„Za gnusna podmetanja da podržavam terorizam i nasilje odgovaraće pred sudom list Press koji me je direktno optužio na naslovnoj stani“, najavio je on. Pomenuti linč u pomenutim medijima i te kako postoji i nije počeo juče. Podsećanja radi, pre dve godine isti medij optužio je NBS sa Sretenom Ugričićem na čelu da je odgovorna za svrstavanje Njegoševih dela u korpus crnogorske književnosti (to neminovno opet pokreće pitanje kakav problem ovdašnja javnost ima sa Crnom Gorom, državom koju je Srbija priznala) pri čemu se nisu obavestili da postoji univerzalno pravilo za kodifikaciju knjiga, kao i da se iz elektronskog kataloga NBS jasno (i lako) može videti da je jezik kojim je Njegoš pisao svoja dela upravo onaj za koji se sam „izjasnio“ – srpski, te da novinski izvor za ozbiljne optužbe nikako ne može biti anonimni „stariji gospodin zadužen za sortiranje knjiga po policama“. Da je, međutim, medijska hajka u Srbiji i te kako legalno i legitimno i pre svega, efikasno sredstvo, svedoči upravo to kako je ona ovih dana u Ugričićevom slučaju uspela.

„Nadao sam se da su zauvek ostala iza nas vremena kada ministar policije šalje poternice za nepodobnim intelektualcima i smenjuje rukovodioca bilo koje kulturne ustanove po kratkom postupku, ne obazirući se na nadležnog ministra kulture i evidentna dostignuća institucije“, dodaje još u saopštenju Ugričić uz bojazan „da je naše društvo zakoračilo u stanje ogoljenog straha od izgovorene reči i javno iskazanog mišljenja, u stanje strepnje pred neizvesnostima koje dezorijentisani političari i njihovi mediji šire iz dana u dan“. „Ovo što se meni desilo bezobzirnom efikasnošću u roku od samo 72 sata nažalost je najkonkretnija potvrda da su te zebnje opravdane“, ističe smenjeni upravnik NBS.

„U sklanjanju Sretena Ugričića sa mesta upravnika Narodne biblioteke Srbije uznemirava brutalna demonstracija sile jednog visokog državnog službenika. Za 24 sata, na osnovu naslova u jednim novinama i slobodnog uverenja tog službenika, jedna osoba uklonjena je sa posla bez ikakve rasprave, procene i obrazloženja. Činjenica da neko može da koristi poluge vlasti mimo svake kontrole po vlastitom htenju, uz imbecilno obrazloženje da je država ugrožena a da pri tom nije proglašeno vanredno stanje, najavljuje izbornu kampanju koja će se voditi u vanrednim okolnostima. Vraćanje Sretena Ugričića na mesto upravnika bio bi prvi znak da se stvari vraćaju u red i da su institucije uspostavile kontrolu nad jednim odmetnutim činovnikom“, kaže u izjavi za Danas povodom Ugričićeve smene Dejan Ilić, urednik izdavačke kuće Fabrika knjiga.

Da se stvar kulture posle neuspelog pokušaja premeštanja na nivo diplomatskog incidenta između Srbije i Crne Gore, vratila ne svojoj kulturološkoj suštini, već postala ozbiljno unutarpolitičko pitanje Srbije, govore i mišljenja nekih drugih sagovornika Danasa. „Zamena teza koja se događa je u stvari spinovanje javnosti u predizbornoj kampanji i meni je zaista žao što su stvari eskalirale u tom pravcu i u toj meri jer to nije bila ničija namera“, podvukao je u svojoj izjavi Vladimir Arsenić, pisac i književni kritičar, jedan od potpisnika Proglasa Foruma pisaca. Potrebu da se povodom Ugričićeve smene oglase osetile su i neke stranke, pa je tako Liberalno-demokratska partija u svom saopštenju istakla: „Zabrinuti smo što Vlada i ministri veruju da je smena upravnika Narodne biblioteke antiteroristička akcija, ali vidimo i da je pravi cilj haosa koji proizvode da se uznemiri i dodatno zatruje javnost.“

„Ivica Dačić umišlja da se vratilo vreme Slobodana Miloševića, pa javno presuđuje ko su patriote a ko izdajnici, ko mora u zatvor, ko su strani plaćenici i da je Srbiji potrebna neka nova jedinica za specijalne operacije“, oštar je u svom Saopštenju Srpski pokret obnove.

