Omaž Vladimiru Veličkoviću kroz dela mladih umetnika

Reč je o svojevrsnom omažu našem i francuskom akademiku koji organizuje Galerija Haos, odnosno istoričarka umetnosti Borka Božović, koja je sa Vladimirom Veličkovićem blisko sarađivala.

Na konferenciji za novinare održanoj početkom sedmice u Galeriji Haos Borka Božović je rekla da je Vladimiru Veličkoviću bilo jako važno kako će se umetnici koji su dobili priznanje dalje razvijati.

Prema njenim rečima, kad je razgovarala s Veličkovićem o tome kako da obeleže desetogodišnjicu dodele Nagrade za crtež koju su zajedno osnovali, nisu ni slutili da će se to, sticajem nemilih okolnosti, dešavati godinu dana posle planiranja roka i, na veliku žalost, bez njegovog prisustva.

„Fondacija koju je osnovao koja će, verujemo, tek razviti svoju delatnost, ostavila je snažan pečat ovom nagradom, odnosno finansijskom i svakom drugom podrškom mladim umetnicima“, kazala je Božović. Ona smatra da je ovaj gest Veličkovića motivisao generacije mladih stvaralaca da istražuju i grade svoje nove izraze i pristupe, da se bore za svoje mesto i da ne odustaju nikad od svojih specifičnih i raznovrsnih ambicija. „Mnogo mu je značilo što je neko stavio crtež u fokus savremene likovne produkcije. Smatrao ga je kičmom svega što sam radi. Znao je da kaže: ‘Crtežom možeš da iskažeš apsolutno sve: ludilo, tugu, veselje, zlo, nasilje, dramu, prošlost, budućnost, život, smrt…'“, podsetila je Božović.

Ona je u ime porodice izjavila da će ove godine biti napravljena pauza u vezi sa dodelom Nagrade fondacije, ali da su u toku pregovori sa SANU kako bi se nastavilo sa njenim dodeljivanjem.

Božović je podsetila i da je prošlog vikenda u francuskom gradu Landerno otvorena retrospektiva Vladimira Veličkovića pod naslovom „Veliki stil i tragično“ koju je priredila Fondacija Leklerk a čiji je komesar Žan Lik Šalimo. On na jednom mestu navodi kako je Veličković sam tvrdio da nikada nije ušao u atelje bez osećaja straha: „Slike koje su ga čekale zaista su mu predstavljale izazov i pretnju ali mu je zato crtež uvek predstavljao relaksaciju, zadovoljstvo, najlepšu igru, najomiljeniji potez ruke, gotovo ljubavni čin.“

„Kad smo otpočeli sa konkursima i žiriranjem, profesor Veličković se radovao svakom susretu sa dobrom idejom, novim eksperimentom, marljivim postupkom, ili očiglednim darom. Bio je otvoren i za sasvim nove pristupe crtežu kakav je crtež laserom ili animacija, video zapis, crtež datumarskim pečatom ili stikerima, zidni crtež ugljem ili grafitnim olovkama ili onaj realizovan žicom, pored svih drugih tehnika i klasičnih prosedea“, podsetila je Božović, dodajući da je Veličković umeo savršeno da prepozna dobre crtače. „Umeo je da uvaži sve opaske žirija i na kraju presudi o finalnom izboru, ali nikad bez potpunog saglasja sa ostalim članovima“, istakla je Borka Božović.

Žiri su, pored nje i Veličkovića činili još: akademik Dušan Otašević, profesorka emerita Irina Subotić, skulptor Mrđan Bajić, profesor na FLU, odnedavno i istoričarka umetnosti Ana Bogdanović. Za jedanaest godina i isto toliko dodela nagrada odabrano je 28 umetnika koji su se istakli u svojim crtačkim promišljanjima i još desetine njih (47) je pohvaljeno za svoj likovni rad.