Predstava koja pozorište pretvara u hram

Ovo Rosinijevo remek-delo prvi put na beogradskoj operskoj sceni izvedeno je pre dve decenije – 17. oktobra 1998. u okviru 30. BEMUS-a i više godina zaredom bilo je najgledanija predstava NP. Za premijernu obnovu takođe se traži karta više, a prva repriza zakazana je 28. aprila.

Kako je najavljeno iz NP, premijerna obnova sutra  će imati tri događaja u jednom – malu modnu reviju italijanskog kreatora Renata Balestre, kostimografa „Pepeljuge“, predstavu i izložbu originalnih Balestrinih skica kostima. Zbog zdravstvenog stanja, dolazak Renata Balestre (1924) u Beograd neizvestan je do poslednjeg trenutka. Njegova ćerka Federika Balestra rekla je  da će na „mini“ modnoj reviji publika videti kolekcije koju je njen otac kreirao sa željom da se „sve žene osećaju kao princeze“. Prema njenim rečima, radi se o odeći isključivo crne boje sa zlatnim i žutim detaljima koja predstavlja „znak dobre sreće“.

Kostimi čuvenog Reneta Balestre, čije kreacije spajaju svet mode, umetnosti i spektakla – on je pored mnogih drugih opera, posle beogradske „Pepeljuge“ radio kostime i za istoimeni mjuzikl na Brodveju, bili su deo glamura koji je pratio prvu beogradsku premijeru ovog Rosinijevog dela. Izvedena uoči sve izvesnijeg NATO bombardovanja SR Jugoslavije, prema rečima samim učesnika, pomogla je i umetnicima i publici da ostanu normalni u toj ratnoj psihozi.

– To je jedna od istorijskih predstava NP. Izdvajaju je kostimi Renata Balestre, jednog od poslednjih velikana stare klasične modne scene, ali i ta bombarderska kampanja, usred koje smo uspeli da se prebacimo u paralelni bajkoviti svet „Pepeljuge“ – rekao je na konferenciji za novinare NP upravnik nacionalnog teatra Dejan Savić, iz podsećanje da su u to vreme na čelu ove kuće bili upravnik Nebojša Bradić i direktor Opere pokojni Dejan Miladinović.

U beogradskoj štampi zabeleženo da to veče 1998. kad je „najzahtevnija Rosinijeva opera, od koje zaziru i glasovite operske kuće, savladana u Beogradu, aplauzi nisu bili dovoljni – podvikivalo se kao kad pobeđuje reprezentacija, leteli su buketi i čokolade sa balkona, obožavaoci su žurili u garderobu…“ Na premijernoj podeli pevali su: Jadranka Jovanović, Dejan Maksimović, Miodrag Miša Jovanović, Sanja Kerkez, Nataša Jović i Nenad Jakovljević. Da za prvom produkcijom ove kultne predstave neće zaostajati najavljena obnova obećavaju generalne probe, na kojima su se u publici protekla dva dana svi zabavljali – smejali, aplaudirali, prateći Rosinijev ritam iz orkestre.

– Ako smo 1998. u bajkoviti svet Rosinijeve opere bežali od surove stvarnosti, danas u tu čaroliju bežimo od nekih drugih bojišta i fantazija – kaže Janko Sinadinović, v. d. direktora Opere NP.

Jagoš Marković smatra da je „delić tajne ‘Pepeljuginog’ uspeha to što u tom delu nema zla, smrti, mržnje, ali postoji pravda, a ona je oprost“.

– Ovo delo nas hrani, pruža utehu, uverava da dobro pobeđuje. Tokom NATO bombardovanja, za karte se stajalo u redovima. Sećam se žene koja je insistirala da uđe, iako više nije bilo mesta ni za stajanje, makar samo da sluša muziku. Tada sam shvatio zašto je NP hram – pruža utehu od nedaća ovog sveta – kaže Jagoš Marković.

