Marojević i Kecmanović: Najveći problem sa Ninovom nagradom je žiri

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Tako je to u zemlji u pokušaju da se savlada služba nad službom. Otuda nije iznenađenje što tzv. književnici Vladimir Kecmanović i Igor Marojević, među 18 pisaca potpisnika pisma o bojkotu nagrade nedeljnika NIN za roman godine, objašnjavaju da je najveći problem sa ovim priznanjem nekompetentnost žirija.
   A o čemu su to oni kompetentni da arbitriraju. Tokom prodaje magle, kao na buvljoj pijaci, još im samo ale fale…

   1. Uvek će biti onih kojima se neki žiri ne dopada. A Nin ima prava da bira članove po sopstvenom nahođenju, onaj ko ne dobije nagradu ima pravo da se buni. Problem je u tome što je Srbija odjednom ostala bez velikih pisaca, što smo mala zemlja s jadnom kulturom. Zašto se ne bune zbog budžeta za kulturu, zbog ukidanja rada na određeno vreme u ustanovama kulture, zbog nekompetentnih direktora koje je postavio SNS, zbog očajnog stanja u manjim mestima i ovako se može nabrajati do sutra. Ninov žiri je kap u moru, odnosno u septičkoj jami naše kulture.

   2. Vama, kao i ovim komentatorima ispod, cini mi se, ipak nije jasno u cemu je problem? Kvalitet romana moraju da vagaju i ocenjuju KNJIZEVNI KRITICARI, koji se bave savremenim srpskim romanom. Ova dva pisca ne arbitriraju niti pokusavaju da ocenjuju necija knjizevna dela vec govore o NEKOMPETETNOSTI zirija, sto je apsolutno tacno. To sto je Kecmanovic dirnuo u licnost „gurua“ onih, koji sebe zovu stanovnicima „Druge Srbije“, predstavlja najveci problem. Oni ga napadaju po cistom automatizmu i nevezano za knjizevnost ili „Ninovu nagradu“. Ja mislim da ce ova nagrada, posle ovakvih blamaza doziveti svoju smrt. Postace politicki dronjak, koji nece imati veze ni sa cime a posebno sa knjizevnoscu.

      1. Znate sta cenim kod vas tabloidnih patrijota? Doslednost. Ako mora radije biste da vas *aguzi sto nacionalista nego jedan drugosrbijanac. Ma bolje i sto ustasa…

         1. Ti se stavi Teofilu na raspolaganje kada te na to inspirise i ne zagadjuj diskusiju.

         2. Nije patrijota, vec patriota.

            1. Patriote obrazovane na t-abloidima obicno povuku „t“. Dakle patrijote a ne patriote.

   3. Vladimira Kecmanovića sam čitao i on je dobar pisac, a Osama je jedan od boljih romana.

2. Objavite obrazloženje Bazdulja, njega jako cenim i interesuju me njegovi argumenti.

   1. @Lidija- ako ti ne bazdi Muharemovo muljanje u stilu Kusturice( i slicnih sibicara) ovog bosanskog, pljuvackog dueta o svemu sto je vredno napora za otvaranje ka Zapadu i susedima, pacifikaciji regije i respektu kompetentnosti, onda si i ti pabazdisala i- bolno osevdisala.

      1. Šta? Bolje da se ugleda na Busuladžića, Tunju Filipovića ili Mušana Topalovića? Je l to poenta tvog komentara?

   2. Ako ne razumeš zašto je potpisao spisak, onda ja ne razumem zašto ti ceniš Bazdulja. Čovek je na liniji Meše Selimovića i Skendera Kulenovića, a ne Mustafe Busuladžića i Alije Izetbegovića.

