Oto Oltvanji nakon dobijanja književne nagrade: Mislio sam da se osvojene slobode uzimaju zdravo za gotovo, ali moramo iznova da se borimo za njih

Oto Oltvanji je to uspeo zahvaljujući romanu Polje meduza u izdanju Lagune, a nagradu Udruženja pisaca trilera predao mu je pisac Ju Nesbe.

On je nakon toga dao intervju za Nova.rs, u kome je rekao da je zatečen povodom nagrade Zlatni triler:

– U udruženju koje je osnivač ovih nagrada od početka je bila ideja da sve učinimo što transparentnijim, objektivnijim. Otuda ovaj stručni žiri koji nema veze s Udruženjem pisaca trilera. Kad smo shvatili koliko pazimo, probali smo da uradimo nešto što nije uobičajeno za književne nagrade kod nas – da se ne znaju dobitnici do samoga kraja. Imali smo odličan matični događaj za dodelu nagrada – prvi Thrillerfest, što je sve učinilo još zabavnijim, svečanijim… Mogu da garantujem da smo svi mi u prvom redu, gde su bili finalisti, treperili sve vreme – iskren je pisac.

S obzirom da je na ceremoniji nekoliko laureata pomenulo da u Srbiji živimo u političkom trileru godinama unazad, da li je onda piscu trilera lakše ili teže?

– Istovremeno i lakše i teže. Teže je, jer patimo svi zbog toga kroz šta sve moramo da prolazimo. Radije bih da inspiraciju izvlačim iz mašte nego iz stvarnosti. A, s druge strane, lakše je, jer mi na psihološki način možemo drugačije to da prezupčimo, preživimo, porazmislimo o tome, damo neki ugao, možemo da zaokružimo sve. Priče tome i služe. Mi priče koristimo da bismo našli smisao u svetu koji često nema smisla. Trenutno ovaj svet široko nema smisla, a onda usko gledano, ništa ni u Srbiji nema smisla. I triler je način da, kroz ozbiljan, angažovani eskapizam svemu udenemo neki smisao i da se nadamo da će se možda preneti na stvarnost.

A hoće li čitav ovaj višemesečni napor studenata i građana na kraju imati smisla?

– Apsolutno mora da ima smisla. Postoji jedna zabluda kroz koju većina mora da prođe, bar ja jesam. Mislio sam da se osvojene slobode uzimaju zdravo za gotovo. Ali, ne. Moramo iznova da se borimo za njih. To smo sad shvatili i s tim moramo da se pomirimo. Nema spavanja. Ne smeju više da nas uhvate na spavanju.

Nezahvalno je, priznaje Oltvanji, baviti se ovde bilo kakvim predviđanjima:

– Ja sam nekada bio autor naučne fantastike od koje se očekuju predviđanja. Triler je nešto drugačiji žanr. Ali zajedničko za naučnu fantastiku i triler jeste da upozoravaju. A ja zaista verujem u slobodu. Ima toliko znakova, toliko emocija i iskrenosti u vazduhu te mislim da to mora nekako da se manifestuje.

Nada se prvi laureat Zlatnog trilera i da će dodela ovih priznanja ali i festival Thrillerfest postati tradicija:

– Kada smo počeli da radimo na ovom projektu, prva ideja je bila da se ugledamo na zemlje koje imaju mnogo dužu tradiciju, od Francuza koji su ovakve nagrade počeli da dodeljuju još 1948, do Austrijanaca, koji su nama bliži, a počeli su 2017. Između – imate sve evropske zemlje. Mi želimo da budemo deo te porodice, da pravimo tradiciju. Čak smo se zezali i molili Boga da se za deset godina ovog festivala i nagrada osvrnemo i kažemo – Pa da li je moguće da je prva ceremonija bila 2025? Ako smo to preživeli, onda ćemo sve da preživimo!