Nema istinske lepote bez prave opasnosti 1FOTO: Sanne Peper

Kompanija Jakopa Alboma iz Amsterdama nastupiće u okviru 17. Beogradskog festivala igre u Operi Madlenianum. Komad „Životni prostor“ (Lebensraum) inspirisan je opusom Bastera Kitona, glumca i reditelja koji je obeležio dvadesete godine prošlog veka i koji se smatra pionirom lake komedije i fizičkog teatra.

„Kiton ima posebno mesto u mom srcu. Njegovi likovi uvek imaju dobre namere, ali upadaju u komplikovane situacije u kojima jedini cilj postaje da prežive i izvuku se. Kiton oblikuje te likove bez sentimentalnosti i ne forsirajući šale. Prilazi im ozbiljno i sa dozom dramatičnosti, dozvoljavajući da apsurdnost akcija i situacija govori za sebe”, kaže Jakop Albom, koji je studirao pantomimu u Amsterdamskoj školi umetnosti. Još kao student bio je često nagrađivan i ubrzo je primećen njegov dar za koreografiju i sposobnost da kod igrača oslobodi energiju, hrabrost i telesnost.

* Zašto ste izabrali za naslov „Lebensraum“, termin koji se povezuje sa nacističkom Nemačkom i genocidom?

– Tragali smo za različitim rečima koje označavaju stanište i došli do termina „lebensraum” koji se često upotrebljava kada se govori o staništu za životinje. Za nas taj termin nema nikakve veze sa nacističkom Nemačkom i nadamo se da sa ovom predstavom možemo da uklonimo svaku negativnu konotaciju.

* Kako ste došli na ideju da kreirate svojevrsnu posvetu Basteru Kitonu? Šta Vas je podstaklo na to?

– Mislim da je rad Bastera Kitona neverovatno originalan i iznenađujuće svež. Čak i danas, skoro 100 godina kasnije, njegova kreativnost i fantastična inventivnost imaju sposobnost da fasciniraju publiku. Mlade generacije možda ne znaju za njega, pa sam želeo da ga predstavim upravo njima. Takođe, danas nema te vrste čiste fizičke komedije koja je apsolutno genijalna. Ovo je komad o radu Bastera Kitona, ne o njegovom životu, koji je takođe bio zanimljiv, ali veoma tužan.

* Šta Vama lično znače crno-beli filmovi?

– Crno-beli filmovi, naročito oni iz vremena nemih filmova, u meni bude nostalgiju, koju volim. Pošto nije bilo zvuka, sve je bilo u fizičkoj akciji i gestovima, a to je način na koji i ja radim. Volim klasične komedije koje su radili Čarli Čaplin i Harold Lojd, ali Kiton ima posebno mesto u mom srcu. Osećam neku posebnu povezanost sa njim.

* Da li biste „Životni prostor” opisali kao fizički teatar ili umetničku igru?

– Rekao bih da je to fizički teatar. Pokreti jesu koreografisani, ali sve je u kontekstu situacije koja sledi pravila uzroka i posledica. Pošto nisam obrazovan u domenu igre i mahom baziram svoj rad na emotivnoj sinergiji izvođača, ja koristim reč pozorište. Ali ako gledamo formu i korišćenje tela, možemo reći da je to i umetnička igra. Volim teatar u svim njegovim formama i sve ih kombinujem. Koristim discipline koje su mi potrebne da izrazim ono što želim. To može biti cirkus, iluzija, igra, gluma, muzika, pantomima.

* Koja je uloga humora u Vašem radu? Koliko su humor i komedija važne i prisutne u savremenoj umetničkoj igri?

– Imam sreće da je kod mene humor nekako prirodno došao i to je opet ono što volim kod Bastera Kitona. Čak i kada kreira komediju, nikada nemate taj utisak. Ja uvek pomislim da hoće da ispriča nešto dramatično, a onda to jednostavno ispadne smešno. To se i meni dogodilo. Mislim da je humor važan, jer on opušta ljude. Posebno kada želite da pokažete nešto strašno, humor pomaže publici da se udubi u priču i saoseća sa likovima. Takođe, svi volimo da se dobro nasmejemo i zaboravimo na sopstvene probleme.

* Da li je komad „Životni prostor” fizički zahtevan za izvođače?

– Da, fizički je vrlo izazovan. Takođe je i opasan. Glumci moraju da budu koncentrisani sve vreme. Ima delova kada sve može krenuti naopako i igrači bi mogli da se povrede ukoliko bi zaboravili neke sitnice. Vežbamo dugo, ponekad i po tri meseca pre izvođenja predstave, kako se ništa loše ne bi desilo. Ali, kao i u cirkusu, nema istinske lepote bez prave opasnosti.

* Kako publika reaguje na predstavu?

– Do sada smo imali veoma dobre reakcije. Za sve je generacije, baš kao i filmovi Bastera Kitona.

* Studirali ste pantomimu u Amsterdamskoj školi umetnosti. Kako Vam je to pomoglo kao koreografu?

– Mislim da me je moja ljubav i fascinacija igrom učinila koreografom, a škola pantomime je doprinela tome da svemu pristupam kao pozorišnom zapletu.

* Šta očekujete od nastupa na Beogradskom festivalu igre?

– Vrlo smo uzbuđeni i počastvovani što dolazimo na Beogradski festival igre. Holandija je na ovom festivalu bila prisutna sa nekim od najreferentnijih kompanija umetničke igre. Od Holandskog teatra igre, Skapino baleta do Introdansa… Radujemo se susretu sa vašom publikom!

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.