Otvorenog srca prema svim vrstama muzike

– Ni u snu nisam očekivao ovakav prijem ovog videa. Preko 80 hiljada gledanja na Jutjubu za samo dva dana! Moj cilj je prvo bio da se deca obrazuju i da možda škola dobije malo reklame, ali sad bih voleo da iskoristim ovu priliku da nađem nekog da nam pomogne da odsviramo neki zajednički koncert u Beogradu i da se srpska deca dovedu u Majami na svirku posle toga – za naš list govori Đurić i napominje da će prihod od Jutjuba da iskoristi za kupovinu i popravku instrumenata.

Ideja je, kako kaže, nastala u septembru kad su ga deca pitala da im objasni početak Prvog svetskog rata jer su istovremeno učili o tome na času istorije i, budući da su znali da im je profesor iz Srbije, želeli su od njega da čuju taj deo. Sa puno entuzijazma i znatno detaljnije nego njihov profesor istorije, objasnio im je sve i na Jutjubu pustio „Marš na Drinu“. Svidelo im se toliko da su tražili i slušali našu muziku, a sutradan su ga u učionici sačekali sa „Đelem, đelem“ Šabana Bajramovića. To je asistenta dirigenta Aleksandra Đurića dirnulo u srce pa je predložio da nešto i odsviraju.

Rekli ste već da niste očekivali ovakvu pažnju koju je izazvao snimak izvođenja „Marša na Drinu“ na sajtu Jutjub i da ste u najvećoj meri uradili to kako biste odgovorili na znatiželju vaših studenata. Kako ste se osećali, prvo zbog „lekcije“ iz istorije koju su vam tražili, a potom i zbog njihovog oduševljenja kompozicijom?

– Par puta mi se steglo grlo i zasuzile oči tokom proba, pogotovo kad ih vidim da su se uneli u to što sviraju, jedva sam sakrivao emocije. Mnogo različitih osećanja je navrnulo odjednom. Ponos, sreća, tuga i nostalgija sve u isto vreme.

Neobično je i zbog toga izaziva veliku pažnju (naročito u Srbiji) da se mladi ljudi u SAD interesuju za jedan takav deo naše nacionalne istorije pa i stvaralaštva. Kakvi su bili njihovi komentari i utisci o muzici koju ste im pustili, odnosno, koju su sami našli i šta ih je privuklo?

– Majami je jedan kosmopolitski grad u kome ima predstavnika svih nacija na svetu a pogotovo iz Južne Amerike i deca reflektuju to. Ja ih učim da imaju načuljene uši i otvorena srca prema svim vrstama muzike i čovečanstva. Kad ste deo orkestra, kad svirate zajedno i kreirate nešto umetnički, stvori se veza između profesora i učenika koja je mnogo jača nego prema drugim profesorima u školi i samim tim su zaintrigirani malo više na personalnom nivou. Jedan od prvih komentara je bilo prepoznavanje uticaja i istoka i zapada u našoj muzici i njen ljudski kvalitet kao i lakoća pevanja. Ovo su deca koja idu u muzičku školu, koja sviraju i slušaju džez i pevaju u svojim crkvama i sinagogama svakog vikenda, ali u isto vreme vole i Tejlor Svift, rep i pank na primer i dobro znaju da ne treba da se limitiraju sa samo jednom vrstom muzike nego da postoji vrednost u svakom žanru.

Na nekim snimcima na YT mogu se videti mladi ljudi koji igraju kolo… Kako je do toga došlo?

– Balet je vežbao u sobi do nas, a prethodnog dana smo za njih svirali valcere, oni su stalno bili oko orkestra i slobodni tako da mi je to dalo ideju da ih spojim. Sasvim slučajno…

Hoćete li iskoristiti ovaj lep sled okolnosti i možda sa svojim studentima pokušati da još nešto snimite, možda da gostujete negde…?

– Trebaju nam sponzori. Ako neko pročita ovaj članak i hoće da pomogne da se dovede moj orkestar u Srbiju pa da se spojimo sa našom decom i možda i oni dođu u Majami posle, bilo bi fenomenalno! Inače mi gostujemo po celoj Floridi. Možda ih naučim „Tamo daleko“ kad se vrate sa novogodišnjih praznika.

S obzirom na ovako lep prijem i veliko interesovanje, možemo li da pretpostavimo da su medijske slike o Srbiji u SAD, ali i obratno, u velikoj meri distorzirane?

– Nadam se da će ovakvim potezima kulture i edukacije mladih biti sve manje distorziranih situacija.

Od ideje do realizacije

– Spremali smo se za koncert sa vrlo ozbiljnim repertoarom Betoven, Šubert, Šuman, itd. Znao sam da nemam puno vremena da snimim i da ih naučim ovo pa smo poneli note sa nama u severnu Floridu gde svake godine idemo na ekskurziju i znao sam, pošto imamo malo slobodnog vremena, da će da ga spakuju za kratko vreme. Pošto je i Balet išao sa nama, ja sam i njih uključio, a Photo departman su sa telefonima i go pro snimali videa. To objašnjava loš kvalitet videa ali ja sam snimio audio profesionalnim mikrofonima pa ga kolko-tolko „vadi“. Ispalo je čak i bolje da se snima u kampu zato što je priroda mnogo lepa i bila je velika poljana ispred jezera gde je snimljen kraj videa – kaže Đurić.

Sinovac Laleta Đurića

Aleksandar Đurić došao je u SAD 1991. kod strica, čuvenog slikara Radovana Laleta Đurića, osnivača Niš Art Fondacije. Položio je prijemni za Juilliard School of Music i dobio punu stipendiju za studije viole. Juilliard je završio za tri godine i prešao u Majami gde je dobio stipendiju za master.

– Po završetku školovanja, upoznao sam devojku koja mi je sada supruga i odlučio sam da ostanem u Majamiju, zbog dobrog kvaliteta života i lepog vremena – dodaje Đurić. Radio je u New World Symphony, Florida Opera, Florida Philharmonic i imao brojne kamerne nastupe, što i danas radi. Gudače je počeo da uči 2001. u maloj školi i to kao hobi, da bi nakon nekog vremena postao asistent dirigenta u Miami Arts Charter School. Od prošle godine, tamo je i programski direktor.