Malo mesto za drage prijatelje na Gardošu 1Foto: Miki Veličković

Reč je o trzalačkim instrumentima iz različitih muzičkih tradicija, koje je poznati gitarista Nemanja Bogunović desetak godina sakupljao širom sveta, a koji su se sad našli na jednom mestu – preko puta Gardoške kule.

Galerija je otvorena u predahu između Bogunovićevog nedavnog prvog nastupa u prestižnom njujorškom Karnegi holu i njegovih novih koncertnih obaveza tokom leta, kao i snimanja novog albuma na jesen.

Njenim otvaranjem, koje je zbog pandemije virusa korona, sa planiranog početka aprila, pomereno u drugu polovinu maja, Nemanja Bogunović ostvario je ideju da Gardoš dobije postavku pre svega trzalačkih instrumenata koja će, prema njegovim rečima, biti „mesto susreta dragih prijatelja“.

– Kao nekom ko se bavi sviranjem žičanog instrumenta, jasno mi je da svi žičani, odnosno trzalački instrumenti funkcionišu po istom principu. Mnogi su nastajali od nekih drugih, pređašnjih. Još kao student razvio sam želju da tu povezanost instrumenata istražujem. Tako sam krenuo da, u skladu sa svojim mogućnostima, pravim kolekciju koja je iz godine u godinu rasla. U jednom momentu sam pomislio kako bi, umesto da sve te instrumente držim u svom stanu, bilo lepo da ih podelim sa ljudima sličnih afiniteta i interesovanja. To je bila polazna osnova za pravljenje ove galerije – kaže za Danas Nemanja Bogunović.

Instrumente koji su izloženi na Gardošu je „lično sakupljao u proteklih desetak godina – neke je pronašao u Srbiji, neke je doneo iz inostranstva, a neke je dobijao na poklon“.

– Gotovo svi instrumenti koji su izloženi su u svirljivom stanju, tačnije svi osim dva. To su iranski tar kome nedostaju žice i avganistanski rabab kojem je potrebna restauracija. Moja polazna osnova je bila da svi instrumenti moraju biti funkcionalni, ali sam kod tara napravio izuzetak, jer je reč o veoma retkom instrumentu, dok sam rabab dobio na poklon. U svakom slučaju, nastojaću da i ove instrumente dovedem u svirljivo stanje. Pored tara i rababa, kolekciju još čine: kineska pipa; japanski koto; irčaki oud; dva saza iz Turske; grčki buzuki; bendžo iz SAD; prim i basprim iz Srbije; ruska balalaika, ukrajinska domra, mandolina i mandola iz Italije i drugi trzalački instrumenti – objašnjava Nemanja Bogunović.

Prema njegovim rečima, ne računajući velike svetske muzeje u kojima postoje čitavi odeljci posvećeni instrumentima, jedine slične galerije žičanih instrumenta postoje u Holandiji i Muzeju instrumenata u Arizoni.

Galerija na Gardošu u potpunosti ima zemunski duh – Bogunovićevu trajnu postavku instrumenata upotpunjuju slike, fotografije, karikature, detalji posvećeni uglavnom Zemunu, u koje se uklopio i filmski „dodatak“ – od italijanskog rediteljskog maga Federika Felinija do glumca Dragana Nikolića, doduše Čuburca.

– Mogu da se složim sa konstatacijom da Zemunci ponosno ističu da su iz Zemuna i da, u tom smislu, postoji određena vrsta lokalpatriotizma. Međutim, kada su u pitanju slike, meni je tu najvažniji umetnički dojam. Slike su dela poznatog zemunskog slikara i karikaturiste Dragana Rumenčića, čiji mi se stil i rad veoma dopada, a na njegovim slikama najčešća tema je Zemun – kaže Nemanja Bogunović, odgovarajući na pitanje da li postoji zemunski lokalpatriotizam.

On napominje da mu „pripremanje Galerije u vreme pandemije nije naročito teško palo, jer se ona nalazi na istoj adresi na kojoj i živi, tako da ga zabrana kretanja nije previše remetila“.

– Moje celokupno iskustvo u vreme pandemije bilo je više nego neverovatno. Prvenstveno kad je u pitanju koncert u Karnegi holu. Naime, mi smo nastupili 3. marta, sledeće večeri čuveni čelista Jo Jo Ma, a već 5. marta bili su zabranjeni svi skupovi i javni nastupi u Njujorku. U Srbiju smo se vratili 9. marta, a odmah potom uvedena je obaveza samoizolacije. Očigledno da nas je na tom putu i sreća pratila, jer lako je moglo da se desi da se ništa od toga ne ostvari, a ostvarilo se u poslednji čas – ističe Nemanja Bogunović.

On od svoje 16. godine umetničku karijeru gradi u SAD.

Iza sebe ima više solistička albuma i zbirki transkripcija za gitaru, koncerte održane širom sveta, nastupe za članove srpske i španske kraljevske porodice, predsednike država i filmske zvezde. Osnivač je Beogradskog kvarteta gitare i trudi se da bar jednom godišnje održi koncert u rodnom Beogradu.

Ugroženost i solidarnost

– Lično mislim da se u današnje vreme na ljude teško utiče kada su posredi restriktivne mere – kad je potrebno neko odricanje sa njihove strane. Ipak, odazvao sam se pozivu da uputim apel drugima, jer uvek mislim da, ako je i samo jedna osoba time sačuvana, onda su svi ti apeli vredeli. Korona je, nesumnjivo, nanela ogromnu štetu muzici i umetnosti uopšte, ali je nanela štetu i mnogim drugim profesijama. Mislim da je važno da se to podvuče. Svestan sam da je ‘svakome svoja muka najteža’, ali ovo vreme je pokazalo i koliko je važna ta ljudska solidarnost. Treba da budemo svesni da smo ugroženi i mi, ali i mnogi ljudi oko nas – smatra Nemanja Bogunović, koji je povodom pandemije virusa korona kao jedan od učesnika medijske akcije „Ostanite kod kuće“ srpskoj dijaspori slao TV poruke, uz muzička „ohrabrenja“.

Izložba fotografija Tomislava Peterneka

Na Gardošu je u petak uveče bilo veoma živo. Osim otvaranja Galerije žičanih instrumenata, na kojoj je je jedna stara Zemunka, hvaleći njen enterijer, s ponosom najavila da će jedna od izloženih „zemunskih“ karikatura Dragana Rumenčića uskoro dobiti i muralsku verziju na fasadi njene kuće, u Milenijumskoj kuli otvorena je izložba fotografija „Beograd pamti“ fotografa Tomislava Peterneka. Na njima su ljudi fotografisani pored beogradskih grafita poznatih ličnosti – muzičara, glumaca, pisaca… Otvaranjem ove izložbe u Galeriji „Čubrilo“, prve posle ukidanja vanrednog stanja u Srbiji zbog pandemije, Tomislav Peternek prošlog petka obeležio je i svoj 87. rođendan.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.