U svojoj izjavi za naše novine i crnogorski pisac Balša Brković naglašava: „Jezivo mi je djelovalo kada sam čuo opservacije ministra policije o prvom čovjeku vaše Narodne biblioteke, piscu Sretenu Ugričiću. Političari nikako da nauče što im naprosto ne pripada.“ Brković dodaje i da ga je Ugričićev potpis podrške Nikolaidisu obradovao, kao što ga je rastužio dalji sled događaja… On primećuje da je Nikolaidisov tekst „zanimljiv i duhovit“, a „teza o siromaštvu koje se prekriva velikim idejama – nacije, vjere, opstanka je – nesporna“. „I njena tačnost ima regionalnu dimenziju“, ističe Brković uz napomenu: „Mada mi je žao što Nikolaidis, otkada je savjetnik predsjednika parlamenta, ne piše o ovakvim stvarima u Crnoj Gori, već se mora baviti Republikom Srpskom. A nije da ovdje nema materijala za slična razmatranja…“

Saopštenjem se oglasio i Kulturni centar Beograda u kome se kaže da se svim ovim zbivanjima „skreće fokus javnosti sa gorućih problema srpske (kulturne) politike na društveno pogubnu temu o patriotama i izdajnicima, ali takođe doprinosi već odavno konstruisanoj i produktivnoj atmosferi zastrašivanja, kao i daljem urušavanju nacionalnih i gradskih ustanova kulture“. KCB je ovim povodom za 24. januar u podne najavio i debatu pod nazivom „Šta je ostalo od slobode?“

Zašto se ne oglašava Srpsko književno društvo?

Ovo o atentatu u Republici Srpskoj obična je farsa. Ne radi se o ozbiljnoj pretnji, već o nečemu što podseća na hakerski pokušaj atentata na Dobricu Ćosića. I izjava šefa srpske policije da Sreten Ugričić podržava ubice i to što on smenjuje upravnika Narodne biblioteke Srbije, treba da podseti na to šta je on, kao šef Slobodanove Jugend podržavao – atentatore na Sarajevo, Srebrenicu, atentatore na Zorana Đinđića i Ivana Stambolića i još možda želi da nekoga od ovih seiza u Partizanu – Đurića ili Ružića postavi na mesto direktora biblioteke. I još da ga podsetim kao Partizanovca – da ima uličnog vaspitanja (jer je ono učenje o viteštvu) on bi, kada je na proslavi 65 godina Partizana primio prvu loptu od UO Partizana, a u sali su bili Milutin Šoškić, Vladica Kovačević, Mustafa Hasanagić i Branko Rašović, otišao do njih i Šoškiću rekao otprilike:“ Otac mi je pričao da ste vi bili najbolji golman na svetu, pa vam pripada ova lopta“ ili bi loptu poštom poslao Milanu Galiću ili Fahrudinu Jusufiju. I da li je šef srpske policije trebalo da podnese ostavku kada je na najzverskiji način u centru Beograda ubijen jedan francuski mladić?

Pošto je za stolom na proslavi Partizana sedeo i moj prijatelj Emir Kusturica, koji je u razgovoru za Blic (u kome je bilo mesta sa kojima se slažem sa Kusturicom) izjavio kako je pokušan atentat na Dobricu Ćosića, a pošto je obrazovan u odlomcima, kao i ja uostalom (to je najbolja vrsta škole) i pošto mi se te večeri nije javio na telefon, podsećam ga da je atentat u srpskoj književnosti izvršen na njegovog omiljenog pisca (koga je morao da se seti tom prilikom) – Miloša Crnjanskog („Jesen i život bez smisla“) koji 24 godine nije mogao da se vrati u svoju zemlju, a svi Kusturičini filmovi i odličan film „Arizona Drim“ izašli su iz poezije Miloša Crnjanskog. Pa je izvršen atentat na Rastka Petrovića koji je na pločnicima nekog američkog grada prodavao svoju „Knjigu o Milkelanđelu“ u restlovima, kao stare cipele, pa na Branka Ćopića posle „Jeretičke priče“, pa na Borislava Pekića i Danila Kiša, a Dobrica Ćosić je na sve to ćutao. Ili možda Ivica Dačić misli da je trebalo da smeni pesnika Rista Radovića, poglavara Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori zato što prosipa kletve na Crnu Goru?

I Boris Tadić, koji je sigurno pročitao više knjiga od Ivice Dačića, treba da zna da je Sreten Ugričić jedan od najumnijih ljudi u Srbiji i da je on podržavao pisce i čitaoce i uveo Narodnu biblioteku Srbije u red najznačajnijih biblioteka u ovom delu sveta, i da ne može šef policije u bilo kom svojstvu da smenjuje upravnika Narodne biblioteke. Sve je to deo četničke tradicije koja pokušava da smeni partizansku liniju.

I jasno mi je zašto ćuti patriotsko Udruženje književnika Srbije, ali ne shvatam zašto se ne oglašava Srpsko književno društvo.

Smrt fašizmu, živeo Partizan!