foto Co MerzSvita za igru Bele Bartoka je nastala 1923. kao naručeno delo o 50-godišnjici Budimpešte. Nasuprot očekivanom pompeznom patriotizmu, Bartok je komponovao delo koje je eksplicitno trebalo da bude himnično proslavljanje ”bratstva svih naroda” kao izraz radosti života. Ta svita za igru je bila Bartokova kompozicija koja je bila njegov internacionalni prodor.
Bela Bartok je bio korifej etnomuzikologije i etnografije u muzici.
Ovo delo je egzemplarni vid kompozitorove muzikološke sklonosti.
Violinski koncert br.1 je tome nasuprot, dugo ostao skriven od javnosti, te je tek posthumno, 13 godina nakon kompozitorove smrti, bio praizveden.
Ovaj koncert je Bela Bartok posvetio mađarskoj violinistkinji Stefi Gajger, u koju je on bio strasno zaljubljen, ali taj koncert Gajger nije nikada javno izvela.
Sa Minhenskom filharmonijom je taj ekspresivni koncert izvela Particija Kopačinskaja.
Ova internacionalno proslavljena violinistkinja je poznata po svojim solističkim nastupima bosonoga, zarad optimalne rezonantnosti njenog instrumenta i bine na kojoj stoji.
Njeno izvođenje se preobražava u ples i vizuelni performans, u čijem fokusu nije ekscentričnost izvođenja, već izraz titraja duše violinistkinje u zvučnom dijalogu i ehu sa orkestrom.
Umesto predviđenog, a bolešću sprečenog Santtu-Matias Rouvalija, na mestu dirigenta nastupio je Gustavo Gimeno sa nepromenjenim programom.
Nakon Bartokove dve kompozicije, u drugom delu koncerta je bila izvedena 4. simfonija P. I. Čajkovskog, jednako velika lirska himna patnjama duše.
Od romantike ka impresionizmu
Iz kalendarskih razloga je planirani koncert Zubina Mehte 8. i 9. juna u Minhenu morao biti otkazan, te je ad hoc na raspolaganju stajala mlada litvanska dirigentkinja Mirga Gražinite Tila, koja je već u nekoliko navrata dirigovala ovim orkestrom, kako u Minhenu, tako i na gostovanjima.
Umesto planirane Šubertove uvertire za „Rosamunde“, kao što je to Mehta anonsirao, mlada litvanska dirigentkinja se odlučila za romantičarsko delo „Miske“ (Šuma) litvanskog kompozitora Mikalojusa K. Čiurlionisa (1875- 1911).
Ostali deo programa je ostao nepromenjen.
Tako su program ove koncertne večeri činile kompozicije: Mikalojus Čiurlionis „Miske“, Rihard Štraus: Duett-Concertino F-Dur für Klarinette, Fagott und Orchester.
U drugom delu programa su izvedene kompozicije Kloda Debisija: „La Mer“ i Morisa Ravela: „Daphnis et Chloé“, Suite Nr. 2.
Solisti Štrausovog ”Duett-Concertino” su bili solisti orkestra Minhenske filharmonije klarinetistkinja Aleksandra Gruber i fagotista Rafaele Đianoti.
Ova Štrausova kompozicija je nastala nakon lektire Andersenovih ”Bajki”.
Aleksandra Gruber i Rafaele Đianoti su plastično dočarali čarobni svet jedne od bajki koja je bila literarna podloga Štrausove originalne i moderne kompozicije.
Debisi i Ravel su, kao ikone francuskog impresionizma, rado izvođeni kompozitori u Nemačkoj, ali vrlo često i neosnovano, jedan sa drugim, poistovećivani.
Mirga Gražinytė-Tyla je nastojala na zvučnim diferencijama ove dve kompozicije.
Na jednoj strani impresionistička mistifikacija prirode u Debisijevoj „La Mer“ i sa druge strane, arhitektonski perfektna zvučna dramaturgija Ravelove svite „Daphnis et Chloé“.
Jedno čarobno veče romantično-impresionističke muzike sa harizmatičnom litvanskom dirigentkinjom i Minhenskim filharmoničarima u Minhenu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
