foto: Tanja Drobnjak Devedesete, decenija koju bi svi sa ovih prostora voleli da zaborave, iako joj se na ovaj ili onaj način stalno vraćaju.
Nasuprot stihu popularne pesme „Ma je*ite se devedesete, vas mogu jedino psovati“, u Beogradu već neko vreme funkcioniše Muzej 90-ih, a baš tamo je postavljena nova izložba „Devedesete lično“, koja prikazuje kako su tu deceniju doživeli neki od najpoznatijih pisaca, reditelja, novinara, karikaturista, umetnika, muzičara i sportista iz cele nekadašnje Jugoslavije.
Oni su svi za ovu potrebu dali muzeju eksponate, odnosno svoje privatne predmete, ali i napisali kratke priče o tome zašto je baš to važno za njih, ali i za nas da saznamo.
Kako su devedesete od običnog čoveka tražile da probudi unutrašnjeg Del Boja u sebi i da se snalazi kako zna i ume ne bi li preživeo i doneo hleb na sto, tako ćete svakako saznati mnoge humoristične priče pune duha, kakva je ona Srđana Dragojevića o švercovanju pelena ili kupovini pojačala Uroša Đurića, ali i one sentimentalne, do tužnih i potresnih, o nedaćama rata, poput priče Bore Kontića koji je pisao o pismu Deda Mrazu 1992. u ratnom Sarajevu.
Daleko od rata, ali svakako ne od ludila Balkana, bila je Rumena Bužarovska koja je podsetila da smo fiksnim telefonom mogli, na poziv određenog broja, pored vremenske prognoze i tačnog vremena da čujemo i erotske priče, kako u Skoplju, tako i u drugim delovima bivše Jugoslavije.
Zabaviće svakako i priča Gorana Markovića i Rajka Grlića koji su 60-ih dobili nagradu za svoj eksperimentalni film, a pošto je statua bila falusoidnog oblika, nazvali su je „Falus Dušana Vukotića“. Tu nagradu su jedno drugome nosili po svetu kako su se selili, a kako su napomenuli, kada nagrada stigne u Beograd, biće izložena u muzeju.
Što se tiče direktora Muzeja 90-ih, kao i jednog od autora izložbe Dejana Ubovića, i on ima neke svoje favorite:
„Od svih 37 priča, sve imaju neku svoju posebnost i svaka je interesantna na svoj način jer imamo ljude iz različitih sredina koji su opet bili u različitim dobima života tih devedesetih. Meni lično je jedna od najemotivnijih priča Bore Kontića o Lego vitezovima kao novogodišnjem poklonu za njegovog malog sina tokom prve godine opsade Sarajeva. Takođe, priča Mile Turajlić o „ratnim receptima“ i umeću pravljenja 50 litara soka od jednog kilograma pomorandži za njen 14 rođendan koji se dešava tokom UN sankcija Jugoslaviji. Vrlo jedinstvena priča je i priča Miljenka Jergovića o jednom orahu kao zaštitniku u teškim danima i godinama“ rekao nam je Ubović i dodao da bezobzira na sve, iako se to na prvi pogled činilo nemogućim, probali su da bace i neko pozitivno svetlo na tu deceniju i da kroz priče ljudi pokažu da pored svega lošeg, postojali su i zračci sreće i nade.
S ulaza, kako se popnemo u prostoriju sa ovom izložbom dočeka nas i čuvena ekipa Feral Tribuna, Viktor Ivančić i Boris Dežulović, u svojim pričama objasnila je kako je nastala čuvena naslovna strana na kojoj su fotomontažom Slobodan Milošević i Franjo Tuđman završili u krevetu. Njih dvojica su pokazali i fotografije kako su bili dvojnici tadašnjih predsednika, kao i kako su svojim suprugama morali da objasne šta rade goli u krevetu.
Svi oni, tim eksponatima, i privatnim predmetima i pričama koje su napisali – pokazali su kako se ključni istorijski trenuci prelamaju preko života ljudi, kako ih dele na vreme pre i posle, kako pojedince nateraju da urade nešto što nikada ranije nisu mogli da zamisle, da iz temelja promene život.
Pitali smo Ubovića i kako misli da cela ova izložba može da približi devedesete onima koji tu deceniju nisu doživeli.
„Pa nije svakako lako, i to smo videli u ovoj prvoj godini postojanja Muzeja devedesetih. Postoje dva načina. Prvi je obrazovanje. I tu već postoji problem jer se i dalje devedesete ili ne obrađuju dovoljno ili se obrađuju u ne baš realnom okviru i bez detaljisanja. I ovo naravno važi ne samo za Srbiju već i za područje cele bivše Jugoslavije. Drugi način jesu lične priče i stvari kao što je ova izložba gde na taj neki ljudski nivo, nivo pojedinačne sudbine, može da se nekome ko nije bio rođen tada prikaže ili izazove emocija“ ispričao nam je autor izložbe i dodao da je cilj celog muzeja da se ova decenija sagleda sa više strana iznad nacija, država, granica, vojski, vera i svega ostalog što i dalje drži obične ljude u tom Lavirintu devedesetih.
Pored već pomenutih, deo ove izložbe su i Vladimir Arsenijević, Slavenke Drakulić, Varja Đukić, Ane Đurić Konstrakta, Ivan Ergić, Miljenko Jergović, Predrag Koraksić Koraks, Boris Liješević, Milčo Mančevski, i mnogi mnogi drugi.
Jesmo li srećniji, jesmo li pametniji, pevao je Bajaga o prolaznosti vremena, pa to valjda možemo da primenimo i na „Devedesete lično“. Jer srećniji svakako jesmo… valjda. Pametniji smo sigurno… mada i to već otvara novu rundu rasprave i razmišljanja.
Izložba će za javnost biti otvorena u prostoru Muzeja devedesetih (Kneza Miloša 3, Beograd) do 15. septembra 2026. godine (svakog dana od 10 do 20 časova).
BONUS VIDEO:
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
