Milan Mladenović: Glas jedne generacije koji i dalje odzvanja

Prošlo je više od tri decenije od kada nas je napustio Milan Mladenović – pesnik, muzičar i simbol jedne epohe. Njegov glas i reči, utkane u pesme Ekatarine Velike, Šarla Akrobate i drugih projekata, i dalje nose poruke slobode, ljubavi i unutrašnjeg preispitivanja.

Od Zagreba do Beograda – put umetnika koji nije znao za granice

Mladenović je rođen 21. septembra 1958. u Zagrebu, u porodici oficira Jugoslovenske narodne armije. Detinjstvo je proveo između Zagreba, Sarajeva i Beograda, gde se kao tinejdžer formirao kao umetnik. U 11. beogradskoj gimnaziji upoznao je ljude sa kojima će kasnije stvarati muziku koja menja sve – iskreno, buntovno i poetično.

Prvi ozbiljniji bend bio mu je Limunovo drvo, ali ključni trenutak dolazi s nastankom Šarla Akrobate početkom osamdesetih. Album “Bistriji ili tuplji čovek biva kad…” iz 1981. godine i danas se smatra jednim od najvažnijih izdanja jugoslovenskog novog talasa. Pesme poput “Ona se budi” i “Niko kao ja” postale su manifest mladih koji su želeli promenu.

Ekatarina Velika – muzika koja je postala pokret

Nakon raspada Šarla, Mladenović sa Margitom Stefanović, Bojanom Pečarom i Ivicom Vdovićem formira bend Ekatarina Velika. Tokom osamdesetih, EKV izdaje niz albuma koji su obeležili epohu – “Ekatarina Velika” (1985), “S’ vetrom uz lice” (1986), “Ljubav” (1987) i “Samo par godina za nas” (1989).

EKV nije bio samo bend – bio je ogledalo jedne generacije koja je u vremenu društvenih lomova tražila smisao. Milanovi stihovi bili su poetski, ali jasni: “Zemlja je devojka koja spava”, “Samo par godina za nas”, “Budi sam na ulici”. Oni su, iako tihi i melankolični, postali himne generacije koja je želela da živi punim plućima uprkos svemu.

Umetnik sa stavom

Mladenović je bio poznat po tome što nikada nije pravio kompromise. Tokom ratnih devedesetih, javno se suprotstavljao nacionalizmu i nasilju. Učestvovao je u antiratnom projektu Rimtutituki, zajedno sa članovima Partibrejkersa i Električnog orgazma, šaljući poruku “Mir, brate, mir”.

Njegov poslednji projekat bio je Angel’s Breath, snimljen u Brazilu 1994. sa kompozitorom Mitarom Subotićem Subom. Album, prožet egzotičnim zvukovima i introspektivnim tonom, pokazuje da je Milan do poslednjeg trenutka tragao za novim izrazom.

Odlazak i nasleđe

Milan Mladenović preminuo je 5. novembra 1994. godine u 36. godini života, nakon borbe s teškom bolešću. Njegov prerani odlazak ostavio je prazninu u muzičkoj i kulturnoj sceni, ali i mit koji i danas živi.

Danas, ulice, festivali i nagrade nose njegovo ime. U Beogradu se svake godine održavaju koncerti i izložbe posvećene njegovom stvaralaštvu, a mlađe generacije i dalje pronalaze inspiraciju u njegovim rečima.