Kris Rokov Oskar za najbolju osvetu

Pre nekoliko dana je izašao dugo očekivani specijal na Netfliksu, Kris Rokov nastup u Baltimoru pod imenom „Selektivno zgražavanje“.

To je prvi uživo prenošen stand-up na ovoj platformi.

Ali to nije bio razlog zbog kojeg sam kasno uveče rešio da uključim TV, nakon što sam uspavao decu, i ostao tu prikovan, kao omađijan čuvenim crvenim logom na ekranu, iako sam znao da ustajem za par sati kako bih ranom zorom krenuo u rudnik…

Ovaj, na posao.

Razlog je bio dugoočekivani odgovor majstora komedije na šamar koji je dobio od Vil Smita pre godinu dana.

Sigurno se sećate tog događaja, i ne treba ga posebno predstavljati, kada je uspeo da odjekne širom sveta i ostane zapamćen jednostavno kao „the slap“ ili Šamar.

Valjda zbog šokantne činjenice da dosad nismo prisustvovali jednom takvom događaju, makar ne među elitom, ne među ljudima koji sebe nazivaju civilizovanim.

Zadržaću se još malo na Šamaru, iako to nije primarno tema ovog mog pisanija, kako bih stvari stavio u kontekst.

Naime, prošle godine tokom dodele Oskara, voditelj programa Kris Rok se našalio na račun Vil Smitove žene, što je rezultiralo izlaskom krupnog glumca na scenu i sada već čuvenim udarcem po sred Krisovog lica.

Na stranu što smo mogli da vidimo kako siledžije zapravo izgledaju uživo, meni je strašnije od samog šamara bio nedostatak reakcije ostalih kolega.

Neki su se kiselo smejali u kamere, neki su prišli da savetuju pobesnelog glumca, neki su se čak i rukovali sa Vil Smitom, a vrhunac holivudskog licemerstva je tek usledio – siledžija je uz Oskara te večeri dobio i priliku da održi govor.

Komičar naravno nije.

Ostao je da sam stoji na bini.

Maleni Kris Rok je hrabro primio udarac od samog Muhameda Alija (iz filma, doduše), i nije zaplakao, niti je kukao.

Odradio je posao za koji je plaćen poput pravog profesionalca i otišao sa bine u mrak.

Kasnije, kada se sve završilo, nije igrao na kartu žrtve poput Vila Smita, nije bilo samosažaljevanja pred kamerama, nije se pojavljivao u raznim emisijama, pokušavajući da sakupi sitne poene kod publike.

Znate onu: „Osveta je jelo koje se najbolje služi hladno“?

Klingonska poslovica za ljubitelje Zvezdanih staza, za druge čuveni savet Don Korleona, a za one načitane originalna misao iz francuske novele „Memoari Matilde“…

Za koju god verziju se odlučili, morate da znate da je Kris Rok poslužio u Baltimoru uživo u programu večeru Vil Smitu, i bogme se vazduh zaledio u sali, a prsti pootpadali od hladnoće.

Čekao je strpljivo godinu dana, a onda uradio ono što najbolje zna.

Izašao je na scenu sav u belom i zaslepio anđeoskom jasnoćom i jačinom svojih reči.

Naručene kritike u tabloidima koje su se pojavile sutradan i kvazi ljubitelji „onog Krisa“ će vam reći da se videlo da je ostario, da su mu šale banalne, da je izgubio oštricu…

Ja sam sa druge strane video na sceni maestralnog pripovedača.

Način na koji je vodio priču, kako je koristio tehniku „Čehovljevog pištolja“ pripremajući strpljivo teren za finale, ubacujući šale na račun Džej Zija i Snup Doga, nakon čega bi usledilo izvinjenje, uz osvrt na nemili događaj: „Kažite im da se šalim… Samo mi fali još jedan reper koji je ljut na mene“.

Na stranu što povremeno nisam mogao da se otrgnem utisku da čujem zebru Martija iz Madagaskara, kojoj je on spektakularno pozajmio glas…

Skakao je sa teme na temu, od woke kulture, prava na abortus, preko Megan Markl i aludiranja na rasizam u kraljevskoj porodici, i govora o tome kako društvo sve češće koristi „selektivno zgražavanje“…

Ali, još uvek se nije bio dotakao Šamara.

Kao kada bend uporno zaobilazi najpoznatiju pesmu na koncertu, podižući uzbuđenje kod publike, terajući ih da vrište u sebi od nestrpljenja i neizvesnosti hoće li odsvirati njihovu omiljenu stvar…

Došli smo već do pola njegovog performansa, gde je amaterski bledo govorio o svom životu, i dalje zaobilazeći svoj najveći hit (u bukvalnom prevodu te reči).

I onda, u poslednjih par minuta svog TV šoua, posrnuli 58-godišnji komičar ustaje sa poda ringa i počinje da udara…

Čvrsto, precizno, udarac za udarcem u najbolnija mesta neprijatelja.

Osvrnuo se na pravi razlog pucanja Vil Smita uživo – neverstvo žene, činjenica da su ga svi mesecima iza leđa nazivali mekušcem i kučkicom.

„I koga onda on udari? Mene. Crnju kog zna da može da prebije.“

I onda se kockice polako sklope, onda naslov „Selektivno zgražavanje“ dobije pun smisao.

Publika u Baltimoru je upala u katarzu.

Sada sam znao zašto je Kris Rok večeras izašao u belom: da bi se videla i izbrojala svaka kapljica krvi koju su njegovi udarnički slogovi i vešta bokserska dikcija izbijali iz imaginarnog neprijatelja.

Vil Smit nije bio na pozornici, dragi čitaoci, ali mogao sam da se zakunem da sam ga video te noći kako krvari.

A Kris je nastavio da udara.

Sabio ga je u ćošak i nemilosrdno mlatio verbalnim pesnicama.

Imao sam priliku da ispratim celu plejadu žanrova i emocija te večeri na ekranu, od komedije se prelazilo na dramu, pa na dokumentarnu ispovest, lice Krisa Roka je na trenutke bilo puno razočarenja, besa…

Bilo je osvežavajuće prisustvovati jednom tako iskrenom performansu, ogoljenom od stida i srama; umetnika su emocije preplavile do nivoa da je u jednom trenutku zaboravio tekst kada je govorio o Vilu, o nekadašnjem prijatelju za koga je navijao, kako je sam rekao, uz adrenalinsko drhtanje u glasu…

Na ivici suza nam se jadao, govorio o nepravdi koja ga je snašla i toliko snažno prenosio svoju poruku da sam i ja osetio kako mi se žari obraz od Šamara, i kako mi se stomak steže u grč od besa.

I onda je nastupilo finale: „Mnogi me pitaju zašto nisam uzvratio… Zato što imam roditelje“, rekao je gledajući ravno u kameru poput revoveraša u sekund do dvanaest.

A onda je podigao mikrofon i u klimaksu svoje narativne umetnosti izgovorio: „A roditelji su me naučili da se nikada ne tučemo pred belcima“, da bi ga onda bacio na pod i išetao sa scene.

Touche, motherfucker. Touche.

P. S. Ako ikada budem postao slavan, podsetite me da se ne zameram Krisu Roku.

Autor je lekar