Foto: Snežana Miletić/Pozorište mladihPozorište mladih najavljuje premijeru predstave “Autorizacija”, autorski projekat Vanje Jovanovića, u subotu 25. aprila na Maloj sceni od 20 sati. Prve reprize biće 26. i 28. aprila.
Šta radi porodica, čiji je sin ubio školskog druga? Šta rade njegovi roditelji kad saznaju da im je sin postao ubica: padaju li ničice – jer ubijeno je nečije dete, ili gledaju na sve načine da istrguju “da šteta bude što manja”, jer za njih je ubica samo njihovo dete i kao takvo “preče je od pravde”, a štiteći njega, brane i sebe, i svoj životni svetonazor.
Ovo je okosnica priče, oko koje je nastala “Autorizacija”, nova predstava Pozorišta mladih. Režirao ju je Osiječanin Vanja Jovanović, koji je s Petrom Pleše, autor ovog teksta.
U ulogama majke i oca dečaka ubice gledamo Mariju Radovanov i Ivana Đurića, koji – vodeći nas kroz zapanjujući rolerkoster emocija, propituju naša najdublja etička uverenja.
Borbu za pravdu – do poslednjeg daha, autori teksta stavili su u ruke jedne novinarke, dugogodišnje isterivačice pravde na svim nivoima, takoreći Sizifa s perom u ruci.
Nju igra igra Neda Danilović, dok rastegljivi osećaj pravde i vrlo pragmatičnu istinu personifikuje advokat – u izvođenju Aleksandra Milkovića. Četrnaestogodišnjeg dečaka – ubicu igraće naizmenično dva člana Teatra mladih “Mišolovka”: Marko Trivić i Nikola Ljubičić.
Na sceni Pozorišta mladih ovakve predstave do sada nije bilo, a izvesno je ni na pozorišnim scenama Srbije i regiona.
Reditelj Vanja Jovanović kaže da „kao ljudska bića, biološki smo programirani tako da zaštitimo svoje najmlađe i s tim ciljem od malo čega prezamo“.
– No, kako je put do pakla popločan dobrim namerama, previše brige može naneti štetu, a zaštita može postati nasilje. Poslednjih se godina više tragičnih događaja, za koje smo mislili da se događaju samo negde drugde i nekome drugome, desilo u našem dvorištu. Naša predstava odigraće se u domu bogate porodice, čiji je maloletni sin usmrtio svog školskog kolegu. Roditelji ubice, i njihova najuža okolina, u svom će dnevnom boravku upravo jednoj novinarki dati intervju – svoje prvo obraćanje javnosti povodom događaja. Kroz njihovu reakciju, pokušaje nošenja sa situacijom, te izlaska iz nje, propitaćemo da li se tragični događaj mogao sprečiti, kao i koju ulogu u procesu pravnog i društvenog suđenja počinitelju igra socijalno-ekonomski status, politička moć i umreženost porodice s medijima – kazao je Jovanović.
Autorski tim predstave čine još i Mario Tomašević scenograf i kostimograf, te Ljudevit Laušin kompozitor.
Glumica Marija Radovanov koja glumi majku kaže da se poput rečenice: „Dete je važnije od pravde“, u tekstu mogu čuti još neke koje roditelji zapravo često izgovaraju: „Ne špijuniram svaki njegov korak.“, „Ne pritiskam ga, pustim da on dođe meni.“, ili „Ko ima vremena da reaguje svaki put kad mu se dete namršti?“
– Zvuče razumno, međutim, nekada su možda samo izgovori kojima pravdamo svoje suštinsko odsustvo iz života deteta. Ono što mene plaši je mogućnost da je put – od pružanja privatnosti sopstvenom detetu do apsolutnog nepoznavanja nekih strana njegove ličnosti, ipak kraći nego što verujemo. Žena koju igram je beskrupulozni biznismen, glava porodice, glava firme, nema nikakve veze sa mnom, osim – što je majka. Dovedena u ćorsokak, svodi se na ženku homosapijensa, s jakim materinskim instinktom. Većina roditelja je, bar jednom stala, ili osetila potrebu da stane u odbranu svog deteta, čak i kada je dete uradilo nešto loše, ali to su neke, rekli bismo, bezazlene situacije. U ovakvoj situaciji se nijedan normalan roditelj nikada ne bi našao… Zar ne? – izjavila je Radovanov.
Kako ističe, njihove probe traju paralelno dok, svi s grčem u želucu pratimo jedan sudski proces koji je povezan s temom predstave.
Glumac Ivan Đurić koji igra otac u predstavi kaže da, staviti se u ulogu roditelja čije je dete oduzelo život drugom detetu, koji i sam postaje krivac za ubistvo, je situacija u kojoj ne želiš da se zamišljaš, čak ni za potrebe pozornice.
– Ipak, kao glumac, ti tako dolaziš u priliku da analiziraš, preispitaš odnose unutar jedne porodice i pokušaš da shvatiš, šta je mogao da bude uzrok tako tragične posledice? Kako je nešto, što se uvek dešavalo negde drugde, postalo naša stvarnost? Ko je kriv? Da li je moglo da se spreči? Da li bi ishod bio drugačiji da je neko, nekada, nešto uradio drugačije? Ko je kriv? Dete? Otac? Majka? Društvo? Svi? Čini mi se da nam odgovor trenutno izmiče, ali moramo da nastavimo da ga tražimo ako želimo da se takve stvari više nikada i nikome ne dese – rekao je on.
Neda Danilović igra novinarku za koju kaže da je predstavnica profesije koja je u Srbiji porugom prepotentnih nikogovića, „ponižena do oglasa na tarabi”.
Njen kolega Aleksandar Milković, kaže da mu je utisak svega u rečenici koju kao advokat u predstavi izgovara: „Probuđeni narod brzo će opet na spavanjac.”
– Tu rečenicu mi živimo prethodnih meseci. Ona je rečenica ideologija posebnog sloja ljudi, koji računa na pasivnost „probuđenog naroda“, onog koji svaki dan provodi u brizi da li će imati hranu na stolu, naroda kome su pravda i sloboda daleke vrednosti, jer steže kaiš svakoga dana. I to je ono na šta se računa, na lako zaboravljanje usled preživljavanja svakodnevice. A opet, uvek postoji strah, baš od tog naroda, koji zaboravi na glad i siromaštvo, da bi se borio za pravdu i slobodu – zaključio je.
Više informacija iz Novog Sada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
