Ministar bez kulture: Selakovićev rečnik spušten na nivo „doktora Dulitla“

„Možete da me povučete za taj Generalštab“, rekao je ministar kulture Nikola Selaković, reagujući na prozivke opozicije povodom slučaja Generalštab, u kojem je optužen za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave prilikom skidanja svojstva kulturnog dobra ovom zdanju.

Nije to prvi put da se ministar kulture poslužio vulgarnim vokabularom u javnom govoru.

U jednom od svojih televizijskih gostovanja, nezadovoljan opservacijama istoričara-istraživača Radeta Ristanovića, rekao je „da našom kuratom srećom“ imamo ne jednog, nego više takvih i da oni rade na državnom institutu.

Nebojša Romčević, scenarista i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu FDU, zamoljen da prokomentariše rečnik ministra kulture sa jučerašnjeg zasedanja Skupštine, rekao je da je to prosto spuštanje retorike blizu jezika doktora Dulitla – razgovora sa životinjama.

– To sve zajedno ne odudara uopšte od onoga čemu služi Skupština. Mislim da je to pravi ton za ovaj skupštinski sastanak, koji nije ni planinska krčma, koji nije obor, nego prosto jedna institucija koja apsolutno ničemu ne služi. Uopšte je glupo pokušavati da se nađe ton koji bi odgovarao sadržaju, budući da ovde nema sadržaja, tako da je svaki ton zapravo ilustracija pozicije najvišeg demokratskog tela u državi. Kao kada biste stavljali u rečnik neku ilustraciju, upravo to je Skupština Srbije i Vlada Srbije, to je prosto to. Ministri koji nemaju nikakve kvalifikacije za to pokušavaju da se makar odlikuju imbecilnošću.

Na opasku Danasa da je to možda još jedan primer navikavanja na prostakluk, Romčević kaže da je to u potpunom duhu Skupštine i njene funkcije – da bude potpuno defamirana, da bude učinjena redundantnom i da se shvati da jedino diktatura može da nas izvede iz tog začaranog kruga. A da se mi sada čudimo nekom pojedinačnom ministru dosta je naivno, ali razmišljati o značaju tog fenomena i zelenom svetlu za tu vrstu retorike dosta je važnije. To pokazuje da ministar ne odgovara Skupštini, da članovi skupštinske većine nemaju šta da ga pitaju i da je on ne samo izvan ingerencija Skupštine, nego i izvan ingerencija zakona i zdravog razuma. Prosečan gledalac će da kaže, ne praveći veliku razliku i ne udubljujući se, da Skupština ničemu ne služi i da je mnogo bolje da državom upravlja jedna figura, a ovamo su vlada i sve druge institucije zapravo namerno autoparodirane.

„Ne znam dokle može da ide ta nenormalnost, nepristojnost, bahatost…“, kaže Gorica Mojović, bivša gradska sekretarka za kulturu, komentarišući rečnik ministra kulture Nikole Selakovića na jučerašnjem skupštinskom zasedanju.

„Ovo nije normalno, nemam drugu reč“, kaže ona, dodajući da misli da je Selaković preplašen čovek, koji, kao i svi naprednjaci, vređa i psuje, ali da on sada više ne može da se obuzda da koliko-toliko bude pristojan.

U suštini, on je isprepadan čovek koji nema više elementarne kočnice u ponašanju, u iskazima i izjavama. Ono što me isto tako poražava su aplauzi koje ministar dobija od svojih stranačkih kolega na te reči. Oni se raduju. To je taj sistem vrednosti, te, kako vole oni i njihov vođa da kažu, „pristojne Srbije“. To je taj sistem vrednosti na kojem su oni godinama istrajavali i doveli nas do besmisla. Vi sada da pitate Selakovića, koji stalno govori o nacionalnim vrednostima i patriotizmu, je l’ to to, gospodine ministre, da li su to te vrednosti, da li je to taj patriotizam u koji se zaklinjao. O čemu vi pričate, o pristojnoj Srbiji kojoj, kao, vi pripadate, o nacionalnim vrednostima, o nacionalnim interesima, o patriotizmu, i onda izgovorite to što izgovorite“, pita se Gorica Mojović.