavljenih knjiga štampano je tek u dva miliona primeraka. Među piratskim naslovima su i „Hari Poter i rođaci Polukrvnog princa“, „Hari Poter i štucajući zmaj“, „Hari Poter i kinesko carstvo“, „Hari Poter i mladi heroji“, „Bogati otac, siromašni otac i Hari Poter“, „Hari Poter i leopardov-korak-ka-zmaju“, „Hari Poter i veliki levak“, „Hari Pote i zlatni oklop“, „Hari Poter i kristalna vaza“ itd., itd. Što se radnji ovih knjiga tiče – one su često mešavina svega i svačega – od pozajmica iz Tolkinovog sveta, preko zapleta iz poznatih kung-fu epova, sve do likova iz kineskih klasika.

Dečak-čarobnjak doneo glavobolje kladioničarima

Nikada se, najverovatnije, neće saznati da li je Džoana Ketlin Rouling namerno napravila takav kraj sedme knjige o Hariju Poteru kako bi kladioničari izgubili pare, ali se upravo to desilo britanskim čuvenim kućama kao što je Vilijam Hil – zasad se zna da su morali da vrate 50.000 funti i da potom daju još 40.000 na ime izgubljenih opklada. Interesantno je da je ovo bio prvi put da su u Hilu odlučili da prihvate klađenje na to kako će roman biti završen. „Sad se samo nadamo da Roulingova neće objaviti novu Hari Poter knjigu tokom dve sledeće godine. Već smo prihvatili 12.500 funti na ime takve opklade“, kažu zaposleni u kladionici. Knjiga „Harry Potter and the Deathly Hallows“ postala je najbrže prodavana knjiga u istoriji Velike Britanije, sa 2.65 miliona kopija koje su kupljene u prva 24 sata. Takođe, prodaja je za 32 posto bila veće nego u odnosu na šesti deo serijala „Hari Poter i Polukrvni princ“. U SAD je prvog dana prodato 8.2 miliona kopija, a interesantno je da je najveći svetski lanac prodavnica knjiga, Barnes & Noble prodao rekordnih 1.8 miliona kopija za prvih 48 sati, ali i da su tokom prvog sata prodavali 156 kopija u sekundi.

Iako su pojedini autori za svega 20 dana pisali i po 200.000 reči u svojim HP-(per)verzijama, oni koji su imali prilike da ih čitaju kažu da i nisu tako loše. Nisu u pitanju puki plagijati dela Dž. K. Rouling, već su to priče pune imaginacije. Uz sve to postoje i brojni neautorizovani prevodi pravih Hari Poter knjiga, tako da često postoji i nekoliko različitih verzija jednog istog naslova. Naravno, postoje Hari Poter knjige koje su štampane pod lažnim ili izmišljenim imenima, i konačno kod različitih izdavačkih kuća. Svima su, izgleda, najinteresantniji „kineski specijaliteti“.

Organizovani prevodi opasniji od pojedinaca

Spisateljica Dž.K. Rouling zabrinuta je zbog organizovanih grupa koje prevode njene knjige o Hariju Poteru, ali ne i zbog pojedinaca, kao što je to slučaj sa francuskim tinejdžerom koji je priveden u policiju zato što je postavio na net svoj prevod sedme knjige. Ovakvo stanovište ima i francuska izdavačka kuća Galimar, uz opasku da problem leži u organizovanim grupama koje žele da izvuku profit iz Harija Potera, a ne u pojedincima koji su celoj priči prišli sa „previše entuzijazma“ fanova koji nisu svesni svih pravnih aspekata i posledica onoga što su učinili. Šesnaestogodišnjak je, inače, nakon hapšenja pušten bez tužbe, sa čime su se složili Roulingova i Galimar, koji je zvanično francusko izdanje sedme knjige najavio za 26. oktobar.

Jedan od „pisaca“ je Li Đingšeng, menadžer u jednog šangajskoj fabrici tekstila. On je svom sinu kupio prvih šest knjiga, i pročitao ih, ali ga je ovaj stalno zapitkivao šta je bilo dalje. Zbog toga je seo i otkucao na kompjuteru svoj nastavak – dnevno je kucao 3.000 reči (od 6 do 7 izjutra i od 10 do 11 uveče). Rezultat je „Hari Poter i finalni sukob“, roman od 250.000 reči koji je nedavno dospeo na Internet i tamo privukao pažnju više od 150.000 posetilaca. Reakcije fanova su takve da su neki napisali kako bi možda Roulingova i odustala od daljeg pisanja da je mogla da pročita Đingšengovu verziju. Zbog toga je Li započeo rad na osmom delu pod nazivom „Hari Poter i Nemirni svet“.

Hari Poter – cionistički projekat!