Među ove potonje, spada svakako i zbirka razgovora što ih je kroz nekoliko proteklih decenija s različitim ljudima vodio Dragoslav Simić, dugogodišnji novinar i urednik Radio Beograda. Većina ljudi s kojima su vođeni razgovori više nisu među živima, tako da ovo posmrtno izdanje ima karakter dokumenta. Taj će dokument pomoći današnjem, a i sutrašnjem čitaocu da se na valjan način upozna s ličnostima jedne bivše epohe, s kriterijumima i događajima koji su bili definitivno zaboravljeni kad ne bi bilo ovakvih svjedočenja. Ovim rečima književnik i polemičar Goran Babić u brošuri koja prati knjigu Dragoslava Simića „Glasom pisana istorija“ objašnjava važnost ovakvih žanrovski i medijski „mešovitih“ izdanja kakvo je upravo objavila izdavačka kuća Clio.

„Glasom pisana istorija“ nije samo zbirka 40 „skinutih“ i sa trake direktno prenetih radio-intervjua sa istorijskim ličnostima, akademicima, piscima, naučnicima, verskim analitičarima, političarima, umetnicima, ali i običnim svetom koje je čista slučajnost dovela pred Simićev mikrofon. To je 40 zaokruženih i književno obrađenih ispovesti zasnovanih na tonskim zapisima radio-emisija, koje prate uvodni testovi u kojima autor objašnjava ko su njegovi sagovornici, okolnosti, vreme i razloge zbog kojih su ti razgovori vođeni. Ova knjiga je zapravo pažljiv izbor iz usmene alternativne istorije Dragoslava Simića i njegovih gostiju – višedecenijskog serijala radiofonske emisije „Govori da bih te video“, koju prati i CD sa tonskim zapisima.

– Ovo je neka vrsta literature bez novinara kao posrednika. Imao sam sreću u životu da radim posao koji volim i da me radoznalost u potrazi za temama emisija koje sam pripremao za dokumentarni radio nije napuštala. Razgovore sam vodio po svom interesovanju i radoznalosti, a ne po uredničkom zadatku. ‘Linija’ po kojoj sam odabrao sagovornike koji su sa radija prešli u ovu knjigu bila je mikrofonom kroz 20. vek – rekao je Dragoslav Simić juče na predstavljanju knjige u prostorijama Clia, preporučujući čitaocima posebno „razgovore“ sa deda Ignjatom, građevinskim radnikom iz okoline Sopota, Šanjijem Kelemenomo, Mađarom iz Kikinde kog je živeo odveo preko Budimpešte do Čilea, kao i sa predratnim atletičarem i olimpijcem, brodovlasnikom i filantropom Vanetom Ivanovićem i poslednjih šefom diplomatije nekadašnje SFRJ Budimirom Lončarom.

Među Simićevim sagovornicima su i kraljević Tomislav Karađorđević, filmska glumica Ita Rina, Desimir Tošić, Matija Bećković, Jovan Rašković, pukovnik Vojske Kraljevine Jugoslavije Žarko Popović, Latinka Perović, LJubomir Simović, Živica Tucić… Prema Simićevim rečima, ideja o ovoj knjizi nastala je dve godine pošto je 2006. objavio knjigu i CD pod nazivom „Autobiografija uživo“ sa izborom dokumentarnih emisija.

Novinar, urednik, pisac

Dugogodišnji novinar i urednik dokumentarnog programa Radio Beograda 2 i autor emisije „Govori da bih te video“ Dragoslav Simić je pre 26 godina pokrenuo ediciju dokumentarnih emisija u 100 naslova „Knjige koje govore“ najpre na kasetama, potom na CD-u o ljudima i događajima iz političke i kulturne istorije Jugoslavije i Srbije u 20. veku. Dobitnik je više nagrada u oblasti dokumentarnog radio-novinarstva i autor je i koautor knjiga: „Ženski logor na Golom otoku“, „Raskol u eteru“, „Dražesni KGB“. Sarađivao je na knjizi „Šezdeset osma – lične istorije“, pisao je za brojne nedeljne i dnevne novine u SFRJ i Srbiji.