Nik Kejv, partijski sistemi i ekološki dokumentarci

U pitanju je globalni događaj koji je paralelno odvija u bioskopima širom sveta, a koji podrazumeva prikazivanje muzičko-filmskog performansa Nika Kejva.

Film je inače snimljen 19. juna, neposredno posle ukidanja izolacije u Velikoj Britaniji, uz učešće minimalne ekipe.

Premijerno je prikazan onlajn 23. jula na Kejvovom YouTube kanalu, kao nastup uživo, odnosno bez mogućnosti naknadnog gledanja.

Budući da je, očekivano kada je reč o ovom slavnom muzičaru, projekcija rasprodata, film će biti prikazan istog dana i u terminu od 21 sat.

U svom 16. izdanju festival Slobodna zona odvijaće se istovremeno i u bioskopima i onlajn.

Bioskopskih dvorana u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, kako ističe direktor manifestacija Rajko Petrović, ima zanimljivo više nego do sada – čak deset.

A ni filmovi ne manjkaju, bez obzira na to što je pandemija nekoliko meseci držala filmske radnike van mogućnosti snimanja.

Tako će pred publikom biti ukupno 69 naslova, a velika novina festivala je praćenje filmskog programa u celoj Srbiji preko onlajn platforme KinoKauch (kinokauch.com).

Naslovi će biti prikazivani u programima – Međunarodna selekcija, Regionalna – Horizonti Balkana, Ženska linija, EU zona promena, Green Zone, Selekcija 14+, U fokusu: Pejtro Marčelo, Kinokauch predstavlja…

Većina autora ipak neće posetiti festival, s obzirom na aktuelnu situaciju sa epidemijom kovida 19.

Neki od njih biće dostupni onlajn, tj. putem platforme ZOOM, preko koje će komunicirati s publikom, poput reditelja Pjetra Marčela, kome je ove godine posvećen program U fokusu.

Stoga će i uobičajni razgovori autora s publikom nakon prikazivanja filmova uglavnom izostati.

Umesto njih, festivalski tim pripremio je snimljene segmente koji će se emitovati posle filmova.

U njima reditelji odgovaraju na pitanja koja su selektori smatrali važnim.

Uživo pred publikom biće domaći autori – Tamara Drakulić i Igor Simić, čiji su filmovi „U slavu ljubavi“ i „Uzidani“ deo selekcije Horizonti Balkana, kao i hrvatski autor Ivan Ramljak, koji je, kako kažu organizatori, insistirao da lično predstavi svoj film „O jednoj mladosti“, koji je takođe deo regionalne selekcije.

Govoreći o ovom programu selektor Ivan Bakrač napomenuo je da je uži izbor za prikazivanje činio čak četrdesetak naslova.

„Balkan je opet bio jak, bez obzira na tešku godinu“, kazao je Bakrač, koji je napravio izbor od osam filmova koji će biti pred publikom.

Pored pomenutih, on je izdvojio i naslove – „Nedelja“ grčke rediteljske Aletee Avramis, koja govori o odluci njenog oca da se povuče sa mesta sveštenika u jednoj pravoslavnoj crkvi u Americi, zatim rumunski „Akasa, moj dom“, koji je svetsku premijeru imao na Sandens festivalu, te savremeni vestern „Kopač“ već prikazan na Berlinalu.

Ideja vodilja ovogodišnje međunarodne selekcije je, kako ističe selektorka Branka Pavlović, komunikacija s jedne strane i izolacija s druge.

Ona je u tom smislu izdvojila film „Moj najdraži rat“ – animirani dokumentarac zasnovan na priči o detinjstvu rediteljke Ilze Burkovske-Jakobsen, koja je odrasla u SSSR-u tokom Hladnog rata, koji se pre svega bavi onim trenutkom u kome počinjemo da postavljamo pitanja o jednom autoritativnom sistemu.

Preporučila je i naslov „Šlingenzif – vrisak protiv ćutanja“ dokumentarac čij je fokus na životu neobičnog nemačkog umetnika Kristofa Šlingenzifa.

Tradicionalni filozofski razgovori pod nazivom Kompas – Slobodna zona, koje vodi Ivan Milenković, odvijaće se kao i do sada, s tim da precizan spisak sagovornika, takođe zbog situacije s koronom, nije još uvek poznat.

Imena učesnika, kako kaže Milenković, već su se nekoliko puta menjala.

Na ovim panelima, od 6. do 9. novembra, svakog dana u podne u Dvorani Kulturnog centra, govoriće se o motivima koje pokreću filmovi – „Pad kralja“, „Ovo je naša zemlja“, „Šuma“ i „Umetnost sećanja“.

Prva dva igrana naslova deo su selekcije EU zona promena.

„Pad kralja“ govori o tome šta se dešava sa vrhom jedne političke partije i vlasti jedne zemlje kada procure informacije o korupciji.

„Vesela družina raspada se za tili čas, a mafijaška solidarnost se, pred akcijom pravosuđa i policije, pretvara u bekstvo pacova s broda koji tone. Jedan od glavnih likova, visoki partijski funkcioner, biva izolovan i, očigledno, žrtvovan, ali odbija da se preda“, ističe Ivan Milenković.

U panelu pod nazivom „Korupcija: metastaza i posledice“, on bi trebalo da razgovara sa Rodoljubom Šabićem, advokatom, i Robertom Kozmom iz organizacije Ne davimo Beograd.

Partija je, samo na malo drugačiji način, tema i filma „Ovo je naša zemlja“, koji govori o tome kako se radnička klasa sve više priklanja desničarskima, odnosno na koji način stranke okrenute gotovo čisto fašističkim idejama, uspevaju da dopru do ljudi koji dolaze iz levičarskog miljea.

O tome bi trebalo da razgovaraju sociolog Jovo Bakić, novinar Nedim Sejdinović i sociolog Aleksej Kišjuhas.

Festivalski tim posebno izdvaja dokumentarni film „Šuma“, snimljen u duhu uzbudljivih trilera, koji istražuje spregu države i mafije u protivzakonitoj seči šuma.

Ovaj naslov, koji u fokusu ima situaciju u Rusiji, Rumuniji, Kini i Peruu, deo je novog programa Green Zone, namenjenom dodatnom ekološkom osvešćivanju publike.

O temama koje otvara govoriće se i na panelu u kome bi trebalo da učestvuju – Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta, Božena Stojić iz Ministarstva prostora, Mirko Popović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu, te filozofkinja Milica Rašić.

Na Slobodnoj zoni govoriće se i o moći i nemoći spomenika, tačnije šta je smisao spomenika, i mogu li spomenici da učvrste identitet nekog događaja.

Povod je film „Umetnost sećanja“ Jelene Radenković, koji se bavi tradicijom izgradnje spomenika Narodnooslobodilačke borbe u SFRJ, koji je prošle godine prikazan i nagrađen na festivalu.

Festival traje do 10. novembra, kada je zakazana projekcija dokumentarnog filma „Telo ne laže“ nemačke autorke Evelin Šels, o umetnicama koje koriste svoja tela kao najličniji oblik ispoljavanja.