Društvo mrtvih pesama

Kada je na aerodromskoj rampi, par sati kasnije, Kapetan postao svestan te činjenice, hitro je zatražio mišljenje pretpostavljenih, a odgovor koji je stigao zaledio mu je krv u žilama: naređenje je i dalje na snazi – dakle, po svaku cenu! Pacifista i humanista Blant (kakvim ga je bog već dao), koji je službom vraćao državi dug u vidu besplatnog obrazovanja, našao se nenadano u centru „vrtloga istorije“ koji je pred njega izbacio pravu šekspirovsku dilemu: raspaliti po Rusima ili ne.

Događaji koji su potom usledili manje-više su dobro poznati. Džejms Blant je svojom neodlučnošću i nedelovanjem „sprečio“ treći svetski rat (žarko priželjkivan od nekih), a britanska kritika i danas ne može da mu oprosti što se zbog nedostatka „one muške stvari“ demobilisao i okrenuo komponovanju. Ideju da bi mogao da živi od pisanja nepretencioznih sladunjavih balada Blant je dobio prilikom kontakata sa prijateljskim lokalnim življem (izgleda odraslim na rokenrolu) koje je sa „ushićenjem“ i „iskrenim“ divljenjem pratilo njegove nadahnute nastupe tokom podela humanitarnih paketa. Prva pesma koju je tada napisao (zluradi bi rekli autobiografska) „No Bravery“ zatvoriće 2005. njegov debi album „Back To Bedlam“ koji će, na opšte iznenađenje, postati najprodavaniji album u Engleskoj u prvoj deceniji 21. veka! Takvom megauspehu „Bedlama“ najviše su doprinele „Goodbye My Lover“ i „You´re Beautiful“, pri čemu je potonja postala pravi hit na venčanjima, ali, po izboru čitalaca tabloida San, i najiritantnija pesma svih vremena. Imidž običnog momka koji od drage stalno traži nekakav oproštaj i koga od akustične gitare možete odvojiti samo motornom testerom, od početka je podizao pritisak kritičarima koji su „upozoravali“ da su mu pesme pune muzičkih i lirskih klišea, da su „plitke“ i „šuplje“, te da je Blantov jedini cilj „mažnjavanje“ para sentimentalnim praznoglavcima.

Sam Kapetan, opijen uspehom i novostečenim materijalnim bogatstvima, svoju je „umetnost“ dodatno banalizovao dajući drugim albumom „All The Lost Souls“ (2007) kritici materijala i za sprdnju. Tako u pesmi „1973“ Blant (rođen 1974.) peva „I will always be, In a club with you, In 1973, Singing ´Here we go again´“, „prisećajući“ se pesme koju je svojoj ljubavi pevao godinu dana pre no što se rodio i koja pod takvim imenom tada nije ni postojala! Skromna prodaja „Souls“ trebalo je da ima efekat kakvog otrežnjujućeg šamara, ali preslušavajući „Some Kind Of Trouble“ čini se da Blanta mamurluk još uvek drži, pa je u potpuno pravu kada sam veli da je u nekakvoj vrsti ozbiljnog problema.

Pored brojnih mana, drugi album je ipak doneo pomake u pravcu smislenosti, a pesme su pravljenje sa ciljem „osvajanja“ prostora oko težišta trougla Kin – Elton Džon – Dejvid Grej što, u principu, i nije bila tako loša ideja. Međutim, na „Trouble“ (izuzev solidnog prvog singla „Stay the Night“ koji je na tragovima pesama grupe Trejn i donekle živahne „Dangerous“) Blant se u potpunosti vraća baladiranju i beživotnim jadikovkama o neuzvraćenoj, nezaboravnoj, izneverenoj i kakvoj-još-sve-ne ljubavi, pa iole pažljiviji slušalac ne može a da se ne zapita: kako normalan čovek može uopšte da živi u svom tom čemeru? Neočekivano, odgovor nam daje sam autor. Plivajući tim nepreglednim okeanom muških suza, Kapetan u jednom trenutku („Turn Me On“) zaroni u njega, preobrati se u Mister Hajda i izbezumljen obrati prvo dr Džekilu, a onda i devojci koja, valjda, pluta tu negde pored njega: „Undrewater, with someone´s daughter.. Gonna make you a dirty woman!“ Kakva transformacija nežnog momka iritantnog tenora u brutalnog podmorskog napasnika!

No, pošto smo zahvaljujući „Trouble“ spoznali dvostrukost njegove ličnosti, mi, stanovnici ovog podneblja, možemo biti srećni što je Blant u prethodnoj inkarnaciji dobro kontrolisao svoje manijačko Ja i što je pred prištinskom rampom brojao do deset dok je gutao gorak ruski zalogaj. Da nije bilo tako sada bismo bili u još goroj vrsti problema od ovog koji se zove „kako izdržati do kraja Blantovog novog CD-a“. Srećom, čitaoci ovog teksta ne moraju prolaziti kroz iste muke, a mi koji smo ih preživeli možemo samo uskliknuti: o, Kapetane, moj Kapetane, daleko ti bila lepa lađa!