Foto: EPA/ MICHAEL PROBST

U pitanju je, inače, peta konferencija ove organizacije koja se po prvi put održava izvan granica Sjedinjenih Američkih Država. Konferenciji će prisustvovati najveći svetski i domaći proučavaoci Apdajkovog umetničkog stvaralaštva, kao i istaknuti svetski književnici i prevodioci. Tačnije njih 65 iz 14 država sveta – od SAD, preko Kanade, Irske, Francuske, do Izraela, Rusije, Indije i Japana.

Pored proslavljenog pisca Ijana Mekjuana, koji će govoriti o svom prijateljstvu sa Apdajkom i ovom piscu kao uzoru, na konferenciji će govoriti i čuveni šekspirolog Aleksandar Šurbanov, kao i najmlađi sin DŽona Apdajka, vajar Majkl Apdajk. Zaključna sesija biće u Narodnoj biblioteci, gde je Apdajk i govorio 1978, kada je bio gost Oktobarskih susreta pisaca. Taj razgovor baviće se Apdajkom i politikom iz današnje perspektive, s pitanjem da li je Zeka Angstrom, čuveni Apdajkov junak, predvideo Trampove glasače.

DŽon Apdajk (1932-2009) autor je više od 50 knjiga – romana, zbirki kratkih priča, poema, kritika, eseja, memoara, među kojima je najpoznatiji ciklus romana o bivšoj srednjoškolskoj košarkaškoj zvezdi Hariju Zeki Angstromu. Za dva romana iz tog serijala – „Zeka je bogat“ i „Zeka je umro“, dobio je i Pulicerovu i Nacionalnu nagradu. Slavu mu je donelo i delo „Veštice iz Istvika“, prema kojem je snimljen i istoimeni film sa DŽekom Nikolsonom, Šer, Mišel Fajfer i Suzan Sarandon u glavnim ulogama, kao i „Parovi“, u kome govori o promiskuitetnom ponašanju deset parova iz jednog gradića u Novoj Engleskoj.

U svojim knjiga, za koje je dobio gotovo sva književna priznanja u SAD, progovarao je u ime miliona ljudi iz vremena Depresije koje su odgajali ambiciozni roditelji, ujedinjeni patriotizmom poniklim iz Drugog svetskog rata i novom svetskom podelom prirodnih bogatstava. NJegovi naslovi bili su rado čitani i često su bili na listama bestselera.

Apdajk je studirao na Harvardu, a pošto je diplomirao, prihvatio je stipendiju da studira slikarstvo na Ruskoj školi za likovnu umetnost na Oksford univerzitetu. Tokom boravka u Engleskoj dobio je i ponudu da piše u NJujorkeru recenzije stranih izdanja. Tako je počeo karijeru kao književni kritičar, a već 50-ih objavio je zbirku priča, knjigu poezije i prvi roman (The Poorhouse Fair). Ubrzo je usledila i prvi knjiga o „Zeki“ („Beži, Zeko, beži“). U ovoj i još tri nastavka Apdajk prati životni put „prosečnog pripadnika 20. veka“ Harolda Zeke Angstroma, oslikavajući i sve promene, dobre ili loše, kroz koje prolazi američko društvo. Apdajk je često umeo da kaže: „Ja pišem o protestantima iz malih mesta, iz unutrašnjosti, o pripadnicima američke srednje klase. Volim sredinu. U njoj se sudaraju ekstremi. U njoj se krije dvosmislenost.“

Reizdanje romana „Beži, Zeko, Beži“ uskoro će objaviti izdavačka kuća Laguna.

Ulaz na konferenciju je slobodan.