Lažni favoriti kao trojanski konj

Iako je Ninova nagrada za roman godine, uz Sajam knjiga, verovatno najvažniji književni događaj u Srbiji, neupitno je da je kredibilitet ovog, po nekim, najznačajnijeg priznanja na našoj književnoj sceni, poslednjih godina drastično opao.

Književni kritičar Vladimir Arsenić smatra da je prilikom odabira romana za ovogodišnji najuži izbor napravljen propust.

– Teško da mogu da budem objektivan i da dam punu ocenu najužeg izbora jer nisam čitao dobar deo nominovanih romana, štaviše za neke od njih nisam ni čuo, a ne smatram sebe neobaveštenim. Međutim, s obzirom na ostatak produkcije koji jesam čitao, mogu da kažem mirne duše da su napravljeni propusti. Naime, Ninov žiri je i ranijih godina pokazivao sklonost da u famozni poslednji, „najuži“ izbor ubacuje takozvane „lažne favorite“ da bi neki romani koje zaista vrede ostali po strani. Drugim rečima, lakše je opravdati izbor jedne knjige koja se izdvaja među pet osrednjih nego da u užem izboru imate, na primer, dve tri odlične od kojih svaka zavređuje nagradu. Postaviću retoričko pitanje: šta je sa romanima iz prošlogodišnjeg užeg izbora? Seća li se iko na primer „Veronike i štampara“, pa čak i Blaškovićeve „Posmrtne maske“? Da podsetim, potonji je preglasan u konačnoj odluci da se Gataličinom romanu dodeli nagrada – napominje Arsenić.

Prema njegovim rečima, glavni problem Ninove nagrade je merilo izbora romana.

– Ove godine u užem izboru imamo dve gotovo nepoznate autorke, jedan prvenac, kao i dva poznata pisca koji dolaze sa prilično jasno diferenciranih ideoloških i poetičkih pozicija, što nas dovodi do pitanja merila uz pomoć kojih su se baš ovi romani našli među pet, a ne neki drugi. U šezdesetogodišnjoj istoriji rada ovog žirija ona su prečesto bila iz domena sociologije književnosti, a ne estetike, ma koliko ova podela bila problematična. Ova godina, čini mi se, nije izuzetak – smatra Arsenić.

Da su kriterijumi po kojima se bira Ninov najuži izbor, pa i pobednik, problematični slaže se i Branko Kukić, književnik i urednik Gradca.

– Da bi se uspostavili kriterijumi, treba ukinuti sve nagrade sledećih deset godina. Da se pročistimo. Nisam pročitao nijednu knjigu koja je u izboru za ovogodišnju Ninovu nagradu. Od ovih autora, ranije sam čitao knjige Milete Prodanovića. Obradovalo bi me da on dobije nagradu. Ali me čudi da u užem izboru nije knjiga Milenka Pajića „Očevina“. Pajić je 40 godina neprestano moderan pisac – ističe Kukić.

A koji su se to „nepoznati“ naslovi našli u užem izboru?

Prvi roman Gordana Gocića „Tai“ je priča o Srbinu koji, pritisnut depresijom i različitim problemima, odlazi na Tajland kako bi promenio perspektivu svog života. Tamo se zaljubljuje u Tajlanđanku i menja pogled na svoj život, što mu donosi neku vrstu spasenja. Budući da je roman već dobio nagradu „Miloš Crnjanski“ za prethodnu godinu, može se reći da Gocićev roman važi za jednog od glavnih favorita za Ninovo priznanje.

„Arkadija“ Milete Prodanovića je tranzicijski roman o ključnim izazovima našeg vremena u kome se pojavljuju ruski i domaći tajkuni, visoka politika i krupni kriminal, stvarnost koja prevazilazi fantastiku, korupcija kao drugo lice tranzicije. „Mi, izbrisani“ Slobodana Vladušića donosi jedinstvenu atmosferu sajber mistike i američkog film noara, iza koje se naslućuju obrisi postoktobarske Srbije i epohe u kojoj ljude više neće ubijati, već brisati.

Budući da su Ninovu nagradu u 60-godišnjoj istoriji dobile samo četiri žene (Dubravka Ugrešić 1988, Svetlana Velmar Janković 1995, Grozdana Olujić 2009. i Gordana Ćirjanić 2010), književna javnost uvek pomno interesuje ko se od ženskih autorki nalazi u najužem izboru. Ove godine to su Silvana Hadži Đokić i Sonja Atanasijević. Prva se među potencijalnim dobitnicima Ninove nagrade našla sa istorijskim romanom „Zlatno doba“ o caru Konstantinu i carici Jeleni, napisan u duhu jubileja 1.700 godina od Milanskog edikta, dok drugi govori o mladoj ženi, kojoj nakon abortusa, počinje da se priviđa devojčica za koju veruje da je njeno pobačeno dete. Devojčica postaje njeno drugo ja pomoću kojeg ona, oštro i ne štedeći se, istražuje i preispituje sopstvenu ljudskost.

„Veliki rat“ najprodavanija knjiga u 2013.

Osim milion dinara, dobitniku Ninove nagrade sledi i potencijalni uspeh u knjižarama. Titula laureata najpoznatije književne nagrade kod nas, siguran je način da se delo nekog domaćeg pisca, a da to nije Ljiljana Habjanović Đurović, nađe na listi bestselera. Tako je prošlogodišnji pobednik „Veliki rat“ Aleksandra Gatalice postao najprodavanija knjiga u 2013. godini, prema podacima koje je objavio veb portal Knjizara.com. Gatalici je tako pošlo za rukom da sa „prestola“ naprodavanijeg autora skine i Haleda Hoseinija, koji, inače, figurira sa svoja tri romana na domaćim listama bestselera već više od šest godina. Zbog „Velikog rata“ Hoseini je pao na drugo mesto.