3. Kecmanovic o knjizevnim skolama,a Marojevic o savremenom srpskom romanu .Zanimljivo drustvo . Poredjenje knjizevnosti i medicine je prilicno neumesno .Knjizevnost i treba da bude naucena ,ugred ne znam koje knjizevne skole ima Kecmanovic.Sto se tice potonjeg , on je bio u Dobar los zao ,sa ovim prvim ,ovaj covek nije u stanju da se ponasa pristojno ,sto je osetio i Kecmanovic .Marojevic je govorio kako Pavelic i nije bio bas takav zlocinac ,nego je prinudjen od Hitlera . I sada Kecmanovic ,koji je relativno ozbiljan covek ali ideoloski pometen ,u drustvu ovakvih .I pogotovo je neukusno,da Bazdulj,Marojevic i jos poneki ,konkurisu za nagradu,pa onda knjiga ne udje u uzu konkurenciju a oni se sete da bojkotuju zbog nekompetentnosti zirja .Pa sto to odmah niste rekli .Naravno,bez Kusturice zivot je besmislen,verovatno on ima knjizevne skole da preispituje da li drugi imaju knjizevne skole .

   1. Taj deo o „književnim školama“ je stvarno bio vrhunac neukusa. Zaista, ne znam da li misli na Filološki fakultet, pošto definitivno na Filozofski ne misli, jer mu u žiriju smeta jedan filozof. Ali, ako je diploma ili više njih jedini validni standard za kritiku, što je definitivno zadatak žirija, ali i svakog pojedinca koji čita – onda imamo jedan ozbiljan elitistički problem, a to je da niko više nema pravo na kritiku i mišljenje sem nekoliko istih ljudi koji se vrte na sceni i u svakakvim zadužbinama preminulih pisaca. Tako nešto ne sme da se dozvoli, jer može da počne sa književnom nagradom a završi ko zna gde.

      1. Jel ovaj kecmanovic urednik na rts-u

4. Pre 7, 8 godina Kecmanović je pokušao da piše o Krleži.
   Čakarević mu je objasnio (u tekstu „Fric, Kec, trt i prc“) da on, Kecmanović o Krleži nema pojma. Izgleda da ga još boli.

5. Reče sin oca koji je na sva usta lajo protiv Srba jer mu ne Alija ne dade neku funkciju. Onda se ušut’o, platio i razmenilo ga iz Sarajeva. Druge nisu…zašto sine Nenada izdajnika, velikosrbine, drugi ne dobiše šansu. I takva nula o poštenju priča. Ima nas još živih koji pamtimo.

6. Pojedinci su već istakli mogućnost da je ovaj bojkot naručen od izdavačke kuće Laguna/Vulkan/Delfi ili kako se već zove, čiji urednik je i bio neki od ovih potpisnika, a iste kuće nema u užem izboru već iskljičivo malih izdavača. Bravo za male izdavače, a potpisnici se, što se mene tiče, više odlikuju odsustvom ideologije nego što se njihovi svetonazori mogu ikako obrazložiti, a to nikad nije dobro. Na vlasti je stranka koja isto tako nema ideologiju.

   1. Gispodin Papić kao programer po struci već godinama, skoro pa i decenijama, ima monopol na svest čitalačke publike u Srbiji. Tako kada uđemo u knjižaru (od kojih je većina njegova) mi biramo da citamo ono što je on izabrao za nas. A to su mahom strani pisci i oni domaći koji su po ukusu dotičnog.Toliko o viskoj čitalackoj svesti publike u Srbiji

7. Sreća da jedan Lorka ne zavisi od Čakarevićevog “ književnog suda „. Na terenu poezije Čakarević je štetočina. Inače, Nin je konačno udario šamar akademskoj kritici. Svaka čast I. Milenković, T. Pančić, M. Nenezić… Za književnost treba imat dušu.

8. al ga spominju ga a on tako…….
   Priču je napisao Stevan Koprivica, jedan od scenarista “Čarlstona za Ognjenku” (2008.), a scenarij su raspisali Danica Pajović, Dejan Stoiljković, Vladimir Kecmanović
   i Dragan Bjelogrlić, uspijevajući povezati krhotine povijesti i komadiće mašte, na način koji funkcionira čak i kad krhotine povijesti ne moraju imati polemički značaj kakav imaju kod nas – zapravo nikakav, jer žanrovski dio, s odličnim dijalozima i “spotovskim” intermezzima koji osuvremenjuju kostimiranu tradicij……“
   – express.24sata.hr