Iako priča o Pepeljugi korene vuče još od antičkog grčkog pisca Strabona, a braća Grim su samo nekoliko godina pred nastanak Rosinijeve „Pepeljuge“ objavila svoju verziju na nemačkom jeziku, Rosini i njegov libretista Jakopo Fereti koristili su bajku iz zbirke francuskog pisca Šarla Peroa „Priče iz starih vremena“, objavljene 1697. godine. Rosinijeva „Pepeljuga“ nastala je kao porudžbina Pjetra Kartonija, zakupca rimskog pozorišta Vale, za karnevalsku sezonu 1816-1817. Rosini je imao 24 godine kad je komponovao ovo delo. Već je bio ugledan i popularan kompozitor, koji je iza sebe imao i danas poznate opere „Svilene lestvice“, „Italijanka u Alžiru“, „Sinjor Bruskino“, „Turčin u Italiji“, „Seviljski berberin“… Zbog peripetija sa cenzurom Fereti je imao rok od 22 dana da napiše lirski libreto u stihovima, dok je Rosini, inače poznat po brzom radu, muziku komponovao za manje od tri nedelje. „Pepeljuga“ je svetsku premijeru imala 25. januara 1817. u rimskom teatru Vale.

Bajka je u operskoj verziji malo izmenjena – radnja je smeštena u drugu polovinu 18. veka, umesto zle maćehe tu je zli poočim, nema dobre vile i magije – zamenio ih je prinčev vaspitač filozof Alidoro, a staklena cipelica je zamenjena narukvicom.

Rosinijeva „Pepeljuga“ je, prema oceni čuvenog Konstantina Vinavera, „komponovana u tradiciji komedije del arte – ima mnogo prerušavanja, ali i pravih bufo scena“, dok su „pevačke deonice pisane za prave virtuoze, sa akrobatskim pevačkim zahtevima“. U prvoj povini 19. veka bila je jedna od najpopularnijih opera na svetu, čak prva opera izvedena na australijskom kontinentu 1844. godine. Njen život na sceni NP u Beogradu trajao je nešto više od sedam godina. Imala je 57 izvođenja – poslednje 22. decembra 2005, tokom kojih ju je videlo 30.000 gledalaca.

Premijerna i reprizna podela

Autorski tim „Pepeljuge“ ostao je gotovo nepromenjen – uz reditelja  Jagoša Markovića, koji se ovom predstavom 1998. prvi put ogledao u operskom svetu, i Renata Balestra, scenografiju potpisuje Miodrag Tabački, dok je za dirigentskim pultom Dejana Savića zamenila Ana Zorana Brajević, koja je pre 20 godina bila asistent-dirigenta u prvoj produkciji. Što se tiče pevača, iz prve postave na premijernoj obnovi pevaće Jadranka Jovanović u naslovnoj ulozi, Vladimir Andrić kao Dandini i Ivanka Raković Krstonošić kao Klorinda. Ostale uloge večeras pevaju: Marko Živković (don Ramiro), Nebojša Babić (don Manjifiko), Tatjana Mitić (Tizbe) i Sveto Kastarović (Alidoro). Osim don Ramira i don Manjifika, koji nemaju zamenu, sve duge role imaju više alternacija. Podela za prvu reprizu „Pepeljuge“ je: Ljubica Vraneš (Angelina), Marko Živković i Nebojša Babić, Nevena Matić (Klorinda), Ivana Živadinović (Tizbe), Marko Pantelić (Dandini), Strahinja Đokić (Alidoro).

Od Beograda do Metrolitena

Bajka „Pepeljuga“ nije inspirisala samo Rosinija da po njoj komponuje operu. To su uradile i njegove kolege Žil Masne 1899. i, godinu dana kasnije, Ermano Vulf-Ferari. Zanimljivo je da će u subotu uveče, kad na Velikoj sceni NP u Beogradu bude bila repriza obnove Rosinijeve „Pepeljuge“ Radio Beograd 2 će iz Metropolitena direktno prenositi Masneovu istoimenu operu, za koju je libreto napisao Anri Ken takođe na osnovu bajke Šarla Peroa. U Metropolitenu pevaju: Džojs Di Donato, Alis Kut, Ketrin Kim, Stefani Blajt, Loran Nauri. Zahvaljujući Sergeju Prokofjeu, „Pepeljuga“ ima i baletsku verziju.