Reč je o izdavačkom poduhvatu – u jednoj knjizi pod naslovom „Pustolovine i nedaće Makrola Osmatrača“ objavljeno je sedam novela sa zajedničkim glavnim junakom, koga književni kritičari smatraju Mutisovim Don Kihotom 20. veka. Ovaj književni omnibus, koji su preveli prevodioci iz Srbije i Hrvatske: Dragana Bajić, Bojana Kovačević Petrović, Tanja Tarbuk i Milivoj Telećan, predstavljen je u beogradskom Institutu Servantes, uz ocenu da je prevođenje Alvara Mutisa na srpski jezik „veliki događaj za hispanistiku u Srbiji“.

Prema rečima Bojane Kovačević Petrović, ovo izdanje IPC nalazi se na 26. mestu među 100 najznačajnijih dela objavljenih u prevodu sa španskog jezika, gde su na prve dve pozicije knjige Garsije Markesa i Marija Vargasa LJose. O životu i delu Alvara Mutisa govorio je profesor hispanoameričke književnosti sa Filološkog fakulteta u Beogradu Dalibor Soldatović, a o Mutisovom junaku Makrolu Osmatraču glavni urednik IPC media Aleksandar Božić.

– Makrol nema nacionalnost, mnogo čita, ljubitelj je francuske istorije i o sebi ponekad govori kao o Šuanu koji je zalutao u 20. vek. Šuani su bili pripadnici grupe seljaka sa zapada Francuske koji su 1793. osnovali kontrarevolucionarni pokret sa ciljem da zbace jakobinsku vlast i obnove monarhiju. On uvek nosi pištolj, ali je nenasilan i više se bavi estetskim nego etičkim pitanjima. Ima poseban odnos prema islamu – njegov najbolji prijatelj je Abdul Bašur, za šta objašnjenje možda leži u činjenici da Institut Servantes u Istanbulu nosi ime Alvara Mutisa. Posebno je zanimljiv odnos Mutisovih likova prema smrti – ona za njih nije problem, važno je da bude u skladu sa životom koji vode – pojasnio je Aleksandar Božić, napominjući da ove novele u nekim detaljima otvaraju pitanje da li je Makrol zapravo Mutisov alter ego.

Pesnik, romanopisac, esejista, novinar Alvaro Mutis (1923-2013), rođen je u Bogoti, kao dete diplomate odrastao je u Briselu, školovao se u rodnom gradu, a više od pola života proveo je u Meksiku. U književni život Bogote ušao je kao pesnik, što je, kako ocenjuje profesor Dalibor Soldatić, „ostao i kao prozni pisac“.

– Nije ga zaveo „magični realizam“, pa ni u Španiji nije uživao opštu popularnost poput drugih latinoameričkih pisaca tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, ali je u univerzitetskim krugovima još tada važio za jednog od najzanimljivijih autora iz Latinske Amerike. To su potvrdile i kasnije nagrade – od Nacionalne nagrade za poeziju do Nagrade Servantes koja se smatra „Španskim Nobelom“ – rekao je profesor Soldatović.

Mutis je paralelno sa književnom gradio i novinarsku karijeru, bio je zaljubljenik u radio, gde je imao nekoliko emisija, kao i na televiziji. Učestvovao je u sinhronizaciji serije „Nesalomljivi“ na španski jezik. Više od dve decenije radio je u TV predstavništvima američkih kompanija „Tventi senčri foks“ (Twentieth Century Fox) i „Kolumbija pikčrs“ (Columbia Pictures). Bio je očaran delom Marsela Prusta i poezijom svog meksičkog kolege Oktavija Paza, družio se sa svim vodećim latinoameričkim piscima, a Garsija Markes bio je njegov ne samo veliki prijatelj, nego i jedan od likova u serijalu o Makrolu. Jedno vreme radio je u naftnoj kompaniji Standars oil, iz čijih je humanitarnih fondova pomagao prijatelje koji su se suprotstavljali totalitarnom režimu, što je kasnije ocenjeno kao pronevera, pa je jedno vreme proveo u zatvoru. Zatvorsko iskustvo pretočio je u knjigu „Dnevnik iz zatvora Lekumberi“. Osim u rodnoj Kolumbiji i Španiji njegov književni rad nagrađivan je i u Italiji, Francuskoj, SAD, a 2003. stekao je francusko odlikovanja Oficira Legije časti.

Sedam novela

Ciklus novela „Pustolovine i nedaće Makrola Osmatrača“ čine sledeći naslovi: „Admiralov sneg“, „Ilona dolazi s kišom“, „Poslednje pristajanje tramp steamera“, „Un bel morir“, „Amirbar“, „Abdul Bašur, čovek koji je sanjao brodove“ i „Triptih More i kopno“. Objavljeni su u periodu od 1986. do 1993, a prema oceni dvostrukog dobitnika Pulicerove nagrade DŽona Apdajka, ova zbirka „ima svu težinu i ozbiljnost modernog klasika“. Pre 15 godina nagrađena je „Američkim Nobelom“ – Međunarodnom nagradom „Nojštat“ i danas se smatra remek-delom hispanoameričke književnosti.