9. Sve je ovo prazna priča gubitničke strane. Ali mi nije jasna ova rečenica uz celo nemušto obrazloženje pobune: „Marojević je, ipak, ocenio da je knjiga „Pas i kontrabas“ Saše Ilića jedna od boljih među dobitnicima u ovom veku.“
   Ako je tako, a jeste, onda nema razloga za ljutnju.
   Uz sve ovo, razmatra se Kecmanovićeva zloupotreba položaja kao urednika kulture na RTS-u. Kako je tamo uopšte dospeo, znaju samo sile tame

   1. Pisem Vama, a odnosi se na sve koji isto gledaju na ovo. Stvarno mislite da u ovoj prici postoje gubitnici??? Ako sam dobro zapamtio, 200 romana je napisano u Srbiji za godinu dana. Ne razumem gubitak.

10. Marojević kaže da je ovaj roman jedan od boljih među dobitnicima ove nagrade (a žiri je nekompetentan), a Kecmanović nekome spočitava ideološku zatucanost

11. U kojoj se to školi uči za književnika i književnog kritičara da je i ja upišem?

    1. To se ne uci. Za to morate da se rodite kao Kecmsnović recimo i da to dobijete u nasleđe

12. Kao kada bi u zaustavnom vremenu igrači tima koji gubi sa 5:0 počeli da se svađaju ko je od njih i pored poraza i eliminacije bio najbolji igrač na terenu. Mislim, ko god da je, džaba mu bilo…

13. Ne mogu a da ne primetim neprincipijelnost gospodina Kecmanovića, koji se obrušio na ljude koji se svakako bave književnošću na ovaj ili onaj način, dok stoji otvoreno pitanje koja je to škola ili radno iskustvo u medijima dovelo gospodina Kecmanovića na mesto urednika kulturno-umetničkog programa RTS. Čini mi se da gospodin Kecmanović nema baš mnogo kredibiliteta da bi se sa takvom silinom obrušio na članove žirija.

14. Kao i u svakoj branši i u književnosti postoje monopoli. Pre svega izdavački. Pisci koji su bili deo Lagune kao urednici, koja izdaje uglavnom prevode stranih knjiga sada se zalazu za srpski savremeni roman? Malo smo nedosledni u izrazu. I knjizevnom i ljudskom. Ne možemo raditi jedno a zalagati se za drugo. U savremenoj srpskoj knjizevnosti ima mnogo većih problema od ovih pisaca koji se ljute zbog sastava žirija. Recimo zašto se izdaju većinom strani pisci i zašto su samo pisci jednog knjizevnog oblika tj. romana zastupljeni na knjizevnoj sceni. Šra je sa pripovetkama,poezijom sta je sa neafirmisanim srpskim piscima koji ne mogu da priđu izdavačkim kućama od ovih večitih zvezda na srpskoj književnoj sceni i od stranih pisaca. Sve je ovo tužan pokušaj onih koji su prevaziđeni da budu uticajni i dalje. U politickom smislu na žalost ne u književnom. Jer tamo gde se umetnici bave politikom i politikanstvom umetnosti ni nema

15. Oba pisca su u pravu. Ali „klinac“ i činovnici odredjuju žiri. E zato je žiri obicno smešan. I zato ozbiljni pisci ne konkurisu uopste. Autor tomana „Šrederove stepenice“ po mnogima najboljeg romana prosle godine ( zabranjena reportaza i inte3rvju sa piscem u dnevnoj novini Politika ) se sprda sa antifasizmom i sa Jugoslavijom. Pancic and. klinci i činovnici … mrka kapa.

16. Bazdulj i Kecman su na liniji Kusta-Bora Čorba-Handke. I onda uvek može da nađe uhlebljenje – da se ne skida sa RTS-a, piše u Politici, uređuje u Glasniku (nije ga blam da na sopstvenoj knjizi nakaći reklamu: Najhrabriji esejista na ex Ju prostorima“)… Realno, cela ta ekipa (pazite ludilo, spočitavaju kompetentnost u književnosti, a predvodi ih Kusta!?) nema blama. Žao mi je samo što nisu odrastali po Mirijevima, Borčama i Ovčama, dobili bi svoje zbog „doslednosti“. Deca koja tamo na ulici odrastaju su za njih MORALNE GROMADE. A vidim da imaju i svoje botove. Uče od „najboljih“.