U bečkom Šaušpilhausu (Schauspielhause) sinoć je odigrana svetska premijera dramskog komada Biljane Srbljanović „Princip (Mali mi je ovaj grob)“, u režiji poljsko-austrijskog reditelja Mihala Zadare. Aplauz je bio dugotrajan, a publika toliko ushićena da je i autorka komada morala četiri puta da izađe na scenu. Doista, bila je to odlična predstava. Oličenje onog, kod nas odavno zaboravljenog, teatra kao sinestezije različitih umetnosti koje se prožimaju i od kojih svaka ponaosob tu postaje vidljiva tek kroz druge.
Zadara nije samo, kako se to uobičajeno kaže, striktno dramski tumačio tekst, nego ga je, s celokupnom autorskom ekipom, detaljno analizirao glumački, muzički i arhitektonski. U svojim najboljim trenucima dramsko se u ovoj predstavi ujedno predstavljalo i kao vizuelna umetnost. U Beču to, dakako, nije nešto neobično, jer čitava jeka tog prožimanja vibrira u javnosti. U galerijama su stalno nove postavke starih majstora i savremenih likovnih umetnika. U Muzeju Leopold, upravo je uporedna izložba Šilea i Klimta, a na spratu ispod nje – retrospektiva slika Oskara Kokoške, sinhrono s dokumentima, uglavnom fotografijama, iz njegovog života. U Kunstforumu, takođe uporedno – Vorhol i Baskijat, u Albertini – Matis i fovisti, a u Muzeju istorije umetnosti još traje retrospektiva Lisijena Frojda. U Mumoku (Muzeju moderne umetnosti), retrospektiva je jednog od najuticajnijih savremenih slikara, Alberta Ojlena. U Burgteatru je bila premijera „Hamleta“, uskoro će „Srećni dani“, pa „Majka Hrabrost i njena deca“, zatim „Parsifal“, a u ovom malom pozorištu u kojem samo što je izvedena premijera komada o Gavrilu Principu, ovog meseca izlaze tri premijere.
Čitav repertoar tu, ove sezone je posvećen stogodišnjici od izbijanja Prvog svetskog rata. Sve kipti od onog što uobičajeno nazivamo kulturnim događajima, a, u stvari, trebalo bi da kažemo od mogućnosti umetničkog i kulturnog doživljaja. Kod nas, kao u kakvoj Stradiji, već deset godina ne rade dva ključna umetnička muzeja. To znači da nekoliko generacija, u ranom periodu, nema više nikakvu potrebu za vizuelnim estetskim užitkom.
Nije stoga čudno što naše pozorište, u tako opustošenom umetničkom i kulturnom kontekstu, kopni, i što premijera nove drame Biljane Srbljanović nije mogla biti izvedena u Beogradu, kao što je problem i sa novom dramom Milene Marković, takođe o Gavrilu Principu. O svemu tome, ali i o samoj svetskoj premijeri drame „Princip (Mali mi je ovaj grob)“ u Šaušpilhausu, čitaoci Danasa moći će da čitaju u subotnjem izdanju lista.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
