Istaknuta poljska pesnikinja i nobelovka Vislava Šimborska umrla je u sredu u 89. godini života, posle teške operacije od aneurizma. „Gospođa Vislava je umrla na najbolji mogući način, u svojoj kući, u svom krevetu. Umrla je u snu, otišla je mirno“ – rekao je njen sekretar Mihal Rusinek.
Vislava Šimborska je još za života bila klasični pesnik. Njene pesme su davno već u školskim udžbenicima. Pored Nobelove nagrade, dobila je mnoga prestižna odlikovanja i nagrade („Herbertovu“, „Geteovu“, nagradu „Košćelskih), 2001. godine i diplomu počasnog člana Američke akademije nauka i umetnosti. Prošle godine predsednik Poljske Bronislav Komorovski uručio joj je na Vavelju Orden belog orla. Pesme Šimborske prevedene su na više od 40 jezika.
Skromna i povučena, za svoju Nobelovu nagradu govorila je „stokholmska tragedija“. Posle ovog događaja pesnikinja je zaćutala. Njena sledeća zbirka pesama pojavila se tek šest godina kasnije (2002. godine).
Privatno Šimborska je volela da se druži, da se zabavlja, pišući svoje čuvene limerike, da pravi kolaže, sličice iz starih ilustracija, koje je lepila na poštanske karte i slala ih svojim prijateljima i poznanicima. Deo ovog privatnog stvaralaštva pojavio se u knjizi.
Šimborska je rođena 2. jula 1923. u Bnjinju kraj Poznanjskoj oblasti zapadne Poljske. Kad je imala osam godina, s porodicom se preselila u Krakov, gde je živela do kraja života. Tokom Drugog svetskog rata radila je kao činovnica na železnici, kako bi izbegla deportovanje u Rajh. Ilegalno je pohađala školu, a posle rata studirala je polonistiku i sociologiju na Jagelonskom univerzitetu, ali studije nije završila zbog teške materijalne situacije. Tada je počela da piše svoje prve pesme. Od 1952. do 1958. radila je u redakciji nedeljnika „Žiće literackje“ (Književni život).
Objavila je 12 knjiga pesama. Najpoznatije su: Dozivanje Jetija, Sto uteha, Svaki slučaj, Veliki broj, Ljudi na mostu, Kraj i početak, Trenutak… i poslednja, objavljena 2009. godine – Ovde. Objavila je takođe knjigu Neobavezne lektire – zabavne feljtone o knjigama iz veoma različitih oblasti.
Poljski čitaoci je znaju i kao vrsnog prevodioca francuske poezije, uglavnom šesnaestog i sedamnaestog veka.
Šimborska je kod nas veoma poznata i cenjena. Šira čitalačka publika mogla je da upozna njenu poeziju još davne 1964. godine, kada je u antologiji Savremena poljska poezija objavljeno sedam njenih pesama. U kratkoj belešci o autorki, prevodilac i priređivač antologije, Petar Vujičić, piše da je ona „najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj književnosti“ i da „ne mora još dugo strepeti za svoje prvenstvo. Ostale poljske pesnikinje daleko zaostaju za njom.“
Mada je u svom prvom sloju poezija Šimborske dostupna svima, iza njene „lakoće“ često se krije višeznačnost koju je ponekad teško dešifrovati. „Umrlih večnost dotle traje / dokle sećanjem im se plaća. / Nestabilna valuta. / Nema dana / da neko svoju večnost ne izgubi“, peva ona o ljudskoj prolaznosti u pesmi „Rehabilitacija“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
