„Marti Misterija i Nejtan Never: Multiverzumi“ – krojenje tkanja stvarnosti

Iako u regionu postoje mnogi brojevi njegovog serijala, ta baza fanova nikada nije dostigla nivo nekih drugih junaka, ali izdanje Multiverzumi to želi da makar donekle popravi.

U pitanju je još jedna „cigla“ iz Veselog četvrtka, koja donosi susret Nejtana i Martija, a ujedno služi i kao neka vrsta retrospektive celog Martijevog serijala.

Za sve to zaslužan je Vladimir Tadić, koji je uradio maestralan posao uređivanja izdanja, biranja redosleda epizoda koje ono uključuje, kao i pisanja vrlo opširnih tekstova pre i posle svake od njih.

On nas uvodi u „papazjaniju“ koju su stvorili Nejtanovi scenaristi tokom godina, a što je Adrijano Barone, nekada fan a danas scenarista ovog lika, želeo da ispravi kako zna i ume.

Multiverzumi obuhvataju epizode: Univerzalni paradoksi, Kosmički tribunal, Budućnost, Nula, Okupljanje i tek na kraju istoimene Multiverzume, jer baš one čine celinu.

Barone nalazi sve one konce koji su ostali neušiveni i kroji novo delo, kako bi zadržao stare čitaoce serijala i privukao nove, a Tadić nas vodi kroz sve to kao neka vrsta sveznajućeg naratora.

Ako niste čitali Nejtana Nevera, da biste došli do same srži Multiverzuma treba malo strpljenja i koncentracije, ali sve se to na kraju isplati.

Fanovi Martija Misterije biće u istom sosu po pitanju snalaženja, ali ne brinite, dobri stari čika Marti predstavljen je kako treba, sa pažnjom i velikom ljubavlju prema njegovom pokojnom tvorcu Alfredu Kasteliju.

Kao što se može pretpostaviti, priča obuhvata nekoliko univerzuma, ali i nekoliko vremenskih tokova, tako da se u njoj pojavljuju neke vrste varijanti istih likova, uz omaže dešavanjima iz raznih prethodnih brojeva i susreta ova dva lika.

Naravno da su ulozi veliki, da je propast na vidiku, ali i da su naši junaci zajedno jači, ali ništa nije toliko jednostavno niti predvidivo.

Ovo izdanje ipak obuhvata 600 strana, te u sebi sadrži brojne preokrete i velike teme poput smisla života, začaranog kruga patnje i žrtvovanja zarad ljubavi, ali i časti prema sebi i drugima.

Barone je pisao skoro sve epizode, ali kako su se crtači smenjivali, te razlike u stilovima mogu da vas u startu zbune, ali onaj glavni deo, pod nazivom Multiverzumi, ipak je i najveći.

A njega su odlično nacrtali De Bijaze i Fodera i neosporno ga učinili grandioznim u svakom smislu, jer epizoda bez toga prosto ne bi ostavljala isti utisak.

Činjenica je da će Nejtanovi obožavaoci lakše uvideti svaki omaž i svako prekrajanje priče, a Martijevi možda želeti veću ulogu svog ljubimca, ali verujem da ni jedni ni drugi neće biti razočarani.

Ovo jeste delo nastalo iz ljubavi, od Baronea sve do Tadića i domaćeg izdanja, a posebna poslastica i najbolji dokaz je sam pogovor autora napisan posebno za čitaoce u Srbiji.