Džudas Prist još neće u penziju

Najave lažnih oproštajnih turneja odavno su poznate kao dobar komercijalni potez raznih izvođača (Fil Kolins i Šer su ih na primer već imali nekoliko), ali utisak je da su Džudas Prist zaista otišli „korak dalje“. Gitarista engleske grupe Glen Tipton izjavio je za muzički magazin NME da to što je bend na oproštajnoj turneji ne znači da odmah posle nje mora da prestane da postoji.

– Momci trenutno rade zajedno na novom materijalu i svi se slažu jako dobro. Mislim da bi novi album mogao da izađe odmah po završetku turneje. Na oproštajnu turneju smo krenuli zato što smo jednostavno odlučili da treba malo da odmorimo mozgove, da nemamo taj pritisak pravljenja koncerata. U svakom slučaju ovo ne mora biti naša poslednja velika završna turneja, ali možda i bude, ko zna – ostao je zagonetan Tipton.

Sudeći po dosadašnjoj praksi muzičkih zvezda teško će bilo ko poverovati da engleski hevimetalci neće posle oproštajne turneje krenuti na novu, možda povratničku, na kojoj će promovisati numere s novog albuma. U svakom slučaju ne treba sumnjati da bend koji je do sada prodao više od 70 miliona kopija svog albuma, osvojio i Gremi nagradu, ima i te kako dobre savetnike za marketing. U protekle 43 godine, koliko grupa postoji, Džudas Prist su već imali dve oproštajne turneje, posle kojih zaista nisu ništa novo radili neko vreme. Prvi put je u Beogradu trebalo da sviraju pre nekoliko godina, u okviru turneje na kojoj su promovisali poslednji studijski album „Nostradamus“, ali je tada koncert na Tašmajdanu bio otkazan. Cene ulaznica za zajednički nastup Džudas Prist i Vajtsnejk u Beogradskoj areni trebalo bi uskoro da budu objavljene.

Džudas Prist kroz vreme

1968. u Birmingemu (Engleska) grupu osnivaju pevač Rob Halford, gitaristi Glen Tipton i Kenet Dauning i basista Ian Hil. Ime grupe uzimaju inspirisani pesmom Boba Geldofa „The Ballad of Frankie Lee and Judas Priest“.

1980. album „British Steel“ na kojem se nalaze kultne numere „Breaking the Low“ i „Living After Midnight“ prodaje se u tiražu od 30 miliona kopija, što je tadašnji rekord za neki hevi metal bend.

1991. na koncertu u Torontu Rob Halford vozeći Harli-Dejvidson motor udara u set bubnjeva, koje nije video zbog dima na sceni, i doživljava dvostruki prelom ruke i noge. U bolnicu međutim odlazi tek posle nastupa i tamo mu ustanovljuju i blaži potres mozga.

1992. Rob Halford napušta bend i sa bubnjarom Skotom Trevisom formira grupu Fight. Mediji su odlazak iz benda protumačili kao plod svađe sa ostatkom grupe zbog povrede u Torontu zbog čega je bend imao finansijske gubitke usled odlaganja mnogih zakazanih nastupa.

2003. trajni povratak Roba Halforda u grupu, iako je pre toga nastupao već na pojedinim koncertima.

2010. bend dobija Gremi nagradu za najbolje hevi metal izvođače.