Premijera opere „Don Kihot“ u Narodnom pozorištu

Premijeru pevaju Ivan Tomašev (Don Kihot), Aleksandra Angelov (Dulsineja), Aleksandar Stamatović (Sančo Pasa). Učestvuju hor i orkestar Narodnog pozorišta u Beogradu.

„Naš Don Kihot pred­sta­vlja čove­ka koji je pod sta­rost doži­veo da bude rase­lje­no lice, izba­čen iz sta­na, njego­va dra­go­ce­na bibli­o­te­ka ras­tu­re­na, stva­ri raz­ba­ca­ne, ali on se ne pre­da­je i pro­na­la­zi u sebi i u sve­tu oko sebe, samo lepo­tu i ljubav. Vite­ški se bori i pobe­đu­je raz­li­či­te neda­će, zahva­lju­ju­ći svo­joj ulep­ša­noj sli­ci real­no­sti, gle­da­ju­ći kroz ‘ruži­ča­ste nao­ča­ri’. Na kra­ju, kada te ruži­ča­ste nao­ča­ri spad­nu, naru­še­nog zdra­vlja, ali čiste i nevi­ne duše, on doži­vlja­va pro­sve­tlje­nje i odla­zi u več­nost, nasta­vlja­ju­ći da tre­pe­ri među zve­zda­ma i da smi­šlja naj­lep­še ljubav­ne sti­ho­ve u sla­vu svo­je Dul­si­ne­je, u sla­vu Lepo­te. NJego­va vera u ljubav, vite­štvo, iskre­nost, dobro­tu, njego­vo odu­še­vlje­nje savr­šen­stvom pri­ro­de i tra­ga­nje za onim Boži­jim u nama, biva pre­po­zna­to od stra­ne pri­ja­te­lja i ver­nog pra­ti­o­ca San­ča, koji pred­sta­vlja Kiho­to­vu vezu sa real­no­šću, koja često nije ni malo lepa i ni malo laka. San­čo bra­ni Kiho­ta u svo­joj nadah­nu­toj ari­ji u četvr­tom činu, pore­de­ći ga sa Isu­som. Svet oko njega to tre­nut­no ne raz­u­me, ali Kiho­tov duh nasta­vlja da živi i posle njego­ve zemalj­ske smr­ti. Boje koje on vidi, šire se među ljudi­ma, sna­ga pri­ro­de pobe­đu­je, lepo­ta pobe­đu­je, pra­va ljubav je neu­ni­šti­va…“, ovako se u reči reditelja opisuje postavka ove opere.