Muzička scena u Srbiji živa uprkos lošim uslovima

Iako je rođena u Beogradu, muzičku školu završila je u Prokuplju, a dalje školovanje i studije u Nišu. Muzika je za nju konstantno putovanje u kome uživa i zapravo nikad ne zna gde će je odvesti. Ona je DJ (di-džej) sa verovatno najneobičnijim imenom na muzičkoj sceni Srbije – Časna sestra.

Nedavno je puštala muziku na 22. rođendanu lista Danas, i oduševila naše goste u dvorištu Centra za kulturnu dekontaminaciju. Sa Časnom sestrom razgovarali smo o DJ sceni u našoj zemlji, o muzici koju voli da pušta, o tome kako je predavati muzičko osnovcima, Horkestru, planovima za budućnost…

– Ime Časna sestra je nastalo sasvim spontano, kao trenutna inspiracija drugara koji me je tako „krstio“ pred jedan moj nastup. U međuvremenu sam se potpuno saživela sa tim brendom jer ima nešto intrigantno u spoju suprotnosti klabinga i skromnosti časne sestre – počinje razgovor sa nama Marija Nikolić, poznatija kao DJ Časna sestra.

* Koliko se baviš DJ-ingom?

– Prvi put sam puštala muziku pre više od 10 godina u Nišu, ali aktivno se bavim poslednje tri godine.

* Kakva je DJ scena u Srbiji?

– Pre svega je raznovrsna, odnosno ima je za svačiji ukus. Ipak,  mislim da je jako važno razgraničiti DJ-ing od puštanja „plejliste“, jer je pravljenje mikseva i lajv puštanje muzike kompleksnije i potrebno je određeno poznavanje muzike – bitova i harmonije.

* Kakvu muziku najviše voliš da puštaš?

– Pošto klavijature sviram dugo, nekako mi je bilo koja vrsta synth zvuka primamljiva od new wave-a, dark wave-a, electro, ali i disco, italo disco i sličnih žanrova. Volim da istražujem i da puštam i iznenađenja, ali u suštini se trudim da muzički repertoar prilagodim publici, pa nekad puštam i hitičnije setove.

* Sviraš klavijature i u Horkestru. Šta to Horkestar čini posebnim, šta želite da postignete svojim nastupima i spotovima?

– Horkestar je drugačiji od običnih horova, jer smo aktivistički hor i trudimo se da budemo onde gde je nepravda i gde treba pokazati solidarnost. Trudimo se da kroz originalnu muziku i obrade propevamo o nekim važnim društvenim temama i podstaknemo ljude na razmišljanje. Upravo nam je izašao novi album „Ain’t gonna happen“, koji ćemo promovisati na narednim nastupima.

* Kakvi su ti planovi za naredni period što se tiče puštanja muzike?

– U planu mi je da puštam muziku na nekim novim mestima. Evo, u ovu subotu ću puštati muziku prvi put u Lozničkoj 11 u Beogradu, a sledećeg četvrtka, 20. juna, na festivalu „Devet“.

* Kako generalno vidiš muzičku scenu u Srbiji?

– Svirala sam u nekoliko bendova i mogu da kažem da je muzička scena u Srbiji živa uprkos lošim uslovima, posebno ako se bavite alternativnom i autorskom muzikom. Retko koga znam sa scene da živi od muzike.

* Predaješ muzičku kulturu u jednoj osnovnoj školi. Koliko je mladima bitna ozbiljna muzika?

–  Koliko je mladima bitna ozbiljna muzika i kakav je muzički ukus mlađih generacija zavisi od društvenih faktora. Da bi bili prihvaćeni u društvu, svoj muzički ukus prilagođavaju ukusu vršnjaka, i onome što je komercijalno, pa je samim tim današnja muzika svedena na trenutno zadovoljstvo bez nekih kompleksnih melodija i ritmova, niti tekstova sa dubljim značenjem. Naravno, ovo se ne može reći za sve mlade. Ja sam jako ponosna na svoje bivše učenike koji su svoj poziv posvetili muzici i danas su uspešni muzičari. Posebno sam ponosna na svoju ulogu mentorke u Rok kampu za devojčice gde se trudimo da novu, sada već treću generaciju devojčica osnažimo i podstaknemo da se izražavaju kroz muziku.

* Svirala si u nekoliko bendova (podseti me u kojim). Imaš li ambicije da osnuješ svoj bend?

– Da, to su bendovi About Lorna, bend Sane Garić i feministički bend Mama mora da se sluša. Nemam ambicije da imam svoj bend u klasičnom smislu, ali bih volela da razvijem svoj muzički projekat koji bih kombinovala sa DJ-ingom i sviranjem sintova uživo.

O životu u Srbiji

„Život u Srbiji je takav da morate puno da ulažete, a onda malo dobijete, posebno kada radite u muzici. Ni muzička, pa ni prosvetna profesija se ne cene. Ponekad pomislim da ceo sistem počiva na volji i naporima ljudi da održimo nekakav nivo funkcionisanja i učinimo život u Srbiji malo lepšim. Mi imamo sjajne i hrabre ljude, ali nam je sistem, nažalost, dosta urušen.