Foto: Aleksandar Miletić

 Sadašnja gostovanja pomenutih predavača korak su dalje“, izjavio je za list Danas Slobodan Beljanski upitan da komentariše saopštenje koje je pre dva dana javnosti uputila Građanska Vojvodina – koalicija nevladinih organizacija koju čine Građanska akcija iz Pančeva, zatim one sa sedištem u Novom Sadu: Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Centar za regionalizam, Zelena mreža Vojvodine, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Centar za interlkulturalnu komunikaciju i Vojvođanski građanski centar, kao i Centar građanskih vrednosti iz Subotice.

Građanska Vojvodina upozorava javnost da Matica srpska promoviše neonacizam i ksenofobiju ukazujući na činjenicu da će u ovoj „najstarijoj srpskoj književnoj, kulturnoj i naučnoj instituciji“ predavanje održati „poznati ksenofob Gec Kubiček, jedan od promotera desnog ekstremizma i neonacizma u Nemačkoj“, a javnost je podsetila i da je pre nepune dve sedmice u Matici srpskoj predavanje održao i funkcioner ekstremističke Alternative za Nemačku Mark Jongen.

„Bez obzira na činjenicu da je Matica srpska uništena institucija, i da je decenijama leglo nacionalizma i institucionalna podrška raznim retrogradnim idelogijama – ova predavanja predstavljaju ozbiljan šamar građanima Novog Sada i Vojvodine, jer je u pitanju otvorena podrška neonacizmu i mržnji. Kubiček je inače jedan od lidera nemačke tzv. Nove desnice i deo međunarodnog kultur-fašističkog Identitetskog pokreta, blizak je mnogim pronacističkim organizacijama i pojedinim partijama u Nemačkoj, kao što su recimo Pegida i Alternativa za Nemačku, i to njihovim najekstremnijim delovima. Iako je svojevremeno bio u svađi sa njima, Kubičekovi stavovi su bliski stavovima NPD-a, nemačke neonacističke partije, a svojevremeno je bio prinuđen da napusti nemačku vojsku zbog ekstremnog nacionalističkog delovanja“, navodi se u saopštenju Građanske Vojvodine.

– Najgori način za afirmaciju nacionalne kulture je nacionalizam. Taj put najčešće vodi ka ekstremnim oblicima desničarstva ispoljenim u klerikalizmu i militantnom versko-nacionalnom fundamentalizmu. Svojevremeno sam u knjizi „Druga obala“ pisao o primerima proklamovanja kulta nacije, vođe i metafizike ideala, o tome da bi se u takvom okruženju ‘sloboda’ mogla ostvarivati samo na poligonu nacionalnog fatalizma na kome se individualnost utapa u etničku zajednicu, a integritet subjekta identifikuje sa kolektivnim političkim programima, na poligonu, dakle, na kome se ukida i sama sloboda. Čini mi se da se u programskim opredeljenjima Matice srpske već dugo ne uočava ova razlika, ili da se, ako se uočava, jednostavno učinio koban izbor čija posledica je često i kompromitacija nacionalne kulture. Setimo se da je krajem 1997. u Matici srpskoj potpisana i promovisana tzv. Druga deklaracija o obustavljanju postupka Haškog tribinala protiv Radovana Karadžića. Sadašnja gostovanja pomenutih predavača korak su dalje. Iako imam status stalnog člana-saradnika, sa Maticom srpskom sam odavno prekinuo saradnju. Poslednji put obratio sam se 2009. godine protestnim pismom tadašnjem sekretaru MS povodom objavljivanja pamfleta Miše Đurkovića protiv Ivana Čolovića, koji je u Zborniku MS za društvene nauke predstavljen kao naučni rad. Nisam dobio odgovor – istakao je Beljanski komentarišući najnovija predavanja organizovana u Matici srpskoj.

Upravo je dr Miša Đurković koga u izjavi spominje Slobodan Beljanski, bio i jedan od domaćina pre dve sedmice dr Marku Jongenu kada je ovaj održao predavanje „Ideologizacija nauke preko rodnih, ‘kvir’, postkolonijalnih, ‘vajtnes’ i drugih ‘studija'“, jer je Matica srpska ovo predavanje organizovala u saradnji sa Institutom za evropske studije čiji je dr Đurković direktor i koji je, nakon predavanja, vodio razgovor sa gostom.

Činjenica da Matica srpska ova predavanja organizuje upravo u godini kada se navršava decenija od prvog direktnog okršaja sa neonacistima u Novom Sadu, kada su Novosađani uspeli da odbrane čast svog grada, čini da šamar još više zaboli. Podsetimo, 7. oktobra 2007. godine je neonacistička organizacija Nacionalni stroj najavila marš ulicama Novog Sada, a na inicijativu Centra za regionalizam je upravo Građanska Vojvodina pozvala građane Novog Sada da im to ne dozvole. Više od pet hiljada sugrađana je tada protestvovalo, a žandarmerija je pohapsila pripadnike Nacionalnog stroja tek kada su ovi napali kolonu građana.

