Te knjige su podstakle običaj da zaljubljeni na ogradama mostova kao potvrdu svoje ljubavi zaključavaju katance. Objavio je i knjige „Izvini, ali ti si moja ljubav“, „Izvini, ali hoćeš li da se udaš za mene?“, „Ti si ta“ i „Taj trenutak sreće“, koje su namenjene tinejdžerima, kao i romane „Čovek koji nije želeo da voli“ i „Ti si opsesija“. Po mnogim njegovim knjigama snimljeni su filmovi koji su postali veoma popularni širom Evrope. Od 2011. godine Federiko Moća je gradonačelnik Rozela, mesta u kojem živi. Nedavno mu je u izdanju Čarobne knjige izašao nastavak slavnog romana Tri metra iznad neba: pod nazivom „Tri puta ti“. U Italiji je naš sagovornik koga smo nedavno za njegove posete Beogradu uhvatili, veoma popularan i čest je gost tamošnjih TV emisija.

* Čitaoci u Italiji, a i ostalim delovima Evrope i sveta dugo su čekali nastavak romana „Tri metra iznad neba“, hoće li i ova knjiga biti filmovana?

– Prva knjiga je izašla 16. novembra davne 1992. godine i izdao sam je o svom trošku, a onda je ponovo izdata 2004. godine. Može se reći da je od prvog izdanja prošlo 25 godina. Naravno da sam želeo da napravim njen nastavak. Naravno i o filmu bi moglo mnogo toga da se ispriča. U Španiji postoje rimejkovi prva dva filma „Tri metra iznad neba“ i „Želim te“. Oni su na osnovu italijanskog filmskog predloška napravili svoje filmove sa španskim glumcima, na španskim lokacijama. Sada, paradoksalno, za ovu treću knjigu su prvo Španci otkupili prava za film, pa će prvo izaći španski a onda italijanski film. Međutim, sve je izuzetno relativno jer se i jedna i druga verzija baziraju na knjizi.

* Jedan ste od retkih autora koji komunicira i vodi dijalog sa čitaocima, kako su reagovali na pojavljivanje vaše nove knjige u Italiji?

– Reakcije su bile predivne i iznenadile su me. Zapravo, bilo mi je lepo to što sam kroz njihove komentare primetio kako su se upravo te osobe razvijale. Knjiga „Tri metra iznad neba“ govori o školskom periodu, „Želim te“ o periodu na fakultetu i „Tri puta ti“ o poslu i porodici, dakle o konačnom odrastanju. Ono što me je najviše prijatno iznenadilo jeste to što su se na ovom poslednjem predstavljanju knjige pojavile devojke koje su bile i na promociji prvog romana. Tada su to bile tinejdžerke od jedanaest ili dvanaest godina, a sada sam ih video kao odrasle žene koje su prolazile kroz sve ono o čemu pišem.

* U čemu leži uspeh vaših knjiga i njihovih potonjih ekranizacija? Ono što pišete odiše ljudskom toplinom, govorite o životu kakav zapravo jeste, ljudi su se otuđili i sve manje čitaju, zar ne?

– To je nažalost tačno. Poslednja knjiga je mešavina ljubavi, topline, ali i bola. Trebalo bi da postanemo svesniji koliko je sve oko nas krhko i kako možemo to što imamo da izgubimo. Ne treba da budemo nepažljivi već treba da sa punim plućima uživajući proživimo trenutke malih zadovoljstava: da sa nekim popijemo kafu, da sa nekim progovorimo. Najprijatnije mi je da u komentarima svojih čitalaca čujem kako prate prelaze u knjizi koja je i napisana tako da žele da saznaju šta će biti dalje.

* Vaša dela su među najprodavanijima, u žanru young-adult ima svega i svačega. Niste skliznuli u najgoru komercijalu, uspeli ste da održite visok kvalitet, u čemu je tajna?

– Svaka moja knjiga je izraz jedne moje godine života, onih trenutaka kada sam i sam prolazio kroz unutrašnji razvoj. I sam sam čitao druge pisce, pa zato ima puno citata. Moje pisanje je odraz filmova koje sam pogledao, pesama koje sam slušao. Kada neko čita moje knjige, upoznaje se sa mnoštvom novih informacija. Čitalac je tako zadovoljan, obogaćen, ali i znatiželjan. Recimo mogu da probudim znatiželju prema nekoj slici. Recimo, u poslednjoj knjizi dvoje se susreću na Baltusovoj izložbi, to bi onda trebalo da probudi znatiželju o tom velikom slikaru o kome se u početku govorilo veoma loše, a onda je pomilovan.

* Sve manje mladih ljudi konzumira kulturu u najširem smislu te reči. Kako im treba prići i naučiti ih da čitaju knjige, gledaju filmove koji imaju umetničku i estetsku vrednost? Kako im reći da nije sve na društvenim mrežama?

– Mislim da u knjigu treba staviti prave sastojke i začine kao kada pravite neko jelo. Treba koristiti ono što se čitaocima sviđa. Kroz svaku knjigu treba postići nešto. Mlade čitaoce treba dovesti do nečega ili barem zadržati onaj nivo koji su već imali. Ne treba ih književnosti približavati nekim suviše teškim štivima. To bi bilo isto kao da nekome ko nikad nije trčao date da trči maraton, jer neće osetiti nikakvo zadovoljstvo, već samo veliki napor. U tom smislu sam sa prijateljem osmislio novi oblik čitanja koji se zove Flook (www.theflook.com), koji je neka vrsta multimedijalnog čitanja. Izvodljivo je na mobilnom, telefonu, kompjuteru, tabletu, odnosno bilo čemu što ima ekran. Tu u tekst čitalac može da umetne i neke svoje fotografije i video-snimke. Tekst je praćen i muzikom, možete da ubacite muziku koju volite, a da i dalje pratite tekst i da ne gubite ništa.

Elektronika i papir

* Jeste li onda pobornik elektronske ili papirne knjige?

– Mislim da je reč o dva potpuno različita načina čitanja. Elektronska knjiga odnosno Flook je proživljavanje knjige: možete da dodate svoje fotografije i podelite sa svojim prijateljima, onda to dakle postaje neka naša priča i ima svoj život. S druge strane, kada čitate papirnu knjigu, reč je o potpuno individualnom iskustvu.