Kritičar „Jutarnjeg“ od A do Š o fenomenu Let 3: Dobro je što se Hrvatska umesto pekmeza odlučila za ljuti ajvar

On je podsetio da je svojevremeno već pisao o nastupima Hrvatske na Eurosongu ali da nakon pobede Leta 3 s „Mamom ŠČ!“ na nedavno održanoj Dori treba na tu svoju tezu tezu podsetiti .

„Ako ideš na takmičenje za najbolji ajvar, onda šalješ ajvar, a ne pekmez od šljiva. I zato je dobro da je Hrvatska napokon odučila poslati ajvar, a ne pekmez od šljiva. I to *ebeno ljuti ajvar kakav će u kontekstu ovogodišnjeg Eurosonga predstavljati nastup Leta 3 s „Mamom ŠČ!“.

Jer, ako nakon Dore već i BBC „posebno pazi“ da se u Liverpul ne prošvercuju „teme poput nečije vere, političkih ili ratnih poruka“, onda je Let 3 deo posla već obavio.

Kako god Hrvatska posredstvom Leta 3 prošla na Eurosongu – definitivno neće proći nezapaženo.

Ako su u nastupu, zaključujem iz novinskih tekstova, najspornije kartonske rakete koje nosi „lik u crnoj mantiji“, onda će biti dovoljno – evo predloga – promeniti mu mantiju iz crne u roza boju, a u rukama neka umesto dve kartonske rakete nosi dva kartonska polnas organa  na kojima će biti ispisana stara poruka Leta 3 „*urcem u čelo“. piše Dragaš.

On se pita zašto na Eurosongu ne bi bili dozvoljene „antiratne“ poruke jer pre i posle svega „Mama ŠČ!“ je antiratna pesma.

“Ako se ne varam, 2014. godine u jeku ruske aneksije Krima, ukrajinska predstavnica Jamala pobedila je s pesmom „1944“ o deportacijama krimskih tatara od strane sovjetskog režima zbog Staljinove optužbe da su sarađivali s nemačkim nacistima.

I prošle godine je pobedio ukrajinski Kalu[ Orchestra, verovatnije zbog toga što je iz Ukrajine nego zbog pesme „Stefania“.

Možda će se netko setiti i nemačke evrovizijske pobednice Nikol koja je 1982. godine u pesmi „Ein bißchen Frieden“, kad je strah od toga da hladnoratovska podela između NATO i Varšaskog pakta preraste u nuklearni sukob ponovo postala jako prezentna, pevala „Kao cvet na početku zime /I kao vatra na ledenom vetru/Kao lutka koja se više nikome ne sviđa/Osećam se već nekoliko dana/Tada vidim oblake koji su iznad nas/I čujem krik ptica na vetru/Pevam pesmu zbog straha od mraka/I nadam se da se ništa neće dogoditi“.

I Nilol je pevala o ratu. A možda ni ABBA u „Waterloo“ nije pevala o ljubavi nego baš o istorijskoj bitci jer uvodni stihovi glase ovako: „My, my/At Waterloo, Napoleon did surrender/Oh, yeah /And I have met my destiny in quite a similar way“.

Dakle, smirite doživljaj s *ebenom političkom korektnosti i dozvolite da su Let 3 s „Mamom ŠČ!“ *ebeno precizno uboli poentu, kako to pojašnjava i profesor s Fakulteta političkih nauka Hrvoje Cvijanović:

„ŠČ (ruski Щ) pesma Leta 3 o putinovskoj (‘Majci‘) Rusiji, najprimereniji je estetsko-muzi;ki hrvatski odgovor za pesmu Evrovizije na tekuću rusku agresiju… ‘Mama‘ kao Majka Rusija, a Белару́с (Belorus) je inače model traktora…

Ukratko, Majka Rusija voli morona – Putina – malog krokodilskog psihopatu, koji preti armagedonom…

Tako to otprilike lirski vide Let3, jedini na hrvatskoj sceni koji su na simboličko-sarkastičan način opevali rusku agresiju koja oblikuje sudbinu Evrope“.

Kvaka je u tome što u „Mama ŠČ!“ Let 3, jer su posebno inteligentni i jer majstorski znaju svoj posao, ne spominju ni Putina, ni Rusiju, ni Belorusiju nego samo psihopatu „zbog kojeg mali čovek mora ići u rat“, traktor kao tek mogući simbol neke zemlje i mamu kao tek mogući simbol neke zemlje koja voli morona. Ako se Rusija i/ili Belorusija, a može i Srbija, u tome prepoznaju, njihov problem. I sve to „zakuvano“ od strane benda kojem niko ne može prišiti nikakvu rasnu, nacionalnu ili versku mržnju u 35 godina karijere. Upravo suprotno jer Let 3 su, kako bi rekao „AP“, odavno „na pravoj strani istorije“.

Stoga „Mamu ŠČ!“ BBC zbog takvih stihova ne bi ni smeo diskvalifikovati, ali ako i diskvalifikuje, ako recimo ne žele „ukloniti“ kartonske rakete pa umesto njih na scenu izneti neki drugi „rekvizit“, Let 3 bi tom diskvalifikacijom postigli i više nego da pobede na Eurosongu 2023. Kako god okrenuli, Letu 3 se smeši njihov „Bill Grundy moment“, odnosno mogući eurovizijski trenutak nalik onome koji se dogodio Sex Pistolsima kad su 1. prosinca 1976. godine uživo „eksplodirali“ kod spomenutog, vidno pijanog voditelja emisije „Today“ (Thames Television). Provocirao ih je, provocirao i onda uživo dobio „*urcem u čelo“. Sex Pistols su već naredno jutro bili „najtraženija roba“, a pank promenio britansku i svetsku (popularnu) kulturu. Naravno, ništa se tako Letu 3 na Eurosongu 2023 neće dogoditi, no za Hrvatsku je jako lekovito da su pobedili na Dori.

Osim što Dora njihovom pobedom prestaje biti estradni posed, Let 3 su pokazali šta se na jednom takvom festivalu – na kojem inače, barem je tako bilo godinama, niko normalan ne traži dobru pesmu – može dogoditi kad tamo nastupi izvođač od formata, s imenom i prezimenom, ugledom, mozgom i *udima (ovo potonje je metafora, a ne polna odrednica) te mnogobrojnim utakmicama u nogama.

Onaj, ona ili oni koji ne zavise o milostinji autora spremnih uvaljivati im pesmuljke o ničemu ili oslonjenih na autore koji ionako ne znaju napraviti ništa do pesmuljke o ničemu.

Stoga je pravi gušt gledati kako se odjednom nad Dorom ustežu Ksenija „mama Dore“ Urličić koja je drmala zabavno-muzičkim  programom HRT-a tokom 90-ih i Andrija „volim Tonyja“ Jarak.

Ako vam je do dobrih pesama, onda ih tražite drugde, ali ako smo na Dori igrom slučaja dobili pravu i važnu pesmu, a to „Mama ŠČ!“ Leta 3 jest, onda bismo trebali biti sretni što se tako nešto dogodilo.

Baš tamo gde se tako nešto niko ne očekuje ili ne prepoznaje, kao što žiriji i publika na prošlogodišnjoj Dori nisu prepoznali „No War“ Elis Lovrić. Ove godine pak, ima nade i za ovu zemlju, Let 3 su premoćno pobedili i po glasovima žirija i po glasovima publike. Case closed, rekli bi advokati anglosaksonskog prava, a „mama Dore“ neka se žali „mami ŠČ“ iz pesme Leta 3.

Let 3 su dobrih 35 godina bili korektiv ove zemlje u najboljem smislu te reči. Uporno su i udarnički udarali u neuralgične tačke društva; provocirali „moralnu većinu“ koju se vazda i svuda, a ne samo u Hrvatskoj, mora provocirati; izvodili fenomenalne performanse; stvarali vrhunsku konceptualnu umjetnost; održavali teatralne rok koncerte; bili spektakularni na velikim pozornicama, ali i u malim klubovima; plenili pažnju na dodelama strukovnih nagrada poput Porina i u intervjuima poput onoga u „Nedjeljom u 2“ kod Aleksandra Stankovića; činili ovu zemlju boljom, normalnijom, modernijom, progresivnijom. Stoga još više, uz obostranu suglasnost i žirija i publike, raduje „diverzija“ na Dori koja kao festival ili TV show nakon pobede Leta 3 ima priliku krenuti u nekom boljem smeru od kursa kojeg se drži već tridesetak godina.

Možda se sećate i statue Leta 3 pod imenom „Angela Merkel se*e“ iz februara 2016. godine, uoči objave istoimenog albuma. Tada su se mnogi, verovatno ponajviše „AP“ koji će koji mesec kasnije postati premijer, ostali „skamenjeni“ jer Angela Merkel, da oprostite, nije mogla *rati čak ni kad je kakala na WC-u. Svaka joj je navodno bila od zlata.

Danas pak svi političari uzduž i popreko EU navode da je Angela Merkel obilno zasrala motku „zavisničkim“ oslanjanjem Nemačke, posledično i dobrog dela Evrope, na jeftini ruski plin.

Dakle, basist Damir Martinović Mrle koji je karijeru početo u riječkom punk bendu Termiti i Zoran Prodanović Prlja kao jedan od naših najvećih i najmoćnijih frontmena su i u tom slučaju bili vizionari. Kao i niz puta pre ili posle „otkrivanja“ te statue.

Objavili su Let 3 i deset, pretežno važnih i sjajnih studijskih i live albuma, počevši od „Two Dogs Fuckin‘“ (1989) do „Angela Merkel se*e“ (2016), kojima su menjali i sam koncept albuma kao umetničkog dela i stejtmenta.

Najradikalnije u slučaju albuma „Nečuveno“ (1997) na kojem uopše nije bilo muzike, čak ni onakve kakvu je Lu Rid utisnuo na konceptualni i od četiri jednolična „drona“ sačinjen „Metal Machine Music“ (1975). Album „Jedina“ (2000) u doba pre striminga i dominacije interneta, kad se diskografija dominantno oslanjala na fizičke nosače zvuka, bio objavljen u samo jednom primerku, da bi tek naknadno bio pušten u slobodnu prodaju.

Ako mislite da su to samo štosevi, baš kao i naziv albuma „Bombardovanje Srbije i Čačka“ (2005) kojeg su samo moroni mogli doslovno shvatiti ili naslovi live albuma „Živi *urac“ (1996) i „Živa *ička“ (2008) te naziv kompilacije snimaka iz raznih kazališnih predstava „*urcem do vere/Thank You Lord“ (2014), onda valja reći da ste posve u krivu.

Naime, Let 3 u svom portfelju imaju više važnih i jakih pesama, a u takve valja ubrojiti i „Mamu ŠČ!“, nego većina izvođača koji su se u proteklih dvadesetak godina pojavili na Dori.

Stoga, kako god prošli na Eurosongu, jedno je sigurno – Let 3 još dugo neće pasti u zaborav.

Previše je toga vrednog što su ostvarili tokom karijere da bi nastup na Dori kojeg su „blickrigovski“ iskoristili za promociju pred najširom hrvatskom publikom i na Eurosongu pred čijim multinacionalnim i multimilionskim TV auditorijumom definitivno neće proći nezapaženo uticao na važnost i značaj Leta 3.

Da sam Predsednik RH odlikovao bih ih nekim ordenom za „zasluge u  promociji hrvatske kulture“.

Ne zbog subotnjeg nastupa na Dori i predstojećeg na Eurosongu, nego zbog onoga što Let 3 već gotovo četiri decenijama predstavljaju u korpusu celokupne hrvatske kulture i umetnosti. Velikane avangarde i alternative“. zaključuje Aleksandar Dragaš  u svom tekstu za Jutarnji list.