Možda je iz perspektive ove 2017. godine malo jasnije zašto se pre 15 godina „digla prašina“ nakon što je spisateljica Milica Mićić Dimovska objavila roman „Mrena“. Ona je tada, znajući „najstarije srpske institucije“ iznutra jer je bila predsednica Društva književnika Vojvodine i član uredništva Letopisa Matice srpske, u romanu, kroz fiktivne likove koji rade u fiktivnoj nacionalnoj insituciji „Forum srpski“, tu institucija predstavila kao izgubljenu i obesmišljenu u vremenu zla, rata i etničkog čišćenja, oko koje se okupljaju sujetni ljudi koji mrze promene, novo vreme i preispituju prošlost gledajući je kroz „mrenu trenutnih težnji i ideja“. U jednom intervjuu iz tog vremena, Dimovska je objasnila da „u slučaju sitnih, ličnih sujeta, to je smešno, zaslužuje i sažaljenje, ali ako ta sujeta ima pretenzije da se upliće u život ljudi, naroda, onda to u meni izaziva strah, i ja sam imala potrebu da izrazim svoj strah“. Tadašnji čelnici Matice srpske su se prepoznali u likovima njenog romana i cela stvar je išla dotle da je tadašnji sekretar Matice srpske, a danas predsednik te iste institucije Dragan Stanić, pod svojim književnim pseudonimom Ivan Negrišorac, upravo u Letopisu Matice srpske objavio kritiku romana „Mrene“ u kojoj je za roman rekao da ima odlike „maligniteta“ a da sama autorka izražava nezahvalnost instituciji iz koje je „otišla u penziju“. Nakon ovoga, Milica Mićić Dimovska je podnela ostavku na članstvo u redakciji Letopisa Matice srpske izjavivši: „Ne znam da li se ikada desilo, osim možda u onom strašnom vremenu Informbiroa, da članovi jedne redakcije objave protiv svog kolege iz uredništva jedan tako užasan tekst“. Od tada je prošlo 15 godina, a u toj Matici srpskoj i dalje nečije „sujete imaju pretenzije da se upliću u život ljudi“. Da li nas je strah?

Ko se boji istinske demokratije

Matica srpska je institucija ponikla u duhu srpskog i evropskog prosvetiteljstva, izrazite nacionalne samosvesti, te uravnoteženog kako konzervativnog tako i liberalnog načina mišljenja. Tokom svoga razvoja Matica je prolazila različite faze, ali se uvek osećala obaveznom pomenutim idejnim temeljima, istinskim demokratskim načelima i otvorenosti prema Drugome. Iz svih tih razloga Matica je i danas dužna da pruži priliku onima koji umeju da misle i umeju svoje misli da proprate uverljivom intelektualnom argumentacijom.

Sve to važi i za fatalne političke razlike između tzv. levice i tzv. desnice. A onima koji su pogođeni tim fatalnim razlikama, valjalo bi jasno i glasno reći jednostavan nauk: moramo se najzad naučiti da slušamo obe strane! Ukoliko budemo umeli da saslušamo kako argumentaciju levice tako i argumentaciju desnice, onda ima nade da, na taj način, nađemo valjane puteve razvoja srpskog društva. Ukoliko odbijamo da saslušamo argumentaciju neke od ovih strana, tada nećemo željene puteve uspeti da nađemo, a ostaćemo sasvim jednodimenzionalne pameti.

Onaj ko je bio na nedavnim predavanjima Marka Jongena i Geca Kubičeka u Matici srpskoj mogao je da čuje kako oni razmišljaju o nekim pojavama vremena u kojem živimo, a pogotovo o situaciji u današnjoj Nemačkoj. Niko se sa tim izlaganjima nije morao do kraja slagati, nije se uopšte morao slagati, ali je mogao ta mišljenja da čuje, da ih prokomentariše i da postavi pitanja, te da ode kući sa jasnijim predstavama o vrlinama i manama stavova ove dvojice konzervativnih mislilaca i delatnika. Nadam se da nećete reći kako publika u Matici srpskoj ne ume samostalno da rasuđuje i ne ume da razlikuje valjane stavove od onih koji to nisu? Nećete valjda podcenjivati intelektualne sposobnosti onih ljudi koji dolaze na programe Matice srpske?

Matica srpska, u tom smislu, ništa ne promoviše, pogotovo ne neonacizam i ksenofobiju, ali neprestano podseća na to da moramo otvoreno, beskompromisno promišljati duh našeg vremena i isticati neophodnost traženja orijenitira u tom vremenu. Takvo opredeljenje nije izraz Matičinih slabosti ili „uništenosti“ nego njenog opredeljenja za sve prednosti i manjkavosti demokratije. Ukoliko neko misli da samo levičarske nijanse sačinjavaju puni spektar boja, dužnost svakog čestitog intelektualca i njegovog elementarnog demokratskog opredeljenja jeste da se sa takvim tvrdnjama javno ne složi.

Takvo svođenje spektra na njegov levi deo nema veze sa građanskim duhom nego, pre svega, ima veze sa nekadašnjim, komunističkim komitetskim duhom koji je izdavao proklamacije o prihvatljivim i neprihvatljivim idejama. Taj komitetski duh je, nadam se, daleko iz nas, pa bi trebalo odlučno da se okrenemo demokratskom načelu kao uslovu bez kojeg se dalje ne može. Zato bi bilo dobro da neke nevladine organizacije ne iskazuju tako otvoren strah od demokratije. Takvog straha od demokratije u Matici srpskoj nema i neće ga ni biti.

Prof. dr Dragan Stanić,

predsednik Matice srpske

* Ovaj tekst Danas je dobio kao odgovor na zahtev naše novinarke predsedniku Matice srpske Draganu Staniću da prokomentariše zajedničko saopštenje više organizacija protiv predavanja Geca Kubičeka